Šta svaki pojedinac, ljubitelj mode, može da učini, da bi doprineo održivosti?
Da se informiše.
Kako da se orijentiše neko ko tek traži i gradi svoj stil, u odnosu na trend održivosti?
Ljudi često misle da je u Srbiji teže baviti se održivom modom, ali to nije sasvim tačno. Svet je danas globalno selo, i svi podjednako učestvujemo u trendovima održivosti. Neminovno Srbija ima veliku šansu da se pozicionira svom kreativnošću, ako tome dodamo i sve ovo što sam pomenula, tj. načela etike, fair trade-a, zaštite životne sredine… to će za nas biti dobitna kombinacija. Istina, usklađivanje sa principima održive mode iziskuje dodatnu kreativnost što u modno-kreativnom smislu, što u smislu biznisa.
Kao i sve u životu ništa nije nemoguće samo je potrebno uložiti dodatan napor koji je više nego vredan u ovom slučaju.
Šta je potrebno da u Srbiji ovaj trend zaživi, odnosno, koje predrasude treba da prevaziđemo, da bismo proširili svest?
Najveća predrasuda je da navodno to kod nas ne može jer smo malo tržiste, mala je platežna moć, da potrošačima nije dovoljno stalo… To nije istina, već klasičan izgovor! Postoji mnogo autora koji se vode principima održive mode kod nas. Ako to može da uradi moja koleginica Nami, koja iz Srbije organizuje sve za svoja dva potpuno održiva modna brend REKA i KIN STUDIO, a govorim o modnim markama za koje se ne koriste toksične boje, upotrebljava se samo organski pamuk, o proizvodnji sa svim sertifikatima fair trade-a, zašto ne bi mogli i ostali?
S ponosom bih istakla da smo moje kolege i ja, shvatajući neophodnost, oformili predmet posvećen isključivo održivosti i etici u modnom dizajnu na našoj katedri, a koliko znam ni jedan modni studijski program u zemlji nema ništa slično.
Kao kreatorka muške mode, šta u smislu održivosti pripremate za svoje klijente, šta poručujete muškarcima?
Pre svega, najvažnije mi je to što pripremam novu generaciju ozbiljno osvešćenih mladih kreativaca! Na njih sam izuzetno ponosna i njima sam zahvalna, jer učimo jedni od drugih, sve u cilju da nastavimo da primenjujemo i prenosimo znanje.
Što se konkretno muške publike tiče ja sam pobornik toga da ne postoji muška i ženska garderoba, te je u tom smislu moj predlog uvek bio: “Nosi ono što tvoja duša želi, ali samo mudro!”.
Poznati ste kao zaštitnica životinja i protivnica njihove zloupotrebe u modnoj industriji. Na koje se sve načine zalažete za zaštitu životinja? Verujete li da se svi mogu osvestiti u pogledu ljubavi i poštovanja prema životinjama, i uopšte, prema živom svetu i prirodi? Koliko pokret održivosti mode doprinosi tom osvešćenju?
Svest o okolini u kojoj živimo se nezaustavljivo širi planetom i to me veoma raduje. Direktno ili indirektno, nedvosmisleno svako može da doprinese. Što se mene tiče, ne jedem meso, ne kupujem više kožu, ali nosim ono što imam od ranije i tu moram biti iskrena, za mene nema razlike između svinje, lisice, zmije i mog psa Lunje, pa čak ni mene same na kraju krajeva jer sam svesna da svako živo biće ima jedan život i želi da ga živi. Nije li to imperativ kojim treba da se rukovodimo i šta može biti vrednije od toga?
Uz sve to živimo u svetu moderne tehnologije i nauke koje nam omogućavaju odlične zamene.
Za kraj, citiraću meni omiljenu misao: “The awful wrongs and sufferings forced upon the innocent, helpless, faithful animal race, form the blackest chapter in the whole world’s history”, R. Edward Freeman.
Fotografije: WANNABE MEDIA, Alek Živković
Aleksina Đorđević