Dejan Pakiž je slovenački model i glumac, a poznat vam je, najverovatnije, kao vampir iz reklame za Cocktu. U Srbiji je već par meseci zbog rada na art filmu mlade rediteljke Jovane Dimitrijević. Popričali smo sa njim o projektu, ali i o njegovom privatnom životu i ambicijama na poslovnom planu.
WANNABE MAGAZINE: Dejane, šta te je to dovelo u Srbiju? Ispričaj nam nešto o projektu koji trenutno radiš.
DEJAN PAKIŽ: Pozvala me je Jovana Dimitrijević, rediteljka filma. Prvo mi je poslala poruku na Facebooku, a zatim me je pitala da li glumim. Ja sam joj odgovorio sa “da” i ona mi je rekla: “Ajde, dolazi onda u Srbiju da snimimo film!” Pristao sam i tako je sve počelo. Ovaj film je art film, jedine uloge imamo Jovana i ja. Ona je u filmu Merilin Monro, koja je mrtva, ali toga nije svesna. Ja sam njena muška verzija, ali toga nisam svestan. Forma ovog filma nešto je drugačija i biće puštan na festivalima poput Kanskog i nekog u Nemačkoj. Biće i scena sa mnoštvom žena veštica. Sve se snima u Lazarevcu i Vrnjačkoj Banji. Baš i ne znam ceo scenario, odrađujem samo svoj deo, a to će se sve kasnije isproducirati.
Sarađivao si sa poznatim beogradskim fotografom Srđanom Veljkovićem. Koliko se ta saradnja razlikovala od uobičajenih snimanja?
Zanimljivo je bilo jer je on koristio sovjetski aparat, koji je vrlo star, i bilo je veoma neobično jer sam navikao na digitalne. Kod analognih ne možete napraviti mnogo fotki, pa odabrati najbolje, već ta jedna fotka koju napravite mora biti najbolja. Nema popravnog. Bilo je skroz zanimljivo.
Model si i sada glumac, čime se još baviš u životu?
Skoro sam diplomirao na fakultetu za inženjering, a onda sam počeo sa modelingom, pa je inženjering na standby-u. Modelingom sam počeo da se bavim u 24. godini. Mislim da me je agentica videla na slikama benda, sa kojim sam tada svirao na nekom koncertu u Holandiji, pa me je pozvala.
Baviš se i muzikom. Koliko si dugo svirao u tom bendu?
Skoro 10 godina, već imamo tri albuma. Meni je to više predstavljalo nešto za moju dušu i svirao sam iz zadovoljstva.
Šta je ono što ti se dopalo u Srbiji, a šta ono što ti nedostaje iz Slovenije?
Najviše su mi se dopali ljudi ovde, jer svi vole da žive i uživaju. Svi su vrlo otvoreni i sve je mnogo opuštenije nego u Sloveniji. Slovenci su dosta zatvoreniji i hladniji, i svi su nekako fokusirani na novac. Ja volim da putujem, tako da, na kraju, volim i da se vratim u Sloveniju da se malo družim i sa prijateljima.
A šta si pre ovog angažmana znao o art filmu?
Jovana mi je samo brzo obrazložila šta ću da glumim i kratko prepričala scenario. Sve ostalo je većinom moja improvizacija.
Lice si iz reklamne kampanje brenda Cockta. Da li ti je taj angažman otvorio neka vrata?
Otvorio mi je mnoga vrata na Balkanu, jer je ta kampanja bila za tih šest zemalja. Ali me u Nemačkoj, Italiji i Francuskoj ne znaju po njoj. Reklama se snimala u slovenskoj šumi i studiju. Bilo je zabavno jer sam upoznao mnoge ljude sa ovih prostora.
Šta očekuješ od ovog filma i čime bi još voleo da se baviš u budućnosti?
Od ovog filma očekujem da malo bolje uđem u tu glumačku ulogu, više iskustva u toj profesiji i promocije po festivalima gde će se taj film vrteti. A u budućnosti bih voleo da nastavim da se bavim modelingom i glumom.
Anđela Najdanović voli da voli. Život. Modu. Amelijin Pariz. Kerin Njujork. Pozorište. Vogue. Beograd. I to u proleće. Uz miris jorgovana. Obožava kada je njen iPod shuffle iznenadi glasom Louis-a Armstrong-a dok se šeta beogradskim asfaltom. U podne. I uživa u sladoledu. Sa ukusom maline. Sour&Sweet. “J’aime bien les couchers de soleil. Allons voir un coucher de soleil…