Sve što želite je – sa druge strane straha.
Njen spoznajni put je išao neobično – prvo je naučno dokazala da smo energetska bića, a onda se našla stešnjena granicama prirodnih nauka, koje nisu dozvoljavale postavljanje daljih pitanja. Danas, Tamara Galonja Coghill živi ono što voli da radi – bavi se energetskom psihologijom, PEAT metodom, kojom pomaže kako u rešavanju konflikata koje imamo u sebi, tako i u ličnom razvoju čiji je cilj živeti svoje originalno “ja”.
WANNABE MAGAZINE: Pre nego što ste počeli da se bavite energetskom psihologijom, u svojim profesionalnim počecima, bili ste asistent na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu u grupi mikrobioloških predmeta, pa ste zatim napustili tu poziciju da biste radili na projektu u Velsu, u Velikoj Britaniji. Vaš profesionalni put je jako zanimljiv, kako se on odvijao?
TAMARA GALONJA COGHILL: Tri stvari su odredile moj život u svim segmentima – znatiželja, nesposobnost da odolim izazovu, posebno ako me malo plaši, i jaka potreba da poniknem u suštinu, o čemu god da se radi. Nisam odrastala maštajući da budem mikrobiolog. Želela sam da idem u Afriku i proučavam psihologiju životinja. To mojim bliskim osobama nije čudno, jer znaju da sam detinjstvo provela zadivljeno čučeći iznad mravinjaka. Splet okolnosti me usmerio u drugom pravcu. Tada sam shvatila jednu od najvažnijih stvari – nije toliko bitno čime se bavite, koliko je bitno sa kog aspekta tome prilazite. Još tokom magistarskih studija otkrila sam svet suptilnih energija i magistrirala na temu njihovih uticaja na mikroorganizme. Na čudesnom svetskom kongresu u Bolonji, pod romantičnim akoladama i svetlima Palazzo re Enzo, upoznala sam neke vrhunske svetske naučnike, iz Britanije, SAD i Kanade, koji su poželeli da im se pridružim na velikom međunarodnom projektu, u okviru kojeg je proučavan uticaj energije na zdravlje dece, a čiji je organizator bila O’Gorman fondacija za decu obolelu od leukemije. Nisam odolela izazovu, spakovala sam jedan kofer i otišla.
U Britaniji ste proveli narednih desetak godina svog života gde ste radili na ozbiljnim istraživanjima o suptilnim energijama i endogenim (unutrašnjim) energetskim poljima živih organizama. Da li vas je to na neki način inspirisalo da se bavite energetskom psihologijom?
Da, u Velikoj Britaniji sam u istraživačkoj laboratoriji uradila eksperimentalni deo svoje doktorske disertacije na temu suptilnih energija organizama, koju sam odbranila pre petnaestak godina. Eksperimenti su trajali nekoliko godina. Tokom tih istraživanja sam shvatila da je fizičko telo konkretna tvrđava, ali i manifestacija i ishodišna tačka psihičkih procesa. Pa sastojimo se od atoma, koji su – energija u pokretu. Eksperimentalno sam dokazala da postoji intimni energetski jezik, kojim delovi našeg tela “šapuću” jedni drugima, a kad se taj jezik poremeti, prestaje komunikacija i počinje “igra gluvih telefona”, koja u početku izaziva emocionalne problem, strah, anksioznost, pojačane stresne reakcije, kasnije poremećaje sna i konačno urušavanje fizičkih sistema, kao što su imuni, hormonski, kardio-vaskularni, reproduktivni. Mi smo neobična vrsta, imamo ogromne mogućnosti, ali smo izabrali da se oslanjamo samo na ono što možemo videti ili staviti na vagu.
Osim što ste radili na istraživanjima na polju suptilnih energija, uporedo ste radili i istraživanja na Maderi u Portugalu, gde ste u saradnji sa Okeanografskim institutom u Funchalu vršili evolutivna ekološka istraživanja, koja su se bazirala na podvodnim organizmima. Sve to ste uspevali sa bebom od šest meseci koja je uvek bila uz vas. Kako ste kao majka i naučnik uspevali sve da postignete, šta vas je motivisalo i davalo vam snagu u najtežim i najizazovnijim trenucima?
Ali, život je zabavan! Mala deca su izuzetno laka za saradnju, sve im je zanimljivo. Imala sam odličan backpack, sa točkićima i ručkom, u koji bi stao i Alex i sve što nam je bilo potrebno. Mnogo je pomoglo i to što nisam imala pomoć, kakva je uobičajena kod nas, tetke, strine, ujne, koje često služe da vas ubede da iako ste umeli da rodite, ne umete da budete majka. Stizale su mi poruke da će Alexu “otpasti glava”, jer pobogu, mora da leži, a ne da skakuće po aerodromima, leti preko kontinenta i okeana, čeka me na hridi dok sam u vodi. Deci trebaju srećne i zadovoljne majke. Svejedno je hoće li popodnevnu dremku imati u krevetiću ili ispod palme, zar ne? Tako da, odgovor je – radost i sloboda. One su me motivisale.
Sa vaše tačke gledišta, koliko je moguće razdvojiti poslovno od privatnog i da li to uopšte treba da pokušavamo?
Idealno je kad ne morate. Kad živite ono što volite da radite. Više puta su mi rekli da ne dolazim na posao da radim, već da se igram. To je istina. I kao stav i kao situacija u kojoj ste poslom ovladali do mere da počinjete da se poigravate.
U međuvremenu, dok ste radili na naučnim istraživanjima, već ste počeli da se interesujete za druge aspekte energije, kao što je energetska psihologija. Kada ste odlučili da se potpuno posvetite energetskoj psihologiji i zašto?
Upravo zbog onog što sam napomenula na početku – potrebe da poniknem u suštinu. Nekad smo mislili da smo mehanizmi, koji funkcionišu po principima mehanike. Pa smo prihvatili da smo tela, koja imaju “nešto”, duh, dušu, energiju, kako god to zvali. Danas je jasno da je energija primarna, i da smo energetska bića, duše koje imaju fizičku manifestaciju u obliku tela. Nije mi u prirodi da ostanem zaglavljena u nekom naučnom polju, samo zato što se tu osećam komforno. Slažete se da bi to bio jedan veoma dosadan život.
Možete li da nam objasnite šta je tačno energetska psihologija i kako funkcioniše?
Mi živimo u dualističkom svetu, svetu polarnosti. Stvari, bića, situacije vidimo kao ili dobre ili loše. Sve ima svoju suprotnost, ili više suprotnosti. To dovodi do toga da u svakom trenutku doživljavamo samo polovinu stvarnosti. Na primer, kad smo srećni iz naše svesti iščezava nesreća i obrnuto.
Naši se problemi sastoje od potisnutih misli i emocija koje nazivamo “nabojima”. Kako u materijalnom svetu (+ i – naboji u atomu), tako i u energetskom, duhovnom svetu (“pozitivne” i “negativne” emocije), polariteti i njihovi naboji obezbeđuju postojanje, funkcionisanje i život. Da bi atom bio celovit i funkcionalan, neophodno je da njegovi naboji budu integrisani. Da bi čovek bio celovit i funkcionisao slobodno, njegovi emotivni polariteti trebaju biti integrisani.
Postoji nekoliko oblika energetske psihologije, a vi se bavite PEAT metodom. Kako ste se odlučili za baš ovu metodu psihoterapije? Po čemu se ona razlikuje od uobičajene psihoterapije?
PEAT je čudesan! Ovaj sistem metoda se sastoji od nekoliko metoda. Osnovna je klasični Duboki PEAT, koji je usmeren ka pronalaženju i razrešavanju korena problema. Tu je i Duboki PEAT četvrtog nivoa, takozvani spiritualni inženjering, koji omogućava da neželjena iskustva, suočena sa “sadašnjim prisutnim ja”, izblede i nestanu, kao i da klijent bude arhitekt svog uma. Postoje i Duboki PEAT drugog nivoa, univezalni process i mnogi pomoćni metodi, koji se veoma često kombinuju čak i tokom iste seanse, vođeni stanjem klijenta. PEAT je efikasan, jer se ne zadržava samo na površini (problemu, simptomu), već vas smešta na klackalicu, dok poput uređaja za dubinsko čišćenje, veoma brzo čisti nepoželjne sadržaje koji vas opterećuju.
