Beograd je dobio prvi Christmas concept store, jedinstvenu radnju u TC Galerija u kojoj snovi postaju stvarnost, oživljavaju najlepše uspomene iz detinjstva. “Vukov božićni kutak” prevazilazi sva očekivanja posetilaca – na policama se mogu naći novogodišnje jelke, sijalice i najraznovrsniji ukrasi koje su Vuk Tomić i njegov tim pažljivo birali i uvozili iz Poljske, Belgije, Italije, Holandije, Nemačke i Grčke.
Vuk je već godinama javnosti poznat po spektakularnoj dekoraciji kuće u Gostivarskoj 32, koju je počeo da ukrašava od svoje 10. godine. Vukova kuća je, mnogo godina kasnije, postala mesto tradicije obeležavanja novogodišnjih i božićnih praznika u Beogradu i celoj Srbiji. U susret Novoj godini, sa Vukom smo razgovarali o njegovoj novoj radnji, ali i o svim čarolijama koje donose praznici.
Nedavno ste pokrenuli prvi Christmas concept store u Beogradu - da li možete da nam kažete koja ideja stoji iza “Vukovog božićnog kutka” i šta sve tamo možemo da vidimo i doživimo?
“Vukov božićni kutak” je moje malo božićno carstvo, koje je nastalo kao svojevrstan drugi čin sada već čuvenog projekta “Najlepše ukrašena kuća u Beogradu”. Oduvek mi je bila želja da posetioci naše porodične kuće, ukrašene tokom novogodišnjih praznika, mogu da u tom prizoru uživaju na više nivoa, kroz doživljaj eksterijera, ali i enterijera, uz kupovinu suvenira i ukrasa, da dožive kompletan ugođaj praznika u porodičnom domu. Ta želja ukrstila se sa mojom maštarijom iz detinjstva da jednog dana budem poput čuvenog gospodina Dankana iz filma “Sam u kući”, vlasnika prodavnice igračaka. Na te scene sam kao dečak uzdisao i maštao da jednog dana posetim takvu radnju. Iskreno, nije mi padalo na pamet da ja mogu da, zapravo, stvorim takvu radnju.
Koji su najluksuzniji i najegzotičniji ukrasi koje možemo da pronađemo u vašem kutku?
Naša ponuda je zaista raznovrsna, ove godine su ukrasi podeljeni u 8 tematskih celina, tako da posetioci kutka mogu da zavire u svaku celinu i odaberu ono što njima i njihovom senzibilitetu najviše odgovara. Najveći hit ove sezone bile su nam funky lame, kao i zebre, žirafe i slonovi u šarenim kostimima. Velika potražnja je bila i za staklenim burgerima i pomfritom. Ipak, najveću slavu odnose tradicionalni i vintage ukrasi, novogodišnji vilenjaci i zvezda ovogodišnje kolekcije – kugla sa slikom “Najlepše ukrašene kuće u Beogradu”, moje porodične kuće u Gostivarskoj ulici, koja je sada deo istorije.
Kako je vaš pogled na prazničnu dekoraciju evoluirao od prvog puta kad ste dekorisali svoj dom do danas?
Suština i srž je ostala ista, mene novogodišnja dekoracija raduje i ispunjava u svakom smislu, tako je bilo kada sam bio dečak, tako je i sada. Zadovoljava moje kreativno biće i potrebu da se u tom smislu izrazim, a sada je to i moj posao, pa na taj način preduzetnik u meni živi svoj san. Promenio se obim realizacije, budući da sam nekada imao našu kuću kao najveći projekat, a danas su tu projekti poput Kafeterije u Kralja Petra, novootvoren Sava Centar koji smo kompletno dekorisali, hotel Hyatt, “Zimska bajka” i mnogi drugi.
Odakle crpite inspiraciju za praznični dekor? Koji su najbolje dekorisani prostori koje ste videli u svetu i u Beogradu?
Inspiracija definitivno dolazi iz moje mašte i deteta u meni koje i dalje pamti osećaj ushićenja kada se približi sezona novogodišnjih i božićnih praznika. Tu su i profesionalni sajmovi koje posećujem, velike svetske kompanije sa kojima sarađujemo i koje imaju neverovatne showroomove, zatim svetski dizajneri i dekorateri i njihov fenomenalan rad. U svetu za mene prednjače robne kuće i prodavnice u Njujorku, hoteli i luksuzne radnje Parizu, a možda pre svega lokali u Milanu i dvorci u njegovoj blizini. Neverovatno je kakve su to dekoracije i svet mašte koji oživljava zahvaljujući ekstravagantnim dekoracijama vrhunskih majstora.
Kad je reč o prazničnoj dekoraciji, gde povlačite granicu? Na šta sve treba da obratimo pažnju da bi naš dom bio ukusno dekorisan?
Granica definitivno postoji, i za mene je to uvek moja lična mera dobrog ukusa i dovoljno efektne dekoracije, koja je dostojanstvena, elegantna i usklađena. Ponekad je dovoljno stati na jednoj boji, nekada na jednom efektnom elementu i mnogo malih pratećih, a uvek je tu i mnogo sijalica, budući da je svetlost ono što pravi najveću razliku i daje najlepši efekat.
Ukoliko su nam dosadile tradicionalne praznične boje - zlatna, crvena i zelena, koje još boje mogu izgledati čarobno za novogodišnji dekor?
Postoji zaista mnogo opcija kada su boje u pitanju. Tradicionalne novogodišnje boje poput crvene, zelene i zlatne su uvek siguran pogodak, ali dodatak plave, ljubičaste, roze i bilo koje druge uvek napravi lepu dinamiku u dekoraciji. Ponekad tema bude baš jedna određena boja, pa se onda igramo sa njenim nijansama, sa dodatkom standardne, poput zlatne ili srebrne, rezultat uvek bude odličan.
Koji su vaši ključni saveti za kićenje jelke, ako želimo da izgleda raskošno?
Prvo i pre svega mnogo sijalica – a onda dolaze ukrasi. Možemo da krenemo sa krupnijim elementima poput cvetova i mašni koji najviše popunjavaju jelku. Onda idu fini stakleni ukrasi, najlepši u kolekciji, najinteresantniji, neki koje želimo da istaknemo. I onda možemo uvek da dopunimo jelku jednostavnijim ukrasima, plastičnim, jednobojnim, koji je popune do kraja i daju joj lep završni ton.
Kako da na pametan način iskoristimo potencijal koji u dekorisanje donose lampice i svetla?
Zaustavite ih da ne trepere, to pravi najveću razliku. Koristite što više toplih belih sijalica i jelka će sigurno biti raskošna. Iako možda zvuči mnogo, 10 m sijalica je zapravo vrlo malo. Slobodno se poigrajte sa mnogo više sijalica, 20 m, 50 m, sve se to na jelci iskoristi. A onda, preko toplobelih, možete da dodate jednobojne crvene sijalice, ili jedan niz šarenih sijalica – to u velikoj meri obogati jelku, a jednostavno je.
Da imate moć odlučivanja i resurse, na koji način biste dekorisali javne prostore u Beogradu?
To mi je za sada još uvek neostvarena želja iz detinjstva, da ukrasim neku glavnu gradsku ulicu ili gradski trg. Imam ideje i za to, kreirao bih centralnu zonu dekoracije, koja bi se protezala centralnim gradskim jezgrom, uz organizovano svečano paljenje sijalica i feštu za građane. Mislim da je to nešto što Beogradu nedostaje, a za šta Beograd ima veliki potencijal.
Budući da često putujete, koji su, prema vašem mišljenju, najlepše dekorisani gradovi u Evropi, u kojima vredi provesti praznike?
To su, bez premca, Pariz, Milano, Rim, Moskva, Sankt Peterburg – zaista su neverovatni projekti dekoracija koje se postavljaju u ovim gradovima, bilo da su u pitanju javne površine i gradski trgovi, bilo da su to dvorci, restorani ili tržni centri.
Osim dekoracije, šta je, prema vašem mišljenju, prava magija praznika i zašto volite ovo doba godine?
To je ono nešto u vazduhu, što i ja sam pokušavam da shvatim i objasnim sebi, otkad sam počeo da se bavim ovim hobijem, a danas poslom. Taj osećaj koji donose sijalice, ukrasi, praznična atmosfera, toplina porodičnog doma i trpeze, ljubav među ljudima i sveopšta sreća.
Mislim da su ljudi u periodu novogodišnjih praznika srećniji nego u bilo kom drugom delu godine. Svi su okrenuti ka međusobnom davanju, provodimo zajedničko vreme sa svojim prijateljima i porodicom, ostavljamo telefone sa strane i uživamo u trenutku. Mislim da nikada tokom ostatka godine ne obratimo toliko pažnje jedni na druge, kao tokom novogodišnjih praznika. To je ono što pravi razliku i što ovu sezonu čini čarobnom i drugačijom od ostalih. Kada dodamo praznične mirise, ukuse, bogatu trpezu i raskošnu dekoraciju, tada novogodišnja bajka, uz koju svi odrastamo, ponovo postaje stvarna i vrati nas u detinjstvo. Nova godina je jedina bajka koja postoji u stvarnosti i to je čini najlepšom.
Fotografije: Promo
Pitanja: Božica Luković
