U razgovoru sa Jelenom saznali smo kako je raditi u “Blic ženi”, najtiražnijem ženskom magazinu, a upoznali smo i njenu duhovitu stranu i šarm. Upoznajte ovu uspešnu mladu damu!
WANNABE MAGAZINE: Studirali ste svetsku književnost i nikada sebe niste videli u novinama. Čime ste želeli da se bavite kao mlada devojka?
JELENA MILENTIJEVIĆ: Kad sam spremala prijemni za fakultet, zamišljala sam sebe kao književnog kritičara, i to omnipotentnog. Kritičara koji bi tačno pronikao smisao svih ikada napisanih knjiga i smisao čitave umetnosti. (Smeh) Razum, koji se negde tokom drugog semestra ipak pojavio u mom biću, osujetio je moje ambicije. Smisao uvek bolno izmiče, shvatila sam… A kako nisam bila spremna na kompromise, nisam ni diplomirala.
Nego, da se uozbiljim. Na fakultetu mi je glavni jezik bio ruski, a na toj katedri predavali su sjajni profesori. Sve što danas znam o jeziku – i o srpskom, i o ruskom, i o svakom drugom, naučila sam od Ace Terzića, Radovana Matijaševića, Branislave Trbojević… I zbog njih sam istinski želela da postanem prevodilac, i to simultani. Tad sam pamtila kao luda, išlo mi je to. Ipak, nikad mi se nije ukazala prilika da se bavim prevođenjem. Sasvim slučajno ušla sam u novine kao lektor. Meni je bio potreban posao, jednim sportskim novinama koje više ne postoje lektor, i tako je počelo. Danas sam urednica magazina “Blic žena alternativna medicina”, čiji se prvi broj upravo pojavio na kioscima.
Radili ste u mnogim dnevnim novinama, nedeljnicima i mesečnicima. Rad u kom magazinu biste opisali kao najkreativniji i zbog čega?
Nedvosmisleno je to rad u “Blic ženi”, pre svega zato što sam tu od novinara postala urednik, što je kompleksniji posao. Urednički posao u ženskom magazinu traži od vas da napravite nešto privlačno od običnih stvari. Da budete komunikativni, a da ne zapadnete u banalnost, da imate žicu da temu i vizuelno prezentujete, tako da lako dopre do svih žena i da ih osvoji. Strana mora da gađa kao strela. Ko ispeče zanat u “Blic ženi”, ako ima iole soli u glavi – može da radi bilo gde.
Urednica magazina “Blic žena alternativna medicina”
Kako biste opisali danas novinarstvo u Srbiji?
Apatično, pre svega. Danas nema slobodnih, nezavisnih medija u Srbiji – i to svi znamo. Ali ipak se u tom ludilu probije istina. Jedne medije plaćaju jedni, druge drugi, pa se međusobno ofiraju i eto nama nekih saznanja. Nisu ti tabloidi toliko loša stvar – da ih nema, tek bi bio mrak.
Kakav je osećaj biti deo najtiražnijeg magazina u regionu?
Kad je trebalo da napišem prvi tekst za novine koje se prodaju u 300,000 primeraka nedeljno, odsekli su mi se prsti na tastaturi. A sad više uopšte ne razmišljam o tome, radim normalno i trudim se da mi to što radim lepo ispadne. Ovih dana najvažnije mi je da nam “Alternativna medicina” uspe i da bude lepa bar trećinu kao “Blic žena”, koja ju je i izrodila.
Kako izgleda jedan Vaš radni dan?
Haotično. Radi se sto stvari u isto vreme, jer uvek imamo nekoliko izdanja istovremeno u pogonu. Onda, nikad u neko određeno vreme ne stižem kući, radim domaći sa kćerkom, pa ako stignemo, malo se i poigramo. U stvari, ja sam vikend-mama. Jedino mi se to ne sviđa u mom životu.
Kako biste opisali okruženje u kojem radite? Atmosferu, kolege… Kako to sve utiče na Vas i Vaš posao?
Moje koleginice su čist “Seks i grad”. Izlazimo zajedno (s decom i bez njih), idemo u šoping, spavamo jedne kod drugih, plačemo na ramenu, svađamo se, mirimo se, volimo se. Mi više ličimo na neki šašav razred nego na “posao”.
"Ne dozvolite sebi da napišete više nego što ste pročitale"
Pored obrazovanja, koje sve kvalitete jedna dama mora posedovati da bi se uspešno bavila ženskim novinarstvom?
Mora da bude duhovita, da misli brzo, da piše zavodljivo, da govori jasno. Mora da ima estetski gen – i u poslu i u životu. Ne sme da bude snob i elitista, jer neće imati tiraž ako se odvoji od života i naroda.
Koliko je pripadnicama lepšeg pola teško da pronađu svoje mesto u novinarskom svetu? Koliko moraju biti spremne na kompromise?
Nikad nisam primetila diskriminaciju bilo koje vrste. Mislim da nikom nije teško da pronađe svoje mesto. E, samo treba da ume da proceni gde mu je to mesto. A kompromis? Pa samo ludost i mladost mogu da se nadaju životu bez kompromisa.
Imate kćerku od devet godina. Kako uspevate da izbalansirate poslovni i privatni život?
Ne uspevam. One priče kako se sve može kad se hoće, kako je sve stvar dobre organizacije, kako život ne traži odricanja – jednostavno su preglupe i ja ne mogu da verujem koliko ih često izgovaraju pametni ljudi. ‘Ajte, molim vas! Ne, ne može sve da se postigne, a odricanja su neminovna i nešto uvek mora da se žrtvuje. Ja, recimo, nemam vremena da kuvam, a volim. Ponekad vikendom i priđem šporetu, ali da mi nema majke, jeli bismo sendviče. Peglu ne pipam. Mnoge obaveze oko moje kćerke preuzeli su baka i tata. Ja se, naravno, maksimalno dajem, ali vikendom. Realno – dolazim kući oko sedam uveče.
Vaš savet svim mladim devojkama koje žele da se bave ovim poslom?
Ne dozvolite sebi da napišete više nego što ste pročitale.
Jovana Katić Dajte joj pero i hartiju i stvoriće vam modernu bajku. Ulepšaće vam dan neobičnim pričama o večnim modnim klasicima. Veruje da se snovi ostvaruju onda kada ih postanemo dostojni.
