Menstruacija postaje tabu tema gotovo istog trenutka kada čujemo za nju, a to se obično dešava u osnovnoj školi. Devojčice počinju da ulaze u pubertet, kreću prve menstruacije, prvo sedenje na klupi zbog “poštede” na času fizičkog. Onda počinje da se širi strah kod devojčica, jer i njih isto očekuje i znatiželja dečaka jer uopšte ne razumeju o čemu se radi, a onda dobiju odgovor da je to “ženska stvar”.
Kad mame objašnjavaju devojčicama šta je menstruacija – uglavnom šapuću ili pričaju o tome u drugoj prostoriji, da ne čuje otac, ili brat. Ulošci se kriju, nekad i postoji zabrana da se mešaju sa drugim smećem.
Na našem podneblju postoje razna verovanja u vezi sa menstruacijom: da tada ne smete da uđete u crkvu, da ne smete da posetite novorođenu bebu jer će dobiti osip, da ne smete da se kupate… Ne zna se koje je verovanje besmislenije od drugog, ali svako od njih i dalje opstaje.
View this post on Instagram
I to ide na štetu na oba pola. Devojčice počinju da se sramote sopstvenog tela onda kada krvare, jer im je tada najveći strah da će im se krv probiti kroz odeću i da će zbog toga biti ismevane. Kao da menstruacija sama sa sobom ne donosi dovoljno neprijatnosti zbog bolova i grčenja materice.
Dečacima, takođe, šteti njihovo neznanje o menstruaciji jer se od njih krije ono što proživljava pola populacije i što utiče na njihove živote. Muškarci su naučeni da ne treba da uznemiravaju devojke jer su u PMS-u i da im daju čokoladu. A mnogi od njih ni ne znaju da PMS i menstruacija nisu isto, i da PMS počinje oko nedelju dana pre menstruacije (svaka čast muškarcima koji su ovo već znali).
Muškarci nisu naučeni kako funkcioniše žensko telo i “ženski problemi” ih ne zanimaju, niti ih njihove majke i druge žene u okolini dovoljno edukuju u tome. Dakle, problem uključuje oba pola.
