Ivana Momirov je rođena u Sarajevu pre trideset godina. U svet mode je ušla na sasvim bajkovit način. Nedavno je postala mama, ali je ipak izdvojila malo vremena da sa nama porazgovara o modelingu, modi i svemu što čini njen svet. Ljubitelj je kolekcija Izabel Marant (Isabel Marant), a voli i krojeve brenda Chloé.
WANNABE MAGAZINE: Postoji li presudan trenutak kada si postala svesna svoje ljubavi prema modi i šta te je to privuklo da se baviš manekenstvom?
IVANA MOMIROV: Mogu reći da presudan trenutak ne postoji, u smislu da sam znala da ću se time baviti, ali sudbina je umešala svoje prste. Naime, radila sam u modnoj agenciji Select kao account manager kada su došli skauti iz Pariza, primetili me i za petnaestak dana sam se već obrela u gradu svetlosti.
Karl Lagerfeld za modu kaže da je prolazna, opasna i nepoštena. Kako bi je ti definisala?
Za mene je moda širok pojam, kako je rekla Koko Šanel (Coco Chanel): “Moda nije nešto što postoji samo u haljinama, moda je u nebu, u ulicama, u idejama, u načinu na koji živimo, u stvarima koje se dešavaju”. Na neki način je prolazna – svakih šest meseci vidimo nove kolekcije, ali isto misllim da svaka žena/muškarac u svom ormaru ima neke komade koje može da nosi i kombinuje iznova i iznova.
Šta to nedostaje modnoj sceni u Srbiji da bi bila poput svetske?
S obzirom na to da smo mala zemlja u kojoj tekstilna industrija i nije baš razvijena, da ne spominjem koliko drugih briga imamo, modna scena je odlična. Naravno, ne može se porediti sa svetskim modnim scenama, pogotovo u produkcijskom smislu, a naravno da je osnovni uzrok nedostatak finansija. Mislim da imamo dosta talentovanih kreatora koji zaslužuju da prikažu svoje kolekcije i izvan zemlje. Sa druge strane, imamo problem uniformisanosti kod većine populacije ili jednostavno ljudi nisu u mogućnosti da izdvoje malo veću sumu novca za neki unikat, a to nas opet vraća na početak – nedostatak finansija.
Sarađivala si sa velikim brojem fotografa. Čiji rad posebno ceniš i zbog čega?
Ne bih mogla izdvojiti nijednog fotografa posebno, rad sa svakim od njih je specifičan i drugačiji, tako da je svako fotografisanje različito. Ipak, od domaćih fotografa volim da radim sa Milenom Rakočević i Milošem Nadaždinom.
Kakav je osećaj šetati u kreacijama Vivijen Vestvud?
Jedna od prvih revija koju sam radila u Parizu je bila revija Vivijen Vestvud (Vivienne Westwood), a kada su mi na probi saopštili da ću je ja otvoriti, bila sam van sebe. Produkcija tih revija je neverovatna, sve je tako organizovano da nemamo trenutak slobodnog vremena – šminka, frizura, proba, dodatni fiting, tako da maltene nemate vremena ni da porazgovarate sa nekim na miru, ali pred reviju u bekstejdžu Vivijen je uvek tu, priča sa devojkama bez nekog stresa i nerviranja.
Kakav je Pariz iz tvoje perspektive, kao modna prestonica?
Pariz je prelep grad u kome sam živela par godina i uvek mu se radujem. Taj grad mi je kao druga kuća – ponekad se šalim da se bolje snalazim tamo nego u Beogradu. Obožavam njegovu arhitekturu, ulice, muzeje, restorane i to što se na svakom koraku može osetiti dašak istorije. To je grad u kome vam nikad nije dosadno. Kao modna prestonica, u poređenju sa ostalim gradovima (Njujork, Milano, London), najbliži je mom senzibilitetu: nije suviše komercijalan (Njujork) ili suviše avangardan (London) ili pak previše sexy (Milano), taman onako kako ja volim. Čak u vreme održavanja houte coutur-a ili prêt-à-porter-a u nacionalnim vestima uvek naprave kratak prilog o tome. Moda je u stvari deo njihove kulture.
Da li je tačno da su manekenke stalno na dijetama? Kakav je slučaj kod tebe?
Devojčice dosta rano kreću da se bave modelingom – sa nekih petnaest, šesnaest godina, a svi znamo da u tim godinama možeš da jedeš šta hoćeš, a da se jednostavno “ne lepi”. Isto tako, telo u tim godinama je još uvek dosta androgeno, tj. bez “ženskih” oblina. Život modela uopšte nije lagan. Kada je sezona revija imamo i po petnaest kastinga dnevno, tako da nekad tehnički ne stižeš da pojedeš pravi obrok već samo nešto “s nogu”. Ja konkretno nisam ni na kakvoj dijeti, ali naravno da vodim računa o ishrani i kad god mogu vežbam.
Za mnoge je mala crna haljina modni klasik. Koji komad/komadi garderobe to predstavlja za tebe?
Kožna jakna, dobre salonke i Chanel 2.55.
Kakvi su ti planovi za budućnost?
Pošto sam postala mama pre nešto više od devet meseci, moja trenutna okupacija je moj sin i samim tim više neću moći toliko često da putujem. Sustigle su me i godine (napunila sam trideset), svakako da razmišljam u nekom drugom pravcu osim modelinga. Verovatno neka kombinacija modelinga i marketinga (s obzirom na to da sam se bavila i jednim i drugim).
Jovana Katić – Dajte joj pero i hartiju i stvoriće vam modernu bajku. Ulepšaće vam dan neobičnim pričama o večnim modnim klasicima i venčanjima. Svoju kreativnost ispisuje na stranicama svog bloga Juliet’s Pen.