Zvanični protokol mora da je veoma dosadan. Osim toga kraljevi i kraljice, prinčevi i princeze ipak su ljudi, pa takođe mogu biti prilično dosadni. I onda imamo tu kraljičinu proslavu sa beskrajnim formalnostima, javnim prikazivanjima, čekanjem da se ovo ili ono dogodi i na kraju su tu uštogljene žurke na kojima svi trepere osim plemstva koje se dosađuje.

I zamislite da ste, na primer, vojvotkinja poput Kejt (Catherine, Duchess of Cambridge) . Sve vam to nekako deluje previše zamorno. A onda je tu ljupki princ Hari (Prince Henry of Wales) koji se šali, koji je opušten i koji je kao neki veliki klinac koji celu tu šaradu ne uzima previše ozbiljno.

Zatim novinari primete da vi kao vojvotkinja provedoste mnogo vremena uz Harija, kikoćući se i zabavljajući. Zatim određeni dvorski službenici šapnu princu Vilijemu (Prince William, Duke of Cambridge) da mu se žena nedolično ponaša i da je na ivici flerta sa riđokosim princem, vojvodinim bratom.

Onda dolazi vaš proćelavi, uštogljeni, dosadni muž i izražava nezadovoljstvo vašim ponašanjem. Tvrdi da flertujete sa njegovim bratom i da je takvo ponašanje nedopustivo. A onda vi uzvratite. Niste kao do sada poslušni i ne kažete: “Da, dragi, u pravu si”. Padate u vatru i ne verujete kako uopšte može tako nešto da pomisli, veoma ste ljuti i to svome uštogljenom mužiću stavljate do znanja. On je zapanjen, ali tako mu i treba.

mama Trach Up: Gužva na dvoru

Vilijem je tražio od Kejt da bude opuštenija i kao što vidite, poslušala ga je

Tu se zavesa spušta. Videćemo kako će se ukoreni par ponašati u budućnosti. Ipak, čudno je to sa braćom i snajkama. Nije uvek sve kao što izgleda. A opet, prečesto gde ima dima ima i vatre. Osim toga oni su izloženi velikom medijskom pritisku, jer cela engleska žuta štampa navija da Kejti rodi “male riđokose bebice”.


Ranko Trifković nije bio siguran da li je bata ili seka. Zato se pridružio putujućem pozorištu, te je igrao i pevao širom Evrope. Kad je skapirao da je bata posadio je hektar i odao se poljskim radovima. Možete ga zateći na blogu Igrorama.

Comments