Logika je jednostavna – ugađanje sebi podiže verovatnoću da ćete razumeti druge i moći da ispunite njihove potrebe i želje, kada je to potrebno.
Ugađanje sebi je na lošem glasu – uglavnom ga povezujemo sa pohlepom, sebičnošću, pa i lenjošću, a svakako postoje konteksti koji opravdavaju ova uverenja. Ali, ugađanje sebi se, takođe, odnosi na brigu o sebi, na samosaosećanje, o kome se često govori u poslednje vreme, na poznavanje svojih slabosti i opraštanje sebi – i u tom kontekstu, važno je da ispunimo svoje želje i potrebe, jer ćemo samo tako biti sposobni za izgradnju zdravih i stabilnih odnosa i veza.
View this post on Instagram
Ugađanje sebi i ljubav prema sebi
Popustljivost prema sebi možemo shvatiti kao popustljivost prema detetu, koju primenjujemo jer procenjujemo sposobnosti deteta i želimo da mu pomognemo da odraste i sazri i verujemo da u tom procesu treba češće i više da pokazujemo razumevanje, strpljenje, toleranciju, nežnost i naklonost, nego da iskazujemo zahteve, pokazujemo nezadovoljstvo i kažnjavamo neadekvatno ponašanje. Naravno, popustljivost ima veze i sa našom željom da usrećimo dete, da mu omogućimo da bude bezbrižno, radosno i zadovoljno. U tom smislu, ugađanje sebi je neophodan deo procesa isceljenja, davanja sebi (detetu u sebi) one ljubavi, pažnje i poštovanja koje nismo dobili kada su nam bili potrebni.
Kada pomislimo na uživanje i ugađanje sebi, možemo sa čežnjom misliti na hranu, luksuzne stvari, ili slobodno vreme. Sva ova uživanja imaju svoje vreme i mesto u našim životima i sva su nam potrebna. I svima je potreban oproštaj, naklonost, nežnost i ljubav. Ne postoji ni jedan razlog zašto ih ne biste pružili sami sebi – zapravo, svi razumni razlozi vas podstiču da brinete o sebi i da ugađate sebi.
Pročitajte i ovo: Ljubav prema sebi – usred strahova
Zašto ljudi izbegavaju ugađanje sebi
Ugađanje sebi se često smatra moralno i religiozno pogrešnim – iz perspektive grešnosti, mi treba da ispaštamo svoje grehe, a oproštaj nije do nas, već do Boga. Neko ko ugađa sebi, stara se o svojim potrebama i nastoji da obezbedi sebi uživanje u životu, može se smatrati površnom i „grešnom“ osobom, bilo da svesno izražavamo ovo stanovište, ili je nismo svesni svog osuđivačkog stava i njegovog porekla. Ali, sa druge strane iste nesvesnosti nalazi se kažnjavanje sebe zbog svoje „grešnosti“ koje nas može podstaći da izgradimo mentalitet žrtve, da razvijemo nezdrav odnos prema sebi i životu i da živimo u opštoj oskudici – materijalnoj, duhovnoj, emocionalnoj.
Zašto treba „razmaziti“ sebe
Ljudi koji žive u kulturama visokog zadovoljstva imaju veći stepen subjektivnog blagostanja od onih u kulturama uzdržanosti. Što je još važnije, sposobnost uživanja u trenutku, direktno vodi do većeg subjektivnog blagostanja i povećava verovatnoću za finansijsko zadovoljstvo, koje dovodi do emocionalnog blagostanja i većeg zadovoljstva životom.
View this post on Instagram
Ugađanje sebi će vam, takođe, pomoći da jedete manje – saznanje da smete sebi da popustite i da pojedete još jedan kolač vam zapravo može pomoći u odluci da ga ne pojedete. Kada ste skloni da sebi popustite, veća je svest da možete upravljati svojim ponašanjem, da imate slobodu da odlučite šta ćete uraditi, a šta nećete. Takođe, pomaže u oporavku od stresa – kada ste skloni da sebe častite nekom luksuznom sitnicom, lakše ćete odoleti impulsivnoj kupovini.
Ljudi skloni ukađanju sebi imaju povišenu socijalnu svest i skloniji su da volontiraju, doniraju ili pomognu nepoznatoj osobi. Ugađanje sebi pomaže i da više cenite svoja prijateljstva i odnose – popustljiviji ljudi imaju tendenciju da više vrednuju bliske odnose i da budu velikodušniji, što je opet povezano sa višim nivoom zdravlja i ličnog blagostanja.
Postoji dobar balans između svesnog ugađanja sebi i sveukupne životne radosti, saosećanja i zadovoljstva svojim životom – uzmite to u obzir i redefinišite svoje shvatanje popustljivosti i ugađanja sebi.
Pročitajte i ovo: Kako da brinete o sebi kad ste u haosu
Naslovna fotografija: instagram.com/mao.ge
Brankica Milošević
