Ti si jedna od mladih nada domaće scene, kako se osećaš po tom pitanju i koja su tvoja očekivanja?
Smatram da neke stvari radim drugačije od ostalih na našoj sceni, i volela bih da vremenom uvedem nove stilove i nove teme koje će biti pozitivno i masovno prihvaćene od strane Balkana. Čini se nekako, da je kod nas sve svedeno na par žanrova muzike, i volela bih da pokažem svim novim mladim umetnicima da je ok da probaju nešto novo i da se ne plaše da prave muziku koju osećaju, nezavisno dal je to ono što se trenutno sluša, jer iskreno trendovi se brzo menjaju, i mislim da kad je u nešto unesena prava emocija i energija većina ljudi to oseti, a kada većina nešto sluša to polako postaje trend.
Jedna si od najmlađih balkanskih stipendista jedne od najprestižnijih muzičkih škola u svetu – Berklee College of Music, kako si se osećala kada si dobila stipendiju i šta je najviše uticalo na to?
Odrasla sam uz organu i gitaru u kući na kojima su se moji roditelji amaterski bavili muzikom, i uz zvuke inostrane muzike i uvek sam nekako bila umetnička duša. U petoj godini, pre nego što sam naučila da pišem, tražila sam da me odvedu u muzičku školu da sviram klavir i tamo su me primili bez obzira na godine. Od tada se muzikom ozbiljno bavim, a nešto kasnije pevala sam ispred ogledala i smišljala koreografije. U drugom razredu srednje muzičke škole sam odlučila da studiram u USA. Na YouTubeu sam naišla na klip online časa sa Berkleeja i bila fascinirana načinom na koji se tamo studira muzika. Zbog vremenske razlike svake noći bih gledala te časove uživo i ujutru neispavana, jedva odlazila u školu. Rekla sam roditeljima da će studirati ili na Berkleeju ili neću studirati (smeh). Ja sam Bik u horoskopu i znali su da sam ozbiljna. Zaista su bili jako zabrinuti jer je školarina za Berklee zaista veoma skupa. Mama i ja smo se od tada intenzivno raspitivale za stipendiranje studenata u Americi i svuda su rekli da Berklee nikada nije bio aktivan na Balkanu. Nekoliko meseci kasnije u mojoj školi Vučkovič bio je okačen poster Berkleeja koji je po prvi put rešio da audiciju za jugoistočnu Evropu umesto u Rimu ili Atini održi u Beogradu – i to u mojoj školi! Zaista čudesno iskustvo. Mojoj sreći nije bilo kraja. Na audiciji sam pevala No one od Alicia Keys, a par meseci posle stigao mi je mejl da sam primljena i nešto kasnije pismo dekana da sam dobila stipendiju. Iz današnje perspektive osećam da je to jedan od najvažnijih i prelomnih trenutaka u mom dosadašnjem životu jer sam naučila da kada nešto silno, silno želiš, to se nekako i ostvari.
Imaš li uzore među kolegama i koga najviše voliš privatno da slušaš?
Ne uzore, ali inspiraciju definitivno. Sa domaće scene volim da slušam Senidah, Cobyja, Rastu, Kukus, Bubu i Jalu. Inspiriše me zaista mnogo toga od Stevie Wondera, Queena, Beatlesa, Coldplaya pa do Rihannae, Billie Elish, Taylor the Creatora, Lana Del Rey… Volim originalne kompozitore i artiste koji su drugačiji i koji ne prate ukus publike po svaku cenu jer muzičari treba da kreiraju nove stvari da bi publika shvatila neograničenost muzike.
Koju traku trenutno najviše vrtiš na repeatu?
Bila sam opsednuta Post Maloneovim singlom Rockstar, neka melanholija u tom beatu mi je baš legla. To mi je čak i alarm i dan danas. Eh da, i Rosalia i J. Balvinova pesma Con Altura mi je toliko jednostavna, a originalna i veoma zarazna.
Angažovana si i u muzičkoj kući ARKTKT Publishing LLC u Njujorku, koja je razlika između njih i tvoje izdavačke kuće u Srbiji Bassivity Digitala?
Sa Arktktom uglavnom radim na pesmama koje su na engleskom jeziku i malo drugačijim stilom, ali mi se svakako dopada i saradnja sa Bassivityjem, Cobyjem i Reksonom.
Sa prvim singlom sebi otvaraš mnoga vrata, koji su tvoji planovi u skorijoj budućnosti kada je u pitanju muzika?
Samo da idem napred. Planiram da pravim još pesama, za sebe i za druge, da sarađujem sa kolegama sa Balkana kad god mogu. U planu su mi i nastupi na koncertima i po klubovima. Dobra kalkulacija s vremenom je jako bitna da bih objavila i svoje pesme na engleskom.
izvor naslovne fotografije: promo
Jovan
