Za organizatore, EXIT festival traje cele godine. Pored brojnih obaveza, direktor festivala Dušan Kovačević odvojio je vreme da nas uvede u avanturu zvanu EXIT i da nam predstavi neke njene strane o kojima možda do sada nismo dovoljno razmišljali ili razgovarali.
Možete li da nam ukratko ispričate kako je nastao EXIT festival, tj. većini je poznato da je to bila reakcija na političko stanje i krizu u državi, ali možete li nam objasniti kakva je bila Vaša vizija o promenama koje ovakav festival može da donese i na koji način može da utiče?
EXIT festival je nastao 2000. sa ciljem da motiviše mlade ljude Novog Sada i Srbije da se aktiviraju u društvenim procesima. Kada je 5. oktobra došlo do demokratskih promena, postavilo se pitanje koja je dalja budućnost festivala. Moja vizija tada je bila da je potrebno da kroz jedan veliki internacionalni muzički festival makar na simboličan način pokušamo da nadoknadimo “izgubljenu deceniju“ za mlade ljude, kako u Srbiji, tako i u čitavom regionu. Naime, svima nam je u ovom delu Evrope zajedničko da smo 90-e proveli u stalnim ratovima, izolaciji, siromaštvu…
Kako biste opisali glavne vrednosti/teme koje EXIT festival promoviše?
Upravo je gore pomenuta kulturološka uloga obeležila prva izdanja festivala. Možda naša generacija nije mogla da priušti da putuje u svet, ali je zato EXIT svet doveo kod nas. Takođe, ne treba zanemariti ni činjenicu da je EXIT prvi događaj na prostoru bivše Jugoslavije koji je još 2001. na jednom mestu okupio mlade iz Srbije, Hrvatske, Bosne, Slovenije, zemalja koje su donedavno bile u krvavom ratu…
Sve ove godine EXIT je promovisao napredne ideje i pozitivne društvene vrednosti, i ukazivao na važne teme – od problema trgovine ljudima, do potrebe za ukidanjem viza Srbiji. Poznato je da je čak i Oli Ren (Olli Rehn) na veoma svečanom trenutku – konferenciji u Briselu, kojom je obeleženo ukidanje viza, i na kojoj je učestvovao i tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić – kao posebnu uspomenu iz Srbije pokazao diplomu State of EXIT koju je dobio u Novom Sadu tokom jedne od pomenutih kampanja.
Od 2005. javlja se još jedna važna društvena uloga festivala. Sa prvim masovnim dolaskom inostranih turista sa Zapada, pored kulturološkog, javlja se i turistički doprinos festivala široj društvenoj zajednici. Naime, nezavisna istraživanja su pokazala da EXIT srpskoj privredi doprinosi sa oko 15 miliona evra godišnje, te da je do sada, kroz turističku potrošnju (smeštaj, prevoz, ugostiteljstvo, itd), EXIT festival Srbiji doneo preko 100 miliona evra.
EXIT je u velikoj meri popularizovao Novi Sad na svetskoj mapi
Koga biste svrstali u ciljne grupe EXIT festivala?
Ciljna grupa EXITA su svi koji vole kvalitetnu muziku i žele da budu okruženi ljudima sličnih životnih shvatanja.
Mislite li da se koncepcija EXITA od njegovog nastanka i Noise Summer Festa do danas promenila i da li je promena možda neizbežan put svakog festivala?
Promena ne samo da je neizbežan put, već i jedini moguć. EXIT je od 2005–2012. imao prilično sličan koncept, festivalska izdanja su ličila jedno na drugo, što je dovelo do određenog “zamora materijala”. Otkako sam ponovo preuzeo organizacioni tim prošle godine, sa EXITOM 2013. uspeli smo da tu situaciju iz korena promenimo. Upravo je “evolucija“ u sloganu R:Evolucija ukazivala na potrebu da se festivalski format konstantno razvija i menja, evoluira. Iako je ovogodišnje izdanje festivala doživelo potpuni uspeh, ono što je sigurno je da naredno izdanje neće biti istog formata, već ćemo se potruditi da unesemo što je moguće više dodatnih inovacija.
Da li je njegova društvena angažovanost prepoznatljiva danas koliko i tokom prvih izdanja?
Slogan EXIT 2013. festivala je bio R:EVOLUCIJA, koji je imao za cilj da ukaže na društvene korene EXITA i ponosno pokaže da je upravo društvena angažovanost ono što EXIT razlikuje od skoro svih evropskih muzičkih festivala. Upravo ta činjenica u najvećoj meri doprinosi toliko velikom ugledu EXITA u svetskoj javnosti.
Društvena kampanja koja je obeležila ovu godinu je realizacija konferencije o nacionalnom brendiranju, nazvanom R:BRAND SERBIA. Konferencija je održana na dan rođenja Nikole Tesle, najznajčajnijeg domaćeg brenda ikada. Nije slučajno da je i ceo festival počeo na isti dan, kada je na glavnoj bini po prvi put održan performans otvaranja festivala Tesli u čast. Konferencija je okupila ugledne svetske eksperte na datu temu, medije, i predstavnike države, a sve sa ciljem da ovu, veoma važnu temu, aktuelizuje u javnosti.
Pored pomenute konferencije, pokrenute su i druge važne društvene teme, realizovane brojne akcije, tribine i druge aktivnosti. Od njih bih izdvojio najznačajniju evropsku festivalsku ekološku konferenciju, koja je ove godine održana upravo na EXITU.
Koliko je koncepcija EXITA oblikovana prema željama i ukusu publike, a koliko je plod zamisli organizatora?
Programska koncepcija festivala je uvek plod sinergije očekivanja publike, i promišljanja organizatora kakav muzički pravac je najbolji po imidž i razvoj festivala. Potrebno je zadovoljiti ukuse različitih muzičkih pravaca koje danas nazivamo “urbanom muzikom”. Veliki uspeh ovogodišnjeg izdanja festivala ukazao je da se najbolji rezultat dobije kada se kombinuju proverena popularna imena sa ekskluzivnim bendovima koji promovišu nove muzičke trendove.
Da li biste rekli da je festival namenjen više lokalnim, ili stranim posetiocima?
EXIT 2013. je u velikom stilu vratio domaću publiku na festival. Međutim, ja publiku ne bih delio na domaću i inostranu, EXIT je namenjen svim progresivnim mladim ljudima, gde god da se nalaze, koje god boje kože, vere ili nacije bili. Najbolje festivalsko iskustvo je kada na tvrđavi imamo jedan miks različitih kultura i jezika, i to daje posebnu draž festivalu.
Može li se reći da je EXIT festival velikim delom učestvovao u oblikovanju kulturnog identiteta Novog Sada?
EXIT je u velikoj meri popularizovao Novi Sad na svetskoj mapi. Malo je poznato u domaćoj javnosti da je Novi Sad zahvaljujući EXITU 2008. proglašen kao najbolja turistička destinacija na svetu za jul mesec te godine. Na celom svetu, ispred npr. Njujorka, Pariza, Havaja ili Maldiva! I to od strate Guardiana, čije liste tog tipa važe za najreprezentativnije na svetu. Pre EXITA tako nešto bi bilo potpuno nezamislivo, takva vest bi zvučala kao dobra šala. Čak je i Turistička organizacija Novog Sada osnovana tek 2005. kada se pojavila potreba da se desetine hiljada turista koji dolaze na festival ugoste na sistematski način.
Kakva je reakcija lokalnog stanovništva na sam festival? Da li ga prepoznaju kao sadržaj sa kojim mogu da se identifikuju i možda predstave u svetu, ekonomski isplativ poduhvat, ili pak ima i onih koji u tome vide narušavanje mirnog života zajednice?
Naš narod je poznat po tome da je veoma strog. To se najbolje vidi u našem odnosu prema domaćim sportistima, kada smo u stanju da oštro kritikujemo čak i jednog Novaka Đokovića, koji je bez sumnje najveći srpski sportista ikada.
Međutim, sve više i više ljudi shvata pun značaj EXITA za Novi Sad i festival u Novom Sadu i celoj zemlji uživa sve veću podršku. Jer ponoviću, EXIT u narednih 10 godina u Srbiju i Novi Sad treba da “unese” novih 100 miliona evra, a to je iznos jedne ozbiljnije privatizacije.
Posebno je ove godine primećeno da je veliki broj Novosađana bio na festivalu. Skoro nikada u istoriji EXITA se nije desilo da je noćni život Novog Sada za vreme festivala bio apsolutno pust.
Petrovaradinska tvrđava predstavlja posebnu osobenost EXITA
State of EXIT vođen je idejom tolerancije. Možete li nam reći nešto više o saradnji sa ugroženim/manjinskim grupama stanovništva, njihovoj zaštiti i uključivanju u kulturni život? Postoje li neke nove ideje vezane za ovu temu?
EXIT je oduvek puno pažnje posvećivao grupama sa posebnim potrebama, manjinskim grupama i drugim ugroženim grupama stanovništva. U stalnoj smo komunikaciji sa predstavnicima ovih grupa, i svakako je da će oni predstavljati deo EXITOVOG tima i u budućnosti.
Organizovanje festivala ovih razmera veliki je i često neizvestan poduhvat. Tokom svih ovih godina postojanja EXITA, koliko često ste nailazili na poteškoće u vezi sa finansiranjem? Da li biste rekli da postoji razumevanje od strane države za ovakav vid festivala i ima li vidljivog napretka?
Određeno razumevanje postoji, ali ne mogu da kažem da postoji puno razumevanje države za benefite koje EXIT donosi Srbiji. Sam festival je specifičan proizvod, koji teško može samostalno da opstane u srpskoj ekonomiji. Naime, cena ulaznica za slične događaje u svetu iznosi oko 200 evra, dok domaće tržište ne može da podnese više od 50-ak eura za ulaznicu. Slična je situacija sa sponzorima, na Zapadu sponzori imaju 10–20 puta veće budžete. I stoga, ako Srbija želi da svake godine milioni evra dolaze u zemlju na osnovu EXITA, i da svetski mediji u superlativima pišu o našoj zemlji, mora se napraviti dugoročan plan javno-privatnog partnerstva države i festivala.
Ove godine novac od ulaznica prvog dana festivala biće iskorišćen za obnovu Petrovaradinske tvrđave. Da li je to akcija kojom EXIT želi da pomogne tvrđavi, pokaže da je festival deo grada, i tako odgovori na zamerke da ugrožava jedan od najprepoznatljivijih gradskih simbola?
Petrovaradinska tvrđava predstavlja posebnu osobenost EXITA. Zahvaljujući njoj, EXIT ima najoriginalniji prostor na kome se održava u odnosu na sve evropske festivale. Stoga je prirodno da želimo da pomognemo njeno održanje. Inače, sama tvrđava je pravljena za vojske sa teškom opremom, tako da ne stoji primedba da je održavanje EXITA ugrožava. Ja bih čak rekao da je zahvaljujući EXITU javnosti u Novom Sadu i šire skrenuta pažnja na činjenicu kakav dragulj ovaj grad ima u neposrednoj blizini. Ujedno je sa održavanjem EXITA počela restauracija mnogih prostora na tvrđavi, i sigurno je da je EXIT bio ključan faktor u njenom “oživljavanju“ i međunarodnoj promociji.
Među mnogobrojnim inovacijama, zapažena je i ovogodišnja akcija obilaska Matice Srpske i potpisivanje Protokola o saradnji Novog Sada i EXIT festivala. Znači li to da je EXIT spreman da pređe dosadašnje okvire i započne ozbiljnu saradnju sa kulturnim institucijama u okolini, ali i da je značaj i uticaj koji festival ima prepoznat od strane države?
Jedna od namera ovogodišnjeg izdanja festivala je da EXIT preraste iz muzičkog festivala u festival kreativnosti, koji će okupiti i promovisati najbolje što domaća i međunarodna kulturna i kreativna scena imaju da ponude. U tome se i ogledao deo ovogodišnje R:Evolucije. Očekujem da će u narednim izdanjima festivala ovaj strateški pravac dovesti do veoma značajnih rezultata.
Vesna Marić ima pregršt razloga da veruje da je u prošlom životu bila mačka: kotrljavo R, dečiju radoznalost, sindrom “noćno ludilo”, sposobnost da se uvek dočeka na noge, obaveznu dnevnu dremku, pa čak i kandže. Zato se uvek nasmeje kada je neko nazove kučkom. I, kao što je rekla Colette: “Ne postoje obične mačke”.
