U intervjuu za Wannabe Magazine talentovana Lea Dobričić govori o muzici, Burn Studios takmičenju i svojim uspesima.
WANNABE MAGAZINE: Kada si i kako zakoračila u svet muzike?
LEA: Prvi kontakt sa elektronskom muzikom imala sam sa 11 godina – tada sam prvi put stala za gramofone i miksetu i istog trenutka se rodila ljubav za DJ-ingom. Sa 13 sam počela intenzivno da slušam elektroniku a sa 15 sam napravila prve dve pesme. Usledilo je mnogo truda i napora, sati preslušavanja muzike i vežbanja tehnike, ali nisam odustala. Počela sam da se bavim DJ-ingom u Italiji, gde sam skoro pet godina radila u manjim klubovima i barovima, a onda sam odlučila da želim više od toga i vratila se u Beograd. Prvi veći proboj desio se 2010. godine, nastupom na Urban Bug stageu na Exitu, kada sam zapažena. Od tad sam počela redovno da radim po klubovima na Balkanu, Evropi i šire.
Pobednik si “Burn Studios” takmičenja. Kakav je osećaj biti najbolji?
Na početku nisam verovala šta mi se dešava, jer je rezidentura na Ibici zaista ostvarenje sna. Ovo je fenomenalno ostrvo, sve mi odgovara, od klime, preko super ljudi koje svakodnevno upoznajem, do žurki na kojima radim i na koje izlazim. Imam dosta obaveza, ali sve je lakše kad si u ovakvom okruženju. I dalje sam presrećna i trudim se da maksimalno iskoristim ovu neverovatnu priliku koja mi se ukazala.
Koju numeru pevušiš ovih dana?
Džejmi Vun (Jamie Woon) – “Night Air”.
Nastup koji ćeš pamtiti ceo život je…?
Bilo ih je dosta, ali nastup koji mi je promenio život je definitivno finale “Burn” takmičenja U klubu “ROW14” u Barseloni. Imala sam pozitivnu tremu pred izlazak na binu, ali prošla je čim sam pustila prvu pesmu. Tada je krenula vožnja, zajedno sa publikom, energija je bila neverovatna! Klub je bio pun, dekoracije fenomenalne, konfete, marijači… Kada sam saznala da sam pobedila zavrtelo mi se u glavi od šoka. Sve u svemu, jedno od najluđih i najboljih iskustava u životu! Takođe bih izdvojila i nastup na Monegrosu, Kazantipu i jos jedan od snova koji mi se ove godine ispunio: zatvaranje petka večeri na Exit Dance Areni, sa Dejanom Milićevićem i Markom Milosavljevićem.
Lea Dobričić
Da li imaš uzore?
Artisti koje veoma poštujem su Marko Karola (Marco Carola), Riči Hotin (Richie Hawtin), Paul Kalkbrener (Paul Kalkbrenner), Solomun, Maetrik (Maceo Plex), Loran Garnije (Laurent Garnier) i mnogi drugi. A sa našeg podneblja mi je favorit definitivno Dejan Milićević.
Da li pratiš modu? Kako bi opisala svoj stil?
Svoj stil bih opisala kao casual. Nisam rob trendova, volim da se osećam komotno u odeći i obući koju nosim i zato ćete me retko videti u kratkoj haljini i štiklama.
Kako bi opisala muzičku scenu u Srbiju kada je reč o DJ-ingu?
U poslednjih nekoliko godina, klabing je prošao kroz slabiju fazu, ali čini mi se da se, u poslednje vreme, stvari vraćaju na staro. Sve je više ozbiljnih organizatora koji dovode dobra imena i prave kvalitetne žurke. Takođe, Srbija je oduvek imala veliki broj talentovanih DJ-eva i producenata, a ima ih bar još toliko neafirmisanih, koji zaslužuju svoju šansu. Ono što najviše volim u domaćem klabingu je publika, s kojom je atmosfera uvek fenomenalna!
Planovi za budućnost
Za sada su mi u planu svirke u Hrvatskoj, Italiji, Grčkoj, Francuskoj, a imam i neke veoma zanimljive ponude za izdanja i remixe. Ova prilika da budem na Ibici celo leto mi je stvarno otvorila mnoga vrata. Upoznala sam neverovatne ljude i uspostavila mnoge kontakte i presrećna sam zbog toga. Nadam se da ću se sledećeg leta opet vratiti.
Tvoja poruka za sve mlade DJ-eve.
Potrebne su godine učenja, vežbanja, truda, da bi se nešto postiglo. Moj savet je da se do kraja posvete kako DJ-ingu, tako i produkciji, koja je takođe veoma važan deo karijere. To je “full time job” i zahteva jako puno rada, truda i odricanja.
Jovana Katić Dajte joj pero i hartiju i stvoriće vam modernu bajku. Ulepšaće vam dan neobičnim pričama o večnim modnim klasicima. Veruje da se snovi ostvaruju onda kada ih postanemo dostojni.
