“Nosi ono što tvoja duša želi, ali samo mudro!”
Održivost je tema koja nam dolazi sa svih strana i ozbiljno zahteva da na nju obratimo pažnju. Ne znamo koliko još imamo vremena da spasimo planetu, ali ono što znamo je da svako od nas može da učini nešto kako bi doprineo umanjenju štetnih posledica našeg ponašanja. Tijana Pavlov, dizajnerka i profesorka modnog dizajna, otkrila nam je kako održivost utiče na modu i šta ona znači za njenu budućnost, kao i to šta mi, kao pojedinci, možemo da uradimo da bismo doprineli ovom, ne trendu, već ozbiljnoj potrebi.
WANNABE MAGAZINE: Pojam održivosti postaje vodeći trend u svim oblastima života, u svim industrijama svuda u svetu. Prihvataju ga veliki brendovi i nastoje da se prema njemu orijentišu. Modna industrija se pridružuje potrebi očuvanja životne sredine, smanjenja zagađenja i buđenja ekološke svesti – šta mislite o tome?
TIJANA PAVLOV: Modna industrija je druga najveća privredna grana na svetu, i upravo zbog ove činjenice i ima odgovornost da preduzme neophodne mere za očuvanje planete, kao i da svojim delovanjem promoviše odgovorno ponašanje.
Nažalost, ili na sreću, ovo je tek od nedavno počelo da dobija na značaju. Ja ovo pitanje doživljavam veoma lično, jer smatram da kao građani planete za to snosimo podjednako i ličnu i kolektivnu odgovornost. Priznaću da sam još kao mladi kreator, u trenutku kada je moja profesionalna karijera doživljavala svoj prvi zamah, osetila veliko razočaranje, jer sam uvidela da je modna industrija trebalo mnogo ranije da dovede u pitanje način na koji se eksploatišu prirodni resursi, životinje i ljudi, i da krene u akciju.
Možda je i to jedan od razloga što sam pored stvaranja želela da se posvetim i akademskom radu, jer moda mora biti sveobuhvatna, ona je stil života. Sve što u modi stvaramo mora imati smisla i, kao što svojim studentima često govorim, moramo biti svesni stvarnog uticaja našeg dela na globalnu sliku. Jeste, veoma je važno kada pojedinac odluči da neće da bude deo aktivnosti koje budućnost planete dovode pod rizik, ali je još značajnije kada odgovornost i konkretne korake za to preduzme modni magnat. Svima nam je potrebno da moda bude etička i održiva.
Šta je održiva moda, odnosno, šta sve može da bude i šta je za vas?
Održivost u modnoj industriji se odnosi pre svega na tzv. cilkularnost, što podrazumeva odgovornost proizvođača da obezbedi proizvod i nakon njegove upotrebe, tj. da pažljivo unapred planira celokupan “životni vek” artikla – od uzgoja i nabavke sirovine, preko poluproizvoda, čitavog procesa proizvodnje i distribucije do načina na koji se proizvod deponuje kao otpad ili eventualno razgradi u prirodi. Jednostavnije rečeno, na ovaj način osigurava se da proizvod neće završiti u okeanu ili nekoj kornjači oko vrata.
Takođe, važno je promovisati odgovorno poslovanje u svim segmentima proizvodnog lanca i distribucije kako bi se uspostavila fer trgovina i stalo na put ilegalnom upošljavanju dece i ljudi kao radne snage ili eksplotisanju prirode. U današnje vreme za velike proizvođače, kojima je stalo do reputacije brenda, nije moguće da na tržištu jednostavno kupe najeftiniju robu ili uslugu, neophodno je da imaju odgovornost da poznaju čitav svoj lanac dobavljača i osiguraju da je uticaj koji njihov biznis ima na lokalna okruženja pozitivan. Ovo je posebno važno, jer samo tako može da se doprinese razvoju manje razvijenijih sredina i da se one zaštite od eksploatacije. Kao i u svemu i u ovome je edukacija ključna, zato ja biram da kad god imam priliku pokrećem javnu debatu na ove važne teme.
Mislim da nije potrebno da elaboriram na temu krzna, nekako imam utisak da smo tome konačno dorasli i da se to stvarno svodi na minimum…
Gde nalazite sebe u održivoj modi, kako ovaj trend menja i usmerava vaše zamisli i kreacije?
Poslednjih godina, želela sam da se modom bavim iz drugog ugla i napravila sam pauzu od svetala modne piste. Od 2012. modom se bavim na akademskom nivou, bila sam docent na Accademia Italiana, Chanapathana Intenational Design Institute u Bangkoku, kao i na ESMOD u Kuala Lumpuru. Trenutno sam docent na Univerzitetu Metropolitan i predajem na katedri za modni dizajn.
Upravo zbog nemira, koji sam vrlo snažno osećala zbog svih navedenih stvari, svoju satisfakciju sam pronašla u radu sa mladim kreativcima. To je deo moje profesije za koji zaista mogu da kazem da obožavam! Dugo sam tražila način kako da nastavim da se bavim željenim poslom i da sa svoje strane na neki način doprinesem rešavanju ovih problema, i pronašla sam. Rad sam mladima mi pruža mogućnost da prenesem svoje iskustvo, znanje i promišljanje o održivoj modi, kao i o etici u modnoj industriji, i to upravo generacijama koje će sutra donositi odluke. Razmena energije i njihov entuzijazam, ali i ozbiljnost pristupa problemu koji primećujem, ulivaju mi nadu u bolju budućnost. Akademsko iskustvo za mene je bilo neophodno kako bih odgovorila na sva svoja interesovanja i ambicije kada je moda u pitanju.
Sada već mogu i da vam otkrijem da pripremam jedan divan projekat kojim ću konačno obuhvatiti svoju modnu inspiraciju i svoja uverenja u vezi sa značajem mode za pojedinca i društvo.
Kako očekujete da će održivost u modi uticati na visoku modu, a kako na konfekcijsku?
Smatram da i jedni i drugi moraju da preuzmu odogovornost po svim stavkama. Visoka moda posebno mora da preduzme mere u vezi sa korišćenjem kože i krzna egzotičnih životinja, ali i fair trade-u, dok konfekcijska moda u sferi nekontrolisanog konzumerizma.
Za ovo je ključno znanje! Ako mlade ljude naučimo procesu, upoznamo ih sa svim dobrim i lošim stranama industrije, kao i sa odgovornostima koje imamo kao akteri u istoj, verujte mi, oni su veoma mudri i sigurna sam da ćemo u budućnosti imati kreatore i potrošače koji umeti da prave osvešćene izbore. Kupca nikada ne smemo potcenjivati, jer on ima moć da menja svet.
Koliko i na koji način je potrebno da menjamo navike, da bismo prihvatili koncept održivosti, u modi i u drugim segmentima?
Više nema opravdanja za neznanje! Zahvaljujući dostupnosti informacija putem interneta, svako sa svoje strane može da doprinese i da da lični primer u svom okruženju. Najvažnije je da se ne opteretimo do te mere da takve stvari utiču na naše raspoloženje, jer onda nismo ni produktivni, ni konstruktivni. Upravo to se meni dogovodilo pre par godina. Tada sam shvatila da je važno informisati se i pronaći načine delovanja. Suština ipak leži u tome da menjamo svet na bolje onoliko koliko možemo. Govorim o svemu ovome, jer sam sigurna da niko ne želi da uništava planetu namerno.
Imamo prgršt izbora, da li ću više kupovati second hand garderobu, ili nositi garderobu od prošle godine i smanjiti kupovinu nove ili kupovati samo iconic pieces za koje znam da ću nositi mnogo godina ili čitati sta piše na etiketi te se informisati o kompaniji, sve se to računa jer jeste doprinos u borbi za održivost. Da bismo voleli i poštovali sebe, potrebno je da volimo i poštujemo ljude oko sebe i svet koji nas okružuje.
