Film “Vir”, na kom ekipa mladog reditelja radi već tri godine, konačno je doživeo svoju premijeru i oduševio publiku. Film je smela priča o ljudskim strahovima, ljubavi, prijateljstvu i prebrođivanju teških trenutaka u kojima se svi ponekad nađemo. O ovom ostvarenju razgovarali smo sa rediteljem.
WANNABE MAGAZINE: Film “Vir” konačno je doživeo svoju premijeru i prikazivanje je počelo. Kakav je osećaj sada kada si ostvario cilj?
BOJAN: Osećaj je fantastičan. Dugo smo radili na njemu, praktično tri godine je prošlo od kada je pala prva klapa. Bilo je dosta prepreka, ali entuzijazam i trud cele ekipe je na kraju urodio plodom.
Kakvi su komentari, kritike, odaziv publike?
Mnogi kažu da su iznenađeni, naravno, u pozitvnom smislu.
Sam si pisao scenario. Gde se rodila ideja za film?
Scenario sam napisao još 2006. godine. Inspirisan je događajima kojih sam bio svedok i likovima koje sam sretao tokom poslednje dekade prošlog veka. “Vir” nije film o devedesetim godinama, on se dešava u tom periodu. To je samo atmosfera, ali sam film je lična priča tri junaka u čijim životima dolazi do preokreta. Devedesete tu nisu najbitnije, slična priča bi se mogla desiti i danas. “Vir” kao metafora je ono što je krucijalno u filmu.
Tematika je prilično teška i ozbiljna, hrabro je zadati sebi takav zadatak za prvenac. Da li si imao momente u kojima si dovodio u pitanje ostvarenje ideje ili si kontinuirano verovao u uspeh?
Imao sam sreće da sa mojim kolegom i prijeteljem Nenadom Okanovićem skupim odličnu ekipu oko ovog projekta, koja je od početka verovala u ideju i imala sposobnost da sve to izvede na najbolji mogući način. Finansije su bile jedini razlog što smo na premijeru ovako dugo čekali.
Kakve filmove želiš da praviš u budućnosti? Da li možda već imaš neke ideje?
Ideje nikada nisu bile problem, tu su par projekata koje ćemo pokrenuti, nadam se u najskorijoj budućnosti. Ne bih želeo sada da otkrivam o čemu je reč. Pričaćemo o tome opširnije sledeći put.
Ekipa filma "Vir"
Okupio si odličnu glumačku ekipu. Kakva je bila saradnja sa svima njima?
Verovatno će zazvučati kao opšte mesto, ali saradnja je stvarno bila sjajna. Nebojša Đorđević, Srđan Pantelić i Nenad Okanović su maestralno odradili svoje, da kažem, glavne muške uloge, tu su i ženske uloge u kojima briljiraju Marina Vodeničar, Jelena Matijašević i Dijana Savanović, a nikako ne smem da zaboravim i naše starije kolege koje su i te kako pomogle da film izgleda onako kako izgleda, a to su Mirjana Karanović, Dragan Nikolić i Emir Kusturica. Izvinjavam se svima koje nisam pomenuo, jer u filmu ima dosta sporednih uloga, koje su odigrane na vrhunskom nivou.
Koji su tvoji rediteljski uzori?
Ja sam veliki ljubitelj filma i ima stvarno mnogo reditelja koje cenim. Ovom prilikom ću navesti samo neke od njih. Npr. Teri Gilijam sa filmovima “Brazil”, “12 majmuna”, “Kralj ribara”, Andrej Tarkovski “Stalker”, “Ivanovo detinjstvo”, Stenli Kjubrik “Paklena pomorandža”, Alan Parker “Zid” ili ti “Pink Floyd The Wall” i mnogi drugi.
Koju poruku ovaj film treba da prenese?
Poruka samog filma je u tome da se svako od nas treba izboriti sa svojim ličnim problemima i demonima, da treba sagledati gde je problem najtanji i od toga krenuti, niko nam neće pomoći ako sami sebi ne pomognemo. Ali najbolja stvar je da publika sama ode u bioskop i doživi “Vir” iz prve ruke.
Danijela Milovanović bavi se pisanjem i od pisanja beži. “Pisac je neko kome je pisanje mnogo teže nego drugim ljudima”, Tomas Man.
