Uvukla se zima i u naš grad, oterala vesele boje, a izgleda i veselo raspoloženje. Vreme je da na scenu stupi Gradsko šarenilo, koje nam donosi najneobičniju kolekciju nakita i accessories-a. Sa nama je podelila neke svoje tajne, ali nam nije otkrila svoje ime. Pušta da njena mala umetnička dela budu njen identitet.
WANNABE MAGAZINE: Odakle ideja za naziv Gradsko šarenilo?
Gradsko šarenilo: Ideja, zapravo, nije moja, ali je inspirisana mnome. Pre par godina, kada mi je kosa bila ofarbana u više boja, a o garderobi da ne govorim, moja kuma je izjavila da treba da osnujem svoj ogranak komunalnog preduzeća “Gradsko šarenilo”, i tada sam odlučila da svom opusu dam taj naziv. Šarene stvari zaslužuju šareno ime.
Hajde sada da otkrijemo ko se krije iza ovog brenda?
Dokoni student istorije umetnosti.
Kako si počela da se baviš dizajnom nakita?
Iskreno, ne sećam se, davno je bilo, još u osnovnoj školi. Naravno, ti radovi nisu bili preterano dobrog kvaliteta, ali od kada nosim nakit bilo koje vrste nisam došla u situaciju da mi uz neku odevnu kombinaciju nedostaje ogrlica, narukvica ili minđuše. Ne sećam se kada sam poslednji put kupila neki komad nakita, uglavnom ih sama pravim, ljudima se dopadnu, pa sam odlučila da počnem da pravim džidžabidžice i za njih.
Koje materijale najčešće koristiš?
Koristim svašta, uglavnom se tokom jednog perioda posvetim jednom materijalu, ali mi relativno brzo dosadi, pa pređem na nešto drugo. Do sad sam radila sa polimerskom glinom, staklom, plastikom, poludragim kamenjem, svim mogućim oblicima perlica, reciklirala sam stari nakit sa Kalenićeve pijace, a u poslednje vreme vezem broševe.
Broš kao stvoren da se nosi po slavama.
Broševi koje si spomenula jako su neobični. Kako si dobila ideju njih da praviš?
Pre nekoliko meseci slučajno sam našla bakin stari vezeni medaljon, pa mi je palo na pamet da pokušam i sebi da napravim tome sličan broš. I tako, jedan po jedan, nakupili se vremenom.
Opiši nam proces stvaranja jednog broša?
Najpre odaberem ili nacrtam motiv, koji potom izvezem na platno. Zatim ga pričvrstim na parče kartona, a onda dodajem raznobojni til, krpice, priveščiće, sve to lepo ušijem, i voila – gotov brošić!
Devojka koja nosi tvoj nakit je… ?
Naročito me raduje to što ne bih mogla da je opišem kao jednu osobu. Sve devojke koje su do sada kupovale moje džidžabidže potpuno su različite, iz potpuno drugačijih fazona. Ono što je skroz simpa jeste da se brošići dopadaju i deci, kao i već odraslim ljudima. U tom smislu, nemam određenu ciljnu grupu, što s jedne strane ne olakšava stvari, a opet, jedino mogu da uživam u tome ako radim nešto tako da se meni dopadne i onako kako mislim da treba, a ne tako da se dopada drugima. Tim je veća sreća kad naiđem na pozitivne reakcije ljudi.
Gde svi zainteresovani mogu videti, a i kupiti tvoje radove?
Deo stvarčica može se videti na sajtu dizajn studija “Box”, kao i na mom blogu gradskosarenilo.blogspot.com, gde se nalazi i moja e-mail adresa, preko koje komuniciram sa svim zainteresovanima. A možda se i sretnemo na nekim od sajmova rukotvorina pošto tamo redovno izlažem svoje radove.
Ogrlice, narukvice, minđuše, broševi... Gradsko šarenilo na sajmu rukotvorina.
U saradnji sa Gradskim šarenilom, poklanjamo vam dva broša. U komentarima ispod ovog teksta na kreativan način opišite komade Gradskog šarenila. Dva najmaštovitija i najoriginalnija odgovora koja budu imala najviše like-ova od strane čitalaca osvojiće po broš. Redakcija će u ponedeljak, 2. januara u 11h proglasiti dobitnike i kontaktirati ih sa uputstvom kako da preuzmu svoju nagradu.
Milica Radović je uvek u manjku sa vremenom, novcem i strpljenjem. Voli da sa prijateljima sedne na po čašicu razgovora, da zaigra i da se smeje. Nema vremena za gubljenje, ni živaca za kukavice. Baby face, višak energije i manjak kilograma koristi kao prednosti, a vama poručuje: “Boj se ovna, boj se govna, kad ćeš živeti?”
