Empatija je poželjna osobina i smatra se odlikom emocionalne inteligancije, ali previše saosećajnosti može biti loše – i u dobrim stvarima je moguće zastraniti, postati fanatičan, ili previše fokusiran, staviti ih u centar svog života i izgubiti perspektivu. Toksična empatija postoji, kao i toksična pozitivnost, mada nije jednostavno razumeti kako neko može biti preempatičan i na koji način je to toksično. Pođimo od razumevanja empatije.
View this post on Instagram
Šta je empatija
Empatija se odnosi na sposobnost razumevanja, deljenja osećanja i povezivanja sa osećanjima drugih. Omogućava nam da se stavimo u nečiju poziciju i sagledamo stvari iz tuđe perspektive. Omogućava nam da osetimo ono što drugi osećaju. Kada neko prolazi kroz težak period, jer je izgubio nekoga do koga mu je stalo, empatija vam omogućava ne samo da razumete da druga osoba doživljava gubitak, već i da doživite njena osećanja. Zahvaljujući empatiji, možemo da razumemo kako se drugi osećaju i da pokušamo da im olakšamo i pomognemo im, kao i da izgradimo i poboljpamo društvene veze adekvatnim odgovorima na situacije i iskustva. Postoji nekoliko tipova empatije i to su kognitivna empatija, somatska, emocionalna i afektivna empatija.
Šta je toksična empatija
Toksična empatija se događa kada se previše identifikujemo sa osećanjima drugih, na somatskom, emocionalnom i afektivnom nivou. Osećanja druge osobe mogu biti preplavljujuća, mogu nas potpuno obuzeti, tako da fizički i emocionalno osećamo nečiji bol i teško nam je da shvatimo da ta osećanja nisu naša. Toksična empatija može izazvati anksioznost, kada ste zabrinuti zbog prijatelja koji je možda ozbiljno bolestan – u iščekivanju da stignu rezultati medicinskih analiza, bliska osoba se oseća anksiozno, a vi se možete povezati sa njenom anksioznošću u podsvesnoj želji da podelite teret i olakšate neizvesnost. Ali, time ništa ne postižete – prijatelj nije manje uplašen i anksiozan zato što se i vi tako osećate. Umesto da mu pružite podršku i uverite ga da nije sam, šta god se dešavalo, da ostanete stabilni i pružite oslonac, vi i sami postajete nestabilni i bespomoćni. Toksična empatija nas navodi da patimo sa bliskim ljudima, čime ne delimo teret, već umnožavamo bol i pošto ne radimo ništa konstruktivno, na kraju se osećamo emocionalno iscrpljeno i depresivno.
View this post on Instagram
Pročitajte i ovo: Kako funkcionišu emotivno inteligentne osobe
Znaci toksične empatije
Negativne situacije i iskustva drugih koristite kao opravdanje za njihovo loše ponašanje prema vama.
Tretirate probleme bliskih osoba kao svoje sopstvene i do te mere ste uvučeni u njihovu priču, da ne možete da se oduprete i postavite granice.
Teško vam je da ispunjavate sopstvene obaveze, jer ste emocionalno preopterećeni i anksiozni zbog problema koje imaju oni do kojih vam je stalo.
Osećate tugu, stid, krivicu ili druga snažna osećanja drugih osoba, iako ne znate njihovu priču u potpunosti. Zapostavljate svoje potrebe, zbog emocionalnih potreba drugih i odslikavate njihova osećanja svojim ponašanjem.
Osećate se fizički i emocionalno iscrpljeno, nakon interakcije sa drugima.
Postavljanje emocionalnih granica
Toksična empatija nas može dovesti dotle da postanemo ogorčeni i ljuti, jer drugi ne uzvraćaju naša osećanja, ne ponašaju se prema nama isto kao i mi prema njima. U većini slučajeva, toksična empatija može biti odgovor na traumu – tipično, osobe čije su emocije u detinjstvu ignorisane, odrastaju u osobe koje se preterano uključuju u osećanja drugih.
Terapija može biti od ključne važnosti i pomoći da se nosimo sa svojim iskustvima iz detinjstva, kako bismo postavili zdrave emocionalne granice i naučili da se odnosimo prema osećanjima drugih na način koji nije šteta za nas. Kada osvestimo svoje preterano saživljavanje, možemo se truditi da sami svesno i namerno postavljamo granicu između svojih i tuđih osećanja. Ova veština je od posebne važnosti za one koji pružaju usluge u sverama zdravstvene pomoći, jer su stalno izloženi situacijama u kojima ljudi doživljavaju širok spektar bolnih i neprijatnih osećanja.
Čak i kada komuniciramo sa prijateljima i porodicom, potrebno je da imamo granice koje će nam omogućiti da upravljamo svojim emocijama i zaštitimo se od toksične empatije – setite se, deljenje bolnih osećanja je samo njihovo umnožavanje, a ne pomoć i rasterećenje za drugu osobu. Koliko god nam neko bio blizak, a mi spremni da učinimo sve da mu olakšamo, toksična empatija nije način da u tome budemo delotvorni.
Pročitajte i ovo: Kako empatija kvari tvoj ljubavni život
Naslovna fotografija: instagram.com/trinekjaer_
Brankica Milošević
