U intervjuu za naš magazin talentovana Biserka Petrović govori o umetnosti, izložbama i inspiraciji.
WANNABE MAGAZINE: Kada ste i kako zakoračili u svet umetnosti?
BISERKA PETROVIĆ: Volela bih da svet bar na tren vidim očima nekog ko se ne bavi ni jednom vrstom umetnosti, da bih shvatila tačnu razliku između pogleda na svet nas umetnika i ljudi koji se bave nekim drugim profesijama, pragmatičnijim – da ih tako nazovem. Drugim rečima, mislim da je ta umetnička tendencija urođena, a može se razvijati ili ne, tokom života. Ali u svakom slučaju se ne gubi, čak i ako se čovek uopšte ne bavi umetnošću. Crtala sam od malih nogu, posle i slikala, i uprkos tome što me je zanimala i nauka, ipak me je talenat vodio kao nešto što se ne može izbeći. Prvo sam studirala jezike, pa sam na završnoj godini Filološkog upisala konačno Likovnu akademiju.
Onda sam specijalizirala grafiku u Firenci, koristeći stečeno znanje sa Filološkog. I s obzirom da sad takođe u Firenci predajem slikarstvo na jednoj privatnoj akademiji umetnosti studentima iz celog sveta, svakodnevno komuniciram na engleskom i italijanskom. Tako da svoja komunikaciona i umetnička znanja podjednako koristim, što moj mikrosvet obogaćuje i iskustvima koja se ne mogu nazivati umetničkim. A svet umetnosti je veoma jasno vođen i definisan svakodnevnim životom i iskustvom, tako da ga, na kraju krajeva, ne bih izdvajala kao posebnu kategoriju.
Euro ulje na kartonu
Učestvovali ste na mnogim izložbama. Koja vam je posebno draga i zbog čega?
Veoma mi je drago da sam bila deo projekta “Are You Home?, koji je kurirala Tine Møller Sørensen, a koji povezuje umetnike iz bivše Jugoslavije koji više ne stvaraju u svojim zemljama, nego u inostranstvu. Pokušali smo kroz fotografiju da izrazimo šta za nas znači ideja doma, kuće. Ovi radovi su nastali baš pre te izložbe spontano, jer mi je Srbija veoma nedostajala, a baš slučajno su me onda pozvali za taj projekat koji je tretirao istu temu.
Najdraže su mi ipak ove dve poslednje izložbe “Slagalica/Human Puzzle” u Firenci u martu i ova u Beogradu koja još traje, iz prostog razloga što sam uspela da uključim publiku u stvaranje umetničkog dela. Uvek kad sam posmatrala neko umetničko delo ili sliku, priželjkivala sam neku vrstu dijaloga sa umetnikom. Pokušavam da to posmatračima svojih dela i omogućim, i evo, ove nove izložbe su eksperimentalni početak jednog projekta koji ću, nadam se, nastaviti da razvijam.
Gde pronalazite inspiraciju?
Inspiracija dolazi kao neizbežan rezultat rada na sebi i svojoj umetnosti; mislim da to važi za sve, a ne samo za umetnike, naravno podrazumevajući da umetnost može biti mnogo šire shvaćena… Pronalazim nadahnuće u lepoti, tamo gde je ja vidim; ona me podstiče da nešto svoje stvorim i obogatim nekim svojim tumačenjem.
Prezentacija "Slagalice"
Recite nam nešto više o svojoj izložbi “Human Puzzle”
Nekim slikama iz ovog ciklusa nedostaju delovi, u skladu sa principima Geštalt psihologije, koja govori da stvari vidimo u celini i bez opažanja svih pojedinosti, a tumačenje te celine rezultat je našeg pređašnjeg iskustva. Ekperimentalni deo ove izložbe su nekoliko slika koje su sastavljene iz delova koji se mogu na samoj slici izmeštati; na taj način posmatrač ima priliku da stvori neku svoju sliku – novo umetničko delo. Ovaj proces pokazuje kako malim promenama možemo od jednog prvobitnog značenja stvari dobiti potpuno novo i drugačije, čak dijametralno suprotno, jer stvari su vrlo relativne, zavise od ugla gledanja.
Tako figurativno slikarstvo za tren oka postaje apstraktno, stil je samo privid. Taj performans smo veoma uspešno izveli na otvaranju. Na mojoj FB stranici i website-u možete videti rezultate iz Firence i Beograda; uz moje slike videćete i seriju verzija koje su uradili posetioci. Izložba je otvorena na Kosančićevom vencu 20 u galeriji “U podrumu” do 19. avgusta. Ko želi da proba da sastavi svoje delo a da to bude zabeleženo, može me kontaktirati.
Čiji umetnički rad posebno cenite i zbog čega?
U današnjem društvu, koje je pre svega potrošačko, i umetnost je shodno tome postala kratkog daha, oslonjena samo na ideju, bez hajanja da nešto iza umetničkog čina i ostane. Zbog toga vrlo cenim umetnike koji imaju šta da kažu, ali iza njih ostaje umetničko delo sa (relativno) neograničenim vekom trajanja.
Kako biste opisali kulturnu i umetničku scenu u našoj zemlji?
Umetnička scena u Srbiji, koliko ja uspem da vidim kad dođem, raznolika je i meni vrlo zanimljiva. S obzirom na to što je država došla u takvo stanje da je ulaganje u kulturu na poslednjem mestu, mene čak iznenađuje što i dalje imamo odličnu likovnu scenu. Po mom mišljenju, dešava se i nešto slično romantičarskom bekstvu iz turobne svakodnevice: umetnici imaju tu sreću da mogu da potraže azil u svom delanju. Tako da umetnosti ne fali. Ali zato imamo nedostatak publike, čiji ukus, na žalost, mnogo više izgrađuju mas-mediji preplavljeni kičem, tako da u galerije i muzeje mnogo i ne zalazi. Na sreću, postoji ipak jedan divan deo našeg društva koji interesuju prave vrednosti, koji sam odlučuje šta će gledati, slušati i posećivati, i koji će uvek biti razlog postojanja dobre umetničke scene u Srbiji.
Kakvi su vam planovi za budućnost?
Planiram nove slike-slagalice sa istim konceptom, samo ću se umesto figurom baviti portretom. A s obzirom da su posetioci mojih izložbi izuzetno lepo prihvatili moju ideju o saradnji u zajedničkoj kreaciji umetničkog dela, planiram jos ovakvih izložbi u interakciji sa publikom.
Vaša poruka za naše čitaoce.
Verujte svojim očima i mislite svojom glavom! Budite umetnici u onome što radite.
Jovana Katić Dajte joj pero i hartiju i stvoriće vam modernu bajku. Ulepšaće vam dan neobičnim pričama o večnim modnim klasicima. Veruje da se snovi ostvaruju onda kada ih postanemo dostojni.
