“Dizajn enterijera nešto je što me konstantno inspiriše i ispunjava. Najbitnija mi je funkcija prostora. Bez nje ni najbolji nameštaj ili dekorativni element neće spasiti projekat.”
Iako trenutno “samo” student Visoke škole za likovne i primenjene umetnosti u Beogradu, Lazar Jeremić jedan je od onih kreativnih mladih ljudi u potpunosti zaljubljen i predan svom zanimanju. Zapravo, spoj velike ljubavi prema dizajnu i ogroman rad rezultira fantastičnim i originalnim projektima, a ujedno donosi talas novih, mladih i inovativnih umetnika naše generacije, koji autentičnošću menjaju svoju i našu sadašnjost. Lazar Jeremić je sigurno jedan od njih.
WANNABE MAGAZINE: Možeš li nam reći kako kako je nastalo interesovanje za bavljenje tako lepom umetnošću, kao što je dizajn enterijera?
LAZAR JEREMIĆ: Kao klinac sam obožavao časopise o uređenju enterijera i uvek sam “sređivao” svoju sobu kad god bih video nešto novo i zanimljivo. Uglavnom sam se najviše vezivao za jednostavna rešenja sa jednim upečatljivim detaljem. Kada je došlo vreme da odaberem srednju školu i ono čime ću se baviti u životu, odlučio sam da upišem školu za dizajn u Beogradu. Tamo sam imao sreće da upoznam veoma talentovane mlade ljude, koji su mi dosta pomogli. Stalno smo “vukli” jedni druge, išli napred, i to je ono što je najbitnije u ovom poslu. Raditi u timu koji se konstantno dopunjuje. Mislim da sam zato još više zavoleo ovu profesiju. Trenutno studiram na Visokoj školi likovnih i primenjenih umetnosti u Beogradu. Definitivno ne mogu sebe zamisliti u bilo kojoj drugoj profesiji. Prosto, dizajn enterijera je nešto što me konstantno inspiriše i ispunjava.
Odakle crpiš inspiraciju za radove?
U svemu! Malo je teško objasniti u čemu konkretno. Ponekad je to neka najobičnija situacija u svakodnevnom životu. Bilo da je to pesma koju slušaš u prevozu, razbijeno staklo na putu, boja trave, pop industrija… ali najčešće je sam prostor taj koji me navodi na rešenje. Najbitnija mi je funkcija prostora. Bez nje ni najbolji nameštaj ili dekorativni element neće spasiti projekat.
Kakve projekte najviše voliš da radiš?
Najviše volim javni enterijer. San mi je da projektujem nekoliko Boutique hotela u Beogradu. Ali, u principu, volim da radim sve. Prosto, što više iskustva – to bolje. Mislim da je najbitnije raditi svakodnevno, napredovati i uvek se menjati. Nažalost, malo je poverenja u mlade dizajnere kod nas, što je šteta, jer su dizajneri u Srbiji sve bolji i bolji. Svi dizajneri vremenom stvore neki svoj stil, potpis, što je normalno, ali mislim da su najbolji upravo oni koji se iznova menjaju. A, mladi dizajneri puni su novih ideja, te su i projekti zanimljiviji. Jedan do dva elementa kao potpis su dovoljni, nema potrebe precrtavati sve iz jednog prostora u drugi… zapravo ne bi ni smeli, jer svaki prostor trazi nešto za sebe, posebno, jedinstveno.
Kako bi opisao svoj stil?
Kao što sam malopre rekao, mislim da je najbitnije raditi što više različitih projekata. Ja lično volim kombinaciju modernog i stilskog. Mislim da je to ono na šta ljudi najviše reguju, ono što im je najbliskije. Obožavam reflektujuće površine i volim da se poigravam njima. I ono najbitnije – rasveta. Obožavam igru LED rasvetom, jer daje bezbroj mogućnosti. Ono što bih izdvojio kao svoje najomiljenije “detalje” u svakom enterijeru su high-gloss spušteni plafoni, bela orhideja i fotografije POP ikona.
Sigurno imaš nekog dizajnera ili arhitektu koga bi posebno izdvojio. Možes li nam reći koga i šta te to privlači njima?
E, tu sam malo “old school.” Najviše volim Frenka Lojda Rajta (Frank Lloyd Wright). Čovek je bio genije! Sećam se, kada sam prvi put video sliku kuće na vodopadu, nisam se odvajao od nje satima, pažljivo proučavajući svaki detalj (koliko god je to moguće sa 12 godina). Ludvig Mis van der Roe (Ludwig Mies van der Rohe) takođe je jedan od mojih najvećih uzora.
Spomenuo si da te inspiriše muzika. Šta najviše voliš da slušaš i kako muzika utiče na tvoje stvaralaštvo?
Zavisi od raspoloženja. Dok radim projekte, kako često moram da ostanem budan duboko u noć, slušam uglavnom up tempo pop-pesmice. Tu najviše udela ima Britni Spirs (Britney Spears) koja sa svakim albumom ubaci nešto novo u pop industriju. Ali ono što najviše volim kod nje su koncerti i spotovi, tako da je i ne posmatram kao pevača, već kao zabavljača. Defintivno jedna od ikona pop-kulture 20. veka. Od ostalih izvođača najviše volim Dejva Gana (Dave Ghan), Alanis Moriset (Alanis Morissette), Roizin Marfi (Róisín Murphy) i Džejmi Vun (Jamie Woon).
Šta još spada pod tvoju sferu interesovanja, pored dizajna?
Muzika. Obožavam je. Ponekad i sam pravim neke pesmice na kompjuteru dok pravim pauzu u toku rada. Volim i fotografiju, te se često fotkam sa prijateljima kada nemamo pametnija posla. Veliki sam fimlofil, gledam bar tri do četiri filma nedeljno, ponekad i dnevno. Najomiljeniji su mi “Rachael Getting Maried” sa En Hatavej (Anne Hathaway) u glavnoj ulozi, “Breakfast at Tiffany’s”, a od ovogodišnjih ostvarenja najjači utisak na mene ostavio je “Red Riding Hood.”
Kakvi su ti planovi za budućnost?
Trenutno razmatram gde ću na master studije. Planiram Madrid, ali sa ovom ekonomskom situacijom male su šanse. Kako god bilo, planiram da radim 24/7 jer je to ono što mi je najbitnije. Uživam u ovom poslu i to mi je najbitnije trenutno.
Ako nešto voliš, radi na tome što više mozeš, bez obzira na to šta ti drugi ljudi pričaju.
If u love something, do it as much as you can, no matter what otherv people say.
Tamara Ognjanović dan ne započinje bez ledenog ness-a i muzike, koja je njen smisao života i, po njenom mišljenju, definiđe osobu. Zna napamet ceo serijal “Prijatelja”, koji su joj najbolji sedativ. Veruje u moć pogleda i ljude pamti po istom. “I don’t like defining myself. I just am” rečenica je njene večne inspiracije, Britney Spears, koju često citira.
