Žene širom sveta praktikuju vrištanje – ne na svoje partnere, porodicu, decu i prijatelje, nego kao terapeutsku tehniku. Vrištanje oslobađa osećanja i stvara moćnu vibraciju koja vaš um i telo čisti od toksičnog emocionalnog otpada i taloga.
Vrištanje verovatno nije nešto što možete raditi u kupatilu, čak ni ako živite sami – uznemirićete komšije – i zato žene organizuju „grupe za vrištanje“ u adekvatnom okruženju, kako bi izrazile emocije i oslobodile se nagomilane negativne energije. Ženski bes je društveno neprihvatljiv, a žene se razboljevaju od pritiska da budu nežne, blage, ljubazne i tihe. Zato je vrištanje tako oslobađajuće – kada iz dubine duše pustite krik i nastavite to da radite, najglasnije što možete, vi izvažavate svoju pobunu, odbacujete društvene okvire, i sve standarde ponašanja koji ukalupljuju u unapred utvrđen oblik „ženstvenosti“. Žena koja urla poput vučice, nije ženstvena, ona je divlja, primitivna, povezana sa razarajućom (i stvoriteljskom) snagom svojih osećanja, spremna da se pokida i rastavi na delove, da bi se ponovo sastavila i nastavila dalje, poštujući konvencionalna ograničenja.
Vrištanje nisu otkrile besne žene, i terapija vrištanjem nije izmišljena juče, to je u suštini, tehnika koju je šezdesetih godina prošlog veka razvio psihoterepeut Artur Džanov, u cilju pristupanja potisnutim traumama iz detinjstva i njihovog oslobađanja, o čemu je pisao u delu „Primalni krik“. Iako je u to vreme njegov metod bio osporavan u javnosti, sada postoji mnogo dokaza koji podržavaju primalnu terapiju, ili terapiju krikom, kao vrlo efikasnu u razrešenju ranih trauma.
View this post on Instagram
Isprobajte sami terapeutsko vrištanje
Vrištanje možete praktikovati sami, ili se možete udružiti sa prijateljicom, ili stvoriti svoju grupu za vrištanje – ali svakako prvo pokušajte da pustite svoj „primalni krik“ sami sa sobom, da biste iskusili osećaj. Važno je da pronađete mesto na kome se osećate slobodno, gde nikog nećete uznemiriti i niko neće uznemiriti vas, a to je verovatno negde u prirodi, ili barem dovoljno daleko od urbane sredine i drugih ljudi. Tuneli i podzemni prolazi su dobri za vrištanje, jer odjekuju i pojačavaju frekvenciju krika, a dobre su i pećine, kanjoni, brda i šume. Možete iskoristiti i neko mesto sa snažnom pozadinskom bukom koja će pokriti vaše vrištanje, ali – provereno – najopuštenije možete vrištati u automobilu. Bilo da je parkiran u podzemnoj garaži vaše zgrade, ili u garaži vaše kuće, ili se njime morate odvesti malo izvan naselja – prilično je sigurno da vas niko neće čuti.
Vrištanje u prirodi je moćniji doživljaj, koji zahteva malo više organizacije i potrage, ali kad nađete dobro mesto, možete zauzeti ratničku pozu, zabaciti glavu i vrištati, iznova i iznova, povezujući se sa svojim besom, strahom, frustracijom, ogorčenjem – vrištanje aktivira simpatični nervni sistem, smirujući vaš um i vaše telo.
Pročitajte i ovo: Zašto da hipnoterapija bude vaš izbor
Vrištanje nije kompletna terapija
Osim ukoliko ne idete kod psihoterapeuta koji se bavi metodom primalnog krika, oslobađajuće vrištanje nije dovoljno da pronađete trajnu stabilnost i rešite svoje probleme. Vrištanje može biti od velike pomoći uglavnom zbog svog katarzičnog efekta, i naročito ako ste inače tihi, a puni naboja, ukočeni u pokušaju da suzbijete svoje emocije i teško vam je da ih izrazite, ako prigušujete svoja osećanja i potiskujete svoje pravo ja – ali je delotvornije u kombinaciji sa drugim alatima i tehnikama za održavanje i unapređenje mentalnog zdravlja. Morate koristiti i introspekciju i terapeutske metode u istraživanju svojih povreda i bolova, svojih sputavajućih uverenja i obrazaca. Ako imate duboke probleme, potražite temeljnije prakse i načine da se sa njima suočite i da potražite rešenja.
Podrška mentalnoj otpornosti
Vrištanje može biti oslobađajuće u smislu otpuštanja nagomilanog naboja, ali za dugoročno sticanje i osnaživanje mentalnog zdravlja, potrebno je da preduzmete korake da poboljšate svoju mentalnu otpornost. Mentalna otpornost je sposobnost upravljanja stresom i haosom i pritiskom u situaciji u kojoj živimo. Što veću toleranciju na stres razvijete, što bolje upravljate haotičnim osećanjima u haotičnom okruženju, bićete snažniji, mentalno zdraviji i imaćete više kapaciteta za otkrivanje radosti i uživanje u životu.
Pročitajte i ovo: Istina leči: Šta psihoterapija jeste, a šta nije
Naslovna fotografija: instagram.com/mao.ge
Brankica Milošević
