Možda se ranije nisi nalazila u takvoj situaciji, pa si zbunjena i zatečena i pitaš se kakav je to odnos i šta znače ta osećanja i nadaš se da će se veza ustaliti, da ćete nekako postati stabilan par, iako ste stalno ili u drami, ili na distanci. Dokle god si pod velikim nabojem, zaljubljena i zainteresovana, vrteće ti se u glavi od te klackalice i nećeš uspeti da postigneš ravnotežu (jer to ne možeš sama). Ali ako ti se je već muka i pitaš se dokle, možda je došlo vreme otrežnjenja, pa ovaj tekst može da ti pomogne da razbistriš glavu, prepoznaš situacije, definišeš osećanja i postaviš stvari kako je najbolje za tebe.
Smenjivanje strasnih osećanja sa periodima hladnoće i distanciranosti nije odnos ljubavi. Takođe, ljubav nije ni ostajanje u okvirima strasti gde klackalica ide od ljubavi do mržnje. Taj intenzitet pripada istom naboju, a on iscrpljuje i truje. Ako su ti važna osećanja i osećaš se živom i uključenom u tom intezitetu, vozi se dok možeš da podneseš tu vožnju. Ali budi svesna da je to vožnja u krug i da nećeš stići nikuda, takav odnos ne može da napreduje. Tu nema zajedničkih ciljeva i budućnosti, jer šta god da postignete, dogovorite se, razumete se i obećate jedno drugom u plus fazi, u sledećem talasu minus faze više ne važi i ne postoji. Stabilnost znači da postoji jedna konstantna linija podrške i razumevanja, šta god da se dešava. Onaj ko te voli ne ostavlja te na cedilu kad ti je potreban zato što je u minus fazi. To radi onaj ko je obuzet svojom ličnom problematikom i ko te i ne vidi kad ga obuzme sopstvena nestabilnost, kad ga napadnu lični demoni. Ne možeš da računaš na nekoga ko te voli samo ponekad i to “ponekad” se najčešće ne poklapa sa onim kad je tebi potrebno da bude uz tebe.
