Ukoliko spadaš u osobe koje nikako ne mogu da se odluče, bilo da su u pitanju krupne i važne stvari, ili neke dnevne i manje, često se nalaziš u situaciji da te pritiska rok, da ističe vreme i da nikako i ne možeš nečim temeljnije da se pozabaviš, nego moraš da presečeš, pad kud puklo, ili okolnosti eskaliraju do te mere da neizbor postaje izbor – i moraš da se suočiš sa posledicama odluke koju nisi doneo, nego se sama nametnula.
Pri tom se ne osećaš dobro sa tim načinom „odlučivanja“ i imaš potrebu da to nekako promeniš, jer trpiš preveliki pritisak i osećaš da nemaš nikakvu kontrolu.
Osećaj kontrole sopstvenog života
Realno, nema mnogo toga što možemo da kontrolišemo, osim sopstvenog reagovanja, odnosno odgovora na izazov koji nam okolnosti pružaju. Osećanje kontrole je zato uglavnom subjektivno i odnosi se na to koliko smo opušteni i uvereni da će sve biti u redu. U tom stanju samouverenosti, sposobni smo da donosimo odluke bez velikog pritiska i da prihvatamo ono što sledi.
Ako se ispostavi da smo pogrešili, prihvatićemo posledice sigurni da smo uradili sve što smo mogli i nastojaćemo da popravimo ono što možemo, a ako sve ispadne i iznad naših očekivanja, trijumfovaćemo i slavićemo i smatraćemo da je sreća pratila naš izbor. Ponekad uradimo sve kako treba i sigurni smo da ništa nismo pogrešili i opet bismo tako isto postupili, ali rezultati prosto izostaju i onda smatramo da nismo imali sreće.
