Aleksandar Bata Atanasijević, mlada nada odbojkaške selekcije Srbije, govori o tome zašto odbojka kao izbor profesije, kako usklađuje sve obaveze i kako gleda na svoj privatni život.
WANNABE MAGAZINE: Zašto je, od svih spotova, tvoj izbor bio baš odbojka?
ALEKSANDAR: Još kao mali sam trenirao više sportova istovremeno, međutim, kako su obaveze počele da se nagomilavaju, došlo je vreme da se odlučim za jedan sport kojem ću se, uz školu, posvetiti maksimalno. Izabrao sam odbojku, jer sam se u njoj najviše pronalazio i najbolje osećao.
U nekim prethodnim intervjuima si napomenuo da ti je ipak fakultet na prvom mestu. Kako uspevaš da uskladiš sve svoje obaveze?
Roditelji mi nikada nisu davali da zapostavim školu i objašnjavali mi kako je zaista važno da probam da ne zapostavim knjigu. Trenutno zbog obaveza ne stižem da dajem ispite redovno, međutim, kad god sam u prilici gledam da učim pa da, ukoliko ugrabim priliku, položim neki predmet.
"Samo pokušavam da iskoristim svaku šansu i uživam u trenucima provedenim na terenu"
Kako je izgledalo zaigrati u nacionalnom timu i zameniti Ivana Miljkovića na poziciji korektora?
Moj san se ispunio 2010. godine kada sam dobio poziv A selekcije, jer smatram da je vrhunac karijere igrati za svoju zemlju, naročito ako je to Srbija, koja već dugo godina spada u sam svetski odbojkaški vrh. Ivan mi je bio primer posvećenosti sportu i igrač od kojeg puno može da se nauči. Smatram da je on najbolji odbojkaš u istoriji, ne samo kod nas nego i u svetu. Velika je čast naslediti ga, ali ne volim poređenja, jer ne mogu da se poredim sa jednim takvim igračem.
Koliko uživaš u činjenici da se nalaziš na prvom mestu najboljih poentera Svetske lige sa čak 172 poena?
Svetska liga je sjajno takmičenje za mlade igrače, samo pokušavam da iskoristim svaku šansu i uživam u trenucima provedenim na terenu. Statistiku ne gledam jer se ne opterećujem time, taj podatak sam čuo, ali mu ne pridajem pažnju, jer jedna utakmica može sve da promeni.
Kako funkcioniše relacija tvog privatnog života naspram odbojke i ostalih obaveza koje imaš?
Za sada sve stižem uz veliku pomoć roditelja. Malo ih više maltretiram, ali bez njih teško da bih stigao sve.
Poznat si po tome da imaš sjajnu komunikaciju sa svojim fanovima, da li ti je nekada to naporno i u čemu je tajna tog odnosa?
U Srbiji odbojka nije toliko popularna, pa pokušavam da dam mali doprinos njenoj popularnosti. Svakome pokušam da izađem u susret, naročito posle utakmice, jer su ljudi došli nas da gledaju i možemo im posvetiti pažnju. Uživam u tome.
Sa najmlađim fanovima
Šta najviše voliš da radiš da se opustiš, što bi ljudi rekli, kada dođe tvojih pet minuta?
(kroz osmeh): Najviše volim da ne radim ništa. Malo je takvih trenutaka, ali u njima posebno uživam.
Zašto baš nadimak Bata?
Bata me zovu još od malena, ne znam zašto, ali više mi se sviđa da me tako zovu nego Aca ili Saša. Ljudima je teško da odmah prihvate moj nadimak, jer nekako zvuči previše intimno, ali meni se dopada.
Koji su ti neki generalni planovi za budućnost?
Planovi su mi da uložim celog sebe u akcije reprezetacije i, naravno, pokušam da uzmem knjigu malo više u ruke.
I na kraju ono neizostavno pitanje koje najviše zanima ženski deo publike. Tvoj ljubavni život?
Svoj privatni život gledam da čuvam za sebe i ne razgovaram sa puno osoba o njemu. Ako baš mora da se odgovori, trenutno uživam u slobodi i čekam da naiđe ona prava.
Ana Pantić je student novinarstva, multitasker i folkloraš već više od decenije. Jedino je ljudska glupost može pošteno iznervirati, nikad se ne kaje za ono što uradi, voli kvalitetne ljude i lepe stvari, živi za putovanja i dobru knjigu, užasno je tvrdoglava i zato neizmerno poštuje one koji to znaju da trpe. Smatra da možemo upoznati sami sebe tek kada otkrijemo sopstvene granice, a vodi se citatom “Be yourself. Everyone is already taken.” Oscar Wilde.
