Upoznajte talentovanog mladog dizajnera koji hrabro korača modnom scenom. Najbolje od njega tek očekujemo!
WANNABE MAGAZINE: Počnimo tako što ćete se omiljenim citatom predstaviti našim čitaocima.
GEORGE: “Every day is a fashion show and the world is your runway, so always dress your best and walk with confidence.”
Koliko dugo ste u svetu mode i šta vas je navelo da svoje ambicije usmerite u ovom pravcu?
Još kao dečak sam bio vrlo kreativan i pokazivao sam talenat za crtanje i slikanje, pa je bilo za očekivati da će moj životni poziv biti nešto u vezi sa umetnošću. Nakon dobijanja diplome dizajnera odeće i tekstila nastavio sam da usavršavam svoje znanje u mnogim modnim kućama. Proveo sam više od šest godina u modnoj industriji kreirajući odeću za bebe, decu, žene i muškarce, usavršavao se u oblasti tekstila, trikotaže, štampe itd. Najviše sam naučio u modnoj kući Todor, ali su kasnije usledile saradnje i pozivi svetski poznatih brendova kao što su Baldinini iz Italije i Hugo Boss iz Nemačke. Međutim, tek kada sam video da se moj rad vrednuje i da sam dovoljno naučio o svom poslu, odlučio sam da krenem sa samostalnim radom. To se desilo u junu prošle godine na modnom događaju “Fashionclash” u Holandiji gde sam održao svoju prvu reviju.
Koliko je mladom dizajneru teško da uspe u Srbiji?
Mislim da je u Srbiji najlakše uspeti jer se ovde uglavnom uspeh ne meri kvalitetom rada nego skretanjem pažnje na sebe, korišćenjem estradnih ličnosti za svoj marketing ili kopiranjem nečega sto je već neko drugi uradio.Takav vid uspeha meni nije interesantan i srećan sam što sam sa samo jednom kolekcijom postao priznati dizajner čiji se rad ceni širom sveta.
Imao sam sreću da sam samostalnu karaijeru započeo u inostranstvu gde se uspeva isključivo talentom i radom, ali mi je drago da sam i u Beogradu ostavio lep utisak i dobio nagradu za najbolju reviju na Belgrade Fashion Week-u
Na 32. Belgrade Fashion Week-u predstavili ste se zanimljivim kreacijama – sintezom pank i etno elemenata, a kao izvor inspiracije naveli ste pticu u kavezu. Odakle dolazi ta sposobnost pronalaženja inspiracije u sitnicama iz svakodnevnog života?
Ptica u kavezu je metafora za probleme u savremenom društvu, i mislim da bi se većina ljudi u Srbiji mogla pronaći u ovoj temi. Svedoci smo šta se događalo u regionu poslednje dve decenije, i mislim da su naši mladi ljudi imali daleko manje mogućnosti i slobode u odnosu na svoje vršnjake iz nekih razvijenih zemalja.
Čak i danas, kada donekle pratimo svet u modnom i tehnološkom smislu, mi smo i dalje često robovi modernog načina života, medija, interneta, socijalnih mreža, predrasuda, a da toga nismo ni svesni.
Posao dizajnera mi je omogućio da mnogo putujem, pa su putovanja ono gde dobijam i najveću inspiraciju za svoje stvaralaštvo.
Pomislio sam da je krajnje vreme da neko odavde pokaže svetu deo naše tradicije, ali sam pokušao da ga prilagodim svetskim okvirima kako bi bilo prihvatljivo na svim krajevima sveta. Deluje neobično kada na istom outfitu vidimo i afričke ptice i šumadijski opanak. Taj neobičan spoj je doveo do toga da su mnogi narodi videli neki svoj etno u mojoj kolekciji, pa sam se već navikao kada moj rad povezuju i sa afro, indijskim, balkanskim ili nordijskim stilom. Stilizovani opanci koje sam kreirao specijalno za ovu reviju doživeli su veliki uspeh u inostranstvu, a
primese bodlji i nitni simbolizuju ptičije kandže i kljun, tako da svaki detalj u kolekciji ima neku malu poruku. Kolekcija je zapravo poruka slobode i skretanje pažnje na to koliko je ona bitna.
Po vašem mišljenju koja tri modna dodatka svaka dama treba da poseduje?
Iako to nisu modni dodaci, ono što svaka dama treba da poseduje jesu samopouzdanje, stav i neki lični pečat koji će da je diferencira od drugih. Sopstveni stil, šarm ili neka urođena harizma nešto su što će svakako da joj pomogne u tome, ali nema tog odevnog predmeta koji će lepo izgledati na njoj ukoliko nije sigurna u sebe.
Treba birati boje i detalje koji pristaju vašoj figuri i tenu, a ne slepo pratiti trend koji često nastaje usled gomilanja materijala i prediva u stokovima velikih kompanija
A koja tri modna dodatka su obavezna za pripadnike muške populacije?
Na ovo pitanje bih odgovorio na isti način kao na prethodno pitanje. Veliki značaj pridajemo modi, a ona je tu samo da upotpuni naš spoljašnji izgled. Možda je čudno što ovakve odgovore čujete od jednog dizajnera, ali mislim da su mas-mediji malo preterali u diktiranju nestvarnih Photoshop trendova, i milionskih reklama koje nas navode da kupimo nešto što i nije tako vredno i neophodno da bi nas učinilo boljim.
Šta vaše kreacije diferencira u odnosu na kreacije ostalih domaćih dizajnera?
Ono čime se bavim je konceptualna moda i podrazumeva kvalitetno urađene, unikatne kreacije koje nose poruku i deo su teme kojom sam inspirisan za kolekciju. U mojoj kolekciji dominira trikotaža kojom se bavi veoma mali broj dizajnera i zahteva posebnu kreativnost i tehniku izrade. Najlakše je otići u prodavnicu materijala i pozamanteriju, i napraviti odevni predmet koristeći dezene i detalje koje je kreirao neko drugi.
U mom slučaju, ja prvo moram da odaberem prediva od kojih ću napraviti odevni predmet, zatim osmisliti zakard, tj. crtež koji će se na njemu naći, zatim sledi štrikanje, pa tek onda dizajniranje.
Trikotaža je naravno samo jedan deo onoga što sam prikazao u svojoj kolekciji, koristio sam takođe i druge materijale, kao što su džins, koža, metal, kao i neke savremene 3D materijale.
Ljudi koji se ne razumeju u modu često kada gledaju revije postavljaju pitanje ‘pa ko će to da nosi?’, a radi se o tome da revija najčešće samo prikazuje koloristički i stilski koncept dizajnera, a kreacije koje se nađu u prodaji daleko su svedenije i nosivije.
Najveće priznanje koje modni dizajner može da dobije je?
Radeći godinama u modnoj industriji kreirao sam odevne predmete za modne kuće koji su se prodavali i u hiljadama primeraka. Bilo je zabavno gledati mališane na ulici kako trčkaraju u šalovima, kapama, majicama, džemperima i trenerkama koje sam lično kreirao. Recimo da je tako nešto svakako veliko priznanje kada uspete da udovoljite ukusu kupaca, poslodavaca i nekom svom ličnom senzibilitetu.
Posle prve revije, na primer, doživeo sam i to da modna ikona i najpoznatija kritičarka Dajana Pernet (Diane Pernet) objavi moj rad na svom sajtu, a poznato je da kada ona promoviše nekog dizajnera onda se radi o nekome zaista talentovanom i da njegovo vreme tek dolazi.
Dizajnerima svakako mnogo znače i nagrade, i više puta sam bio nagrađivan, ali mi je najdraža ona koju sam dobio na Belgrade Fashion Week-u za najbolju reviju.
Kakvi su vaši planovi za dalji napredak u karijeri?
Još uvek postoji veliko interesovanje za moju debitantsku kolekciju “Captivity” i u planu su brojna snimanja i publikacije širom sveta. Nedavno sam se vratio iz Milana gde sam bio gost na Institutu Marangoni gde se snimao editorijal sa mojom kolekcijom sa poznatim italijanskim fotografom Omarom Makijavelijem (Omar Macchiavelli). Ne dešava se baš često da jedna kolekcija živi toliko dugo, a moja će uskoro doživeti i treće prikazivanje. Ono što me posebno obradovalo jeste i poziv na London Fashion Week gde ću sa koleginicama iz Srbije, Anom Ljubinković i Ivanom Piljom, prikazati svoj rad u Londonu na poziv British Fashion Council-a uz podršku modnog studija “Click”.
Fotografije: Nikola Sokolov
Kristina Živanović – “Ovo sazvežđe je za nju – provincija”. Doza kofeina za dobro jutro joj ne dozvoljava da uguši ambicije i snove, jer svaki dan je novi početak i ukazana prilika da život modifikuje u prijatan ambijent dostojan najvrednijeg detalja – osmeha. Student kragujevačkog Univerziteta, novinarka portala Ritam Grada.
