Naša sagovornica je Tamara Stančev, regionalna Brand Communications & TV Channel direktorka, koja trenutno menja karijerni put – prelazi u porodični biznis i upušta se u preduzetničke vode. Sa Tamarom smo razgovarali o eCommerceu i budućim trendovima u ovoj oblasti, uspešnoj komunikaciji između klijenata i prodavaca, kao i izazovima i prednostima preduzetništva.
Ukoliko vas interesuju eCommerce i pokretanje sopstvenog biznisa, definitivno pročitajte Tamarine konstruktivne i korisne savete, koje daje iz ličnog iskustva.
Trenutno si u procesu napuštanja kompanije Shoppster, s pozicije regionalnog Brand Communications & TV Channel direktora, a sada prelaziš u porodični biznis i upuštaš se u preduzetničke vode. Šta te je navelo na ovaj korak i da li si uzbuđena po pitanju promene?
Kada sam bila dete, još pre nego što sam pošla u školu, mama i tata su me vodili u emisiju kod Peđolina na Studiju B (ne znam sad baš koliko se ko seća ove emisije – ali bila je vrlo popularna kad sam bila devojčica – nismo je propuštali i sestra i ja smo je toliko volele da smo svaku epizodu još i snimale, pa gledale ponovo). Peđolino je uvek decu pitao: Šta ćeš da budeš kad porasteš? Odgovorila sam: Da imam svoj butik. I tako je ostalo godinama kasnije. Ok, nije baš da je butik, ali ostala je ta želja da imam nešto svoje, da pravim, gradim, stvaram. Ruku na srce, i na svakom svom dosadašnjem poslu, radila sam kao da je biznis lično moj – ali sve su to bili veliki sistemi, koji su pružali mnogo izvora znanja, mnogo kolega s većim iskustvom, mnogo mogućnosti i prilika, ali sada, po prvi put, imam dovoljno samopouzdanja da verujem da mogu da rastem i u malom sistemu, ali i da taj mali sistem može da raste i postane veliki zajedno sa mnom.
Čemu te je rad u kompaniji Shoppster naučio - šta je “najveća škola” koju si stekla kao deo ove poznate eCommerce platforme?
Shoppster mi je pružio priliku da radim nešto po prvi put, a to je baš velika stvar – kad nešto radite prvi put, kad menjate tržište, kad edukujete partnere, kupce, saradnike. Kad dobijete svetske prakse na dlanu od ljudi koji su ih gradili, pa ih primenjujete lokalno. E, to je baš moćno i nadahnjujuće.
Sem toga, Shoppster mi je pružio priliku i da vidim šta znači i formalno voditi tim, odnosno timove. I pre Shoppstera sam vodila projekte i radila s ljudima za čije sam performanse bila odgovorna, ali Shoppster mi je po prvi put dao formalno da vodim grupu ljudi – i hvala mu na tome. Bile su to neverovatne tri godine s neverovatnim ljudima. Prolili smo mnogo krvi, suza i znoja, ali bilo je tu i veselja, pobeda i ljubavi u potocima. Sve su to ljudi koje bih ponovo birala i srećna sam što sam imala priliku da sarađujemo.
Koje promene u okviru eCommerce trendova predviđaš u narednom periodu?
eCommerce – to je promena. I jedino je ona konstantna.
Dešavaju se svakodnevno, u različitim oblicima, u različitim veličinama, različitog značaja, ali ono što mislim da će praviti razliku u narednom periodu je – lenjost kupca. Kupci postaju razmaženi, žele da dobiju sve servirano, žele da kupovinu obave i bez klika ako je moguće, da vam ne ostave karticu, ali da ipak sve znate, da im predložite baš ono što žele ili im je potrebno – i mislim da je neizmerno važno da sve promene u samom biznisu idu u tom smeru – biti pametniji od lenjosti.
Kako uspostaviti uspešnu komunikaciju kao medijator između klijenata i prodavaca?
Tako što ćete biti dobronamerni. Mislim da je to najvažnije. U poslu smo često u prilici da pregovaramo sa stranom koja nam je po cilju suprotstavljena (finansije i marketing, recimo – finansije bi samo da štede, a ja ne mogu da napravim kampanju ako ne potrošim novac), ali ono što pravi razliku i donosi rezultat – to je kad ste otvoreni, dobronamerni, kad gledate jasno i iskreno za i protiv obe strane i trudite se da ih razumete i pomirite. Takođe, mislim da je vrlo važno da sujeta ostane po strani – hajde neka danas bude po tvome, jer danas je tebi to vrlo važno i tvoj zadatak ima veći značaj od mog u ovom trenutku, ali hajde onda narednog puta, kad ja baš ne mogu da popustim i važno mi je da uradimo kako je planirano – ti popusti meni. Širina u svemu – u sagledavanju posla, prilika, ljudi, odnosa.
Šta te motiviše u samostalnom vođenju posla i koji su najveći izazovi preduzetništva?
Ne mogu još reći da sam sasvim samostalna – još uvek je tu tata kao osnivač i najbolji poznavalac posla i prilika na tržištu – i sigurno je da će ostati kao savetnik. Polako ulazim u biznis, industrija je muška i mašinska, potpuno drugačija od svega što sam radila, ali moram priznati da je interesantnije nego što sam očekivala. Na kraju dana, prodaja je prodaja – prodavao kupus i papriku u Mercatoru (kako je govorio naš tadašnji CEO), belu tehniku i modu na Shoppster.rs ili industrijske kuglične ležajeve u Ljubex Internationalu. U svakom od tih sistema – gradiš odnos s kupcem, trudiš se da opravdaš poverenje i budeš TOM (top of mind).
Deo si SAM-a, odnosno Srpske asocijacije menadžera. Šta je najbolja stvar koju ti je ovo članstvo donelo i zašto je značajno biti deo menadžerske mreže?
Svojevremeno sam na isto ovo pitanje odgovarala u jednom intervjuu za SAM. Najbolje što mi je SAM doneo su ljudi. Mnogo kvalitetnih ljudi na jednom mestu, iz različitih industrija, različitih profila. Koliko je važno da imaš nešto pametno da kažeš, još je važnije da imaš nešto pametno i da čuješ, a SAM nam upravo to donosi. Osim toga, SAM je svaki put bio tu da mi pomogne oko realizacije projekata, pruži potrebnu podršku ili me spoji s potrebnim kontaktima. SAM mi je doneo i jednog baš posebnog Nikolu – Šunjića. Bila sam Nikolin Buddy kad je tek ušao u SAM. Popili smo tu prvu kafu, upoznali se, a onda postali prijatelji – pa nas sad spaja mnogo više i tema i ljudi od samog SAM-a. I baš volim kad imam ovako priliku da ga pomenem – voli on da se o njemu priča, ali i zaslužuje.
Smatraš da su svest i društvena odgovornost izuzetno važni. Kako ti praktikuješ odgovornost?
Od svih promena, najviše verujem u promene na mikro nivou, one lične, koje kreću od nas. I ono biće nam bolje kad budemo bolji. Svi nešto čekaju državu, sistem, gazdu, ali verujem da je istina da promena kreće od nas. Bila sam prva generacija NURDOR volontera. Svima sam išla okolo i pričala o tome. Nakon toga, preko 10 ljudi koje znam se, takođe, uključilo. Zajedno s koleginicom iz ministarstva krenula sam da skupljam čepove još pre osam godina – u međuvremenu nam se pridružilo sigurno preko 50 ljudi. Ljudi mi sad, čak, samo donesu čep, ni ne govore zašto. Prosto nam je postalo prirodno, deo naše komunikacije. Našla sam ženu koja se izdržava kuvanjem zimnice, pa skupljam staklene teglice i nosim joj. Onda me je zvalo još desetak ljudi, da pitaju da i oni šalju teglice. U firmi uvek štampam dvostrano, trudim se da plastiku koristim što manje. Hrane kupujem za frižider taman koliko mogu da pojedem, nekad ni toliko (smeh), ali se trudim da je ne bacam, a ako već vidim da će mi ostati – ne čekam da istruli, nego je spakujem i ostavim pored kontejnera – da ljudi znaju da je za jelo. Nemerljiv je taj osećaj kad znate da doprinosite i menjate stvari. Gasim vodu dok perem zube, gasim svetlo čim izađem iz prostorije, nikad ništa ne bacam u šahtove – jer tu počinju reke. Videla sam jednom u Francuskoj takav natpis – pored rešetke u ulici pisalo je: Ovde počinje more. U Beogradu tu počinju reke. Ne prelazim ulicu van pešačkog ili na crveno ako ima dece u blizini – jer želim da budem dobar primer. Ovako kad se nabroji, deluje da je mnogo toga i da je potrebno posebno vreme, a to zapravo postaje deo životnog stila i ne osećate ga.
Aktivno podržavaš lokalne biznise - kao profesionalac, ali i kao kupac. Koje lokalne brendove bi izdvojila kao favorite i kako možemo i sami pametnije da kupujemo?
Svako od lokalnih dizajnera meni lično donosi taj vibe million dollar babe. Na intervju sam došla u sakou Jole Atelier – namerno, jer mislim da su to trenutno naj sakoi za mlade poslovne žene na celom tržištu. Svojevremeno je mojoj sestri za svadbu mog kuma haljinu šio Predrag Đuknić – Peđa nam je sad jedan od najboljih prijatelja. Baš malopre sam poručila ručno rađene cipele od supruge mog bivšeg kolege – Ksenija je radila u korporaciji, a sada pravi prelepe cipele – XN Shoes. Jednu drugu umetnicu koja pravi cipele upoznala sam godinama ranije – Valter Shoes – njene cipele unose boje gde god zagaze i preudobne su – već na prvom nošenju, prepešačila sam u njima 8 kilometara. Ovog leta sam želela ciklamu haljinu golih leđa – i prema mojim merima (a na neviđeno) uradile su je devojke iz Zumo Fashion. Trenutno mi ogrlicu uz jednu od Zumo haljina pravi MZ_Bracelets, a lančić za naočare napravila mi je Valianijewels. Kuma se udala u čarobnoj svilenoj haljini Mione Atelier – u jednoj od onih jednostavnih haljina u kojima izgledate i osećate se skupo. Imam i jednu posebnu haljinu od Fantasia di Yeya – ona se trudi da, kroz svoje modele, koji su super moderni, čuva i nasleđe srpskih manastira. Sebi ću za rođendan da kupim Pelezze torbu, model Doktorka (smeh) I to nije sve – jesen će, svadbe će, možete da poručite unikatne portrete mladenaca kod Anushka Studio. Meni je to super unikatan poklon, ako odlučite da ne idete s kovertom. (smeh)
Lagala bih kad bih rekla da ne kupujem u Zari. Sve mi kupujemo i radujemo se sniženju. Ali tu se, opet, trudim da lepo održavam garderobu, pa kad mi “dosadi” da mogu da je prosledim dalje i da je ona i dalje u stanju u kom bih je ja nosila.
Nakon rada u Ministarstvu omladine i sporta i Ministarstvu finansija, promenila si karijerni put i upustila se u retail industriju. Otkud promena i da li smatraš da si sada u oblasti u kojoj želiš dalje da napreduješ?
Iskrena da vam budem – u državnu upravu sam ušla iz svojih sebičnih razloga – želela sam da razumem kako država funkcioniše i da vidim da li i kako mogu tu da doprinesem. Dve godine je bilo sasvim dovoljno da sagledam procese, tokove komunikacije, naučim da se snalazim bez budžeta – rad u ministarstvu te nauči da radiš velike projekte i s budžetom od nula dinara, ali ono što sam istinski želela je da pređem u privredu, da pravim pare.
Kažeš da si tatin diplomata, a mamin kabadahija. Ivanina starija sestra, a svoja…?
Sebi sam – i đak i učiteljica. Trudim se da svakog dana nešto novo naučim, usvojim, čujem, pročitam, probam, ali i da se onda osvrnem i vidim gde sam, ko sam, kako sam. Da li je nešto moglo bolje, da li bih nešto želela da bude veće, gde bi trebalo sebe da pohvalim, gde da nagradim. Važno je biti samokritičan, ali važno je znati se i samopohvaliti. Celog života nas uče da budemo skromni, a sasvim je u redu i da budemo ponosni i zadovoljni sobom – sve dok to ne preraste u ego.
Koji biznis savet bi udelila mladim ljudima koji žele da se upuste u eCommerce?
Da istražuju, predlažu, menjaju, da se ne boje grešaka. Gotovo da ne postoji greška koja ne može da se ispravi, a sve dok je grešaka – biće i uspeha. Na mladima e-comm ostaje, oni su njegovi najveći fanovi, oni mogu da donesu najveće promene, oni su naši kupci – i oni treba da se pitaju. Zato neka budu glasni, neka veruju u sebe, neka budu staloženi i dobri ljudi – jer, na kraju dana, kad izađemo iz kancelarije i dođemo kući – važno je kakav smo čovek, jer s tim jednim čovekom i ležemo i budimo se.
Fotografije: wannabemedia.rs
Pitanja: Jovana Pantić
