Fenomen tihog otkaza je počeo 2022. godine kada su zaposleni masovno napuštali svoje poslove, ostavljajući toksično radno okruženje zarad postizanja bolje ravnoteže između posla i privatnog života. Vrlo često čujemo i učestvujemo u diskusijama na temu work-life balansa, ali šta to zapravo znači? Za početak, kako balansirati posao i… život? I nije li posao važan deo naših života? Tačnije, zar posao ne čini trećinu naših dana, i to između pet i šest dana sedmično?
Poslednjih godina se više nego ikad pre piše o mentalnom zdravlju na poslu, kao i o toksičnoj radnoj kulturi i zdravom životnom balansu. Svakodnevno dobijamo savete o tome kako da se nosimo sa stresom – od praktikovanja dnevnih pozitivnih afirmacija, do aplikacija za organizovanje vremena koje će nam pomoći u lakšem nošenju sa brojnim obavezama koje prevazilaze naše kapacitete. Međutim, do kog trenutka je odgovornost za zdrav životni balans i karijeru na nama, a u kom trenutku prevazilazi naše mogućnosti i sferu uticaja?
Toksična radna kultura bila je jedan od glavnih pokretača masovnog odlaska zaposlenih, koji je nazvan tihim otkazom. Toksični radni prostori uključuju atmosfere koje su stresne, neetičke, forsirajuće, nemilosrdne, neljubazne, nepristojne i neinkluzivne. Nezdravo radno okruženje doprinosi stresu i iscrpljenosti zaposlenih, a neki radnici se mogu boriti s iscrpljenošću tako što će se tiho povlačiti i minimalno obavljati svoj posao. Ovaj fenomen podrazumeva isključivo obavljanje zadataka koji su podrazumevani i ni trunku ulaganja vremena i truda preko toga. To su zaposleni koji odbijaju kulturu užurbanosti i ne rade prekovremeno, niti prihvataju dodatna angažovanja koja nisu u opisu njihovog posla.
Očekivanja poslodavaca i zaposlenih su neretko različita i ne prepliću se, pa to dovodi do pitanja: kako stvoriti prijatnije iskustvo za zaposlene i poboljšati njihovo angažovanje i zadržavanje u firmi? Za početak, toksična radna kultura mora biti prepoznata, kako bi uopšte postojala mogućnost da bude iskorenjena.
Dva faktora su ključna da bi se određena radna kultura nazvala nezdravom, za WANNABE Magazine je izjavila Danica Ristić, karijerna edukatorka i menadžerka ljudskih resursa.
“Prvi je da u njoj dolazi do jasnog kršenja zakona o radu, kao i mnogih drugih zakona koji služe da svakome obezbede jednakost i dostojanstvo. Tu bismo mogli govoriti o blanko – otkazima, diskriminaciji, tretmanu trudnica, i slično. Drugi slučaj su situacije gde se od radnika traži da ide preko dogovora, preko svojih granica i ograničenja”, naglasila je ona.
Toksično radno okruženje čini da zaposleni budu u konstantnom grču, stičući utisak da nisu uradili dovoljno. Ovakva atmosfera se stvara kada nadležni imaju previsoka očekivanja od zaposlenih, dodeljujući im više obaveza od količine za koju imaju kapacitet i mogućnost da postignu. Ovakvo poslovanje dovodi do situacije u kojoj, prema zahtevima poslodavaca, zaposleni nikada nisu uradili dovoljno ili dovoljno dobro, zbog čega se produbljuje njihov osećaj krivice, poniženosti i neadekvatnosti.
Zaposleni teško funkcionišu u ovakvom okruženju zbog negativnog ponašanja rukovodstva, koje neretko stvara takmičarsku i nesolidarnu atmosferu među kolegama. Radnici u ovakvom okruženju mogu biti nervozni i nesigurni kada imaju želju da izraze svoje mišljenje, zauzmu se za sebe ili podele svoje misli i ideje. Toksična radna atmosfera takođe može dovesti do laganja ili davanja lažnih obećanja zaposlenima, a posledice ovakvog radnog okruženja ostavljaju dugoročne posledice na kompaniju.
“Inicijalne posledice ogledaće se u metrikama koje prati sektor ljudskih resursa – koliko ljudi ostaje u firmi, šta navode kao razlog otkaza, kakvo je zadovoljstvo zaposlenih”, istakla je Danica Ristić, dodavši da firme kojima je stalo do profita ne mogu dugoročno negovati toksičnu radnu kulturu.
“Uspeh je kratkoročan, kao što se i ispit može spremiti kampanjski, ali dugoročni rezultati će neminovno izostati”, zaključila je.
Uobičajeni znaci toksične radne kulture
Nema mesta za greške
Niko ne želi da pravi greške, ali kada strah od grešaka parališe zaposlene, to je znak pretećeg i nezdravog okruženja. Preteće okruženje, u kojem su često zaposleni optuživani – dovodi do straha od kazne zbog neuspeha ili grešaka. Ljudi se plaše da izađu iz svoje zone komfora, što može dovesti do manjka kreativnosti i produktvnosti celog tima.
Nedostatak poverenja
Toksična radna okruženja obično se prepoznaju po nedostatku poverenja koje poslodavci imaju u zaposlene. Stalno nadgledanje i mikromenadžment zaposlenih obično dovodi radnike u sumnju u svoje sposobnosti i doprinosi stvaranju opšte neprijateljske i neprijatne atmosfere.
Ogovaranje na radnom mestu
Ogovaranje nije neobična pojava u radnom okruženju, ali je intenzivnije u toksičnoj radnoj atmosferi. Umesto jasne i asertivne komunikacije, ljudi se okreću šaputanju i malicioznim primedbama. Ovakvo ponašanje nije bezazleno jer netrpeljivost među kolegamana radnom mestu može dovesti do depresije, iscrpljenosti i anksioznosti. Kada se zaposleni međusobno ogovaraju, negativna komunikacija, nepoverenje i povređena osećanja ometaju obavljanje radnih dužnosti.
Visoka stopa napuštanja radnog mesta
Visoke stope davanja otkaza kod zaposlenih su crvena zastavica za kulturu određene firme. Postoji mnoštvo razloga za napuštanje poslova, ali neki od glavnih uključuju – nisku platu, ograničene mogućnosti napredovanja, nezdravu i neorganizovanu korporativnu kulturu, kao i stres na radnom mestu. Ako postoji mali broj zaposlenih na dugoročnom nivou, to može ukazivati na toksično radno okruženje.
Konfuzija u vezi uloga
Kada ne postoji jasnoća o ulogama i odgovornostima, zaposleni mogu prekomerno brinuti o nametnutim očekivanjima, što će izazvati disfunkciju na radnom mestu. Takođe, može doći do konflikta među kolegama u vezi odgovornosti ko je za šta zadužen da uradi. Jasna komunikacija o očekivanjima, kao i opis zaduženja koji podrazumeva određena pozicija na poslu može sprečiti konflikt i konfuziju u pogledu dodeljenih uloga.
Gaslighting
Prema najvećem američkom digitalnom rečniku Merriam – Webster, gaslajting je 2022. bila reč godine. Kada neko gaslajtuje, tj. zaluđuje drugu osobu, ona dovodi u pitanje sopstvenu percepciju. Primeri zaluđivanja uključuju namerno manipulisanje, izvrtanje istine i prebacivanje krivice na zaposlene.
Prekomerni stres
Stres na poslu može biti izazvan iscrpljenošću, neslaganjem s rukovodstvom, nedostatkom direktne i asertivne komunikacije, strahom od neuspeha, osećajem neadekvatnosti i nedovoljne cenjenosti za postignute rezultate, kao i neizvesnošću u vezi zadržavanja postojeće pozicije. Stres može izazvati i fizičke simptome poput bolova u telu, umora i problema sa spavanjem.
Nezdrave granice između posla i privatnog života
U toksičnoj radnoj atmosferi se često promoviše hustle kultura i nezdrave granice između posla i privatnog života. Neuspostavljene granice podstiču zaposlene da posao stavljaju na prvo mesto, što može dovesti do emotivnog i fizičkog sagorevanja. Takozvani burnout neretko je izazvan očekivanjima rukovodilaca da zaposleni ostaju duže na poslu, odgovaraju na e-mailove van radnog vremena ili tokom odmora, kao i da obavljaju posao vikendom.
Nemogućnost fleksibilnog rada
Studije pokazuju da su zaposleni kojima je dostupna mogućnost izbora između rada od kuće, hibridnog modela i rada iz kancelarije – zadovoljniji i produktivniji u obavljanju svojih poslova, kao i da lakše uspevaju da postignu takozvani work-life balans.
Nizak radni moral
Nizak radni moral može uneti negativno raspoloženje u čitav kolektiv i uticati na zaposlene. Bilo kakvu negativnost treba odmah adresirati, a rukovodstvo je dužno da identifikuje koren problema kako bi sprečilo začarani ciklus negativnosti i stvorilo produktivniju radnu kulturu.
Toksično radno okruženje
Za kraj, toksična radna okruženja mogu uticati na zaposlene, ali i na čitavu kompaniju. Kao što smo pomenuli, zaposleni koji rade u toksičnom ovakvom okruženju mogu patiti od anksioznosti, depresije i stresa, i verovatno će u nekom trenutku napustiti organizaciju. Takođe, produktivnost ima tendenciju da bude niža i da se postepeno pretvara u fenomen tihog otkaza.
Kako biste prepoznali crvene zastavice koje ukazuju da je radno okruženje toksično, probajte da sebi date odgovore na nekoliko pitanja:
“Da li se osećamo kao da nije bezbedno da odbijemo poslodavca, šefa ili kolegu? Da li se osećamo kao da ne možemo da govorimo protiv ideja sa kojima se ne slažemo, iz straha od odmazde? Da li određene kolege dobijaju povlašćen tretman, na osnovu bilo kog kriterijuma? Ako su odgovori da, onda je atmosfera nezdrava”, navela je Danica Ristić.
Kompanije s toksičnim radnim okruženjima imaju teškoće u zadržavanju starih i privlačenju novih talenata, a toksična kultura bila je jedan od glavnih uzroka “velikog otkaza” iz 2021. godine, kada su milioni zaposlenih napustili svoje poslove u potrazi za boljim uslovima.
Pročitajte i ovo: 5 načina kako vam pisanje dnevnika može pomoći da prebrodite fazu sagorevanja
Naslovna fotografija: pinterest.com/cellajane.com
Milica Nešić
