Ovaj mladi beogradski bend u usponu iza sebe već ima mnogo nastupa, uključujući i onaj na najprestižnijem muzičkom festivalu u regionu, Egzitu (Exit). Januara prošle godine izašao im je prvi maksi-singl – “Colors of Random Memories”, pod kojim imenom će uskoro izaći i debitantski album. U planu je još nekoliko koncerata po Srbiji, kao i turneja po Britaniji. Ekskluzivno za Wannabe Magazine članovi benda dali su intervju u kom su kroz dosta smeha i humora govorili o svom nastanku, muzičkoj sceni i uticajima. Oni su definitivno bend na koji bi trebalo obratiti pažnju u 2012. godini.
WANNABE MAGAZINE: Za početak, da li biste mogli da nam ispričate nešto o nastanku, kao i o samim počecima benda?
Aleksandra: Nastali smo 2009. godine, i uvek nas je bilo “tri plus jedan”. Dosta se menjala postava, kao i u svakom bendu. U sadašnjoj postavi sviramo od Egzita prošle godine. Za ime nas je inspirisala poema “Gavran” Edgara Alana Poa (Edgar Allan Poe), u kojoj je Lenora lajtmotiv i predstavlja nadu.
Kako se jedan alternativan i pre svega ovako mlad bend probija na sceni?
Nikola: Teško. Situacija je loša već 15 godina, što je šteta, jer ima dosta mladih talenata. Nama je u suštini cilj inostranstvo, jer je tamo muzika kakvom se mi bavimo mnogo razvijenija nego kod nas.
Aleksandra: Ovde nema bendova koji su nama slični. Snalazimo se.
Matija: Kad bi roditelji puštali decu ispod 15 godina da idu na svirke, situacija bi bila druga priča, pa samim tim i scena. Stariji već razmišljaju kako su ovi i oni klinci, pa što bi ih slušali. Inače, od nekih 900 lajkova na fan page-u na Facebooku, većina je od ljudi iz inostranstva. Mislimo da u najboljem slučaju imamo pedeset ljudi iz Srbije.
Nove nade beogradske scene
Koje su prepreke koje moraju da se savladaju na putu do albuma, redovnih svirki i, u vašem slučaju, prve turneje?
Aleksandra: Prepreke su, naravno, novac i slobodno vreme. Potrebno je naći ljude koji znaju da snime tvoj žanr, a za to snimanje “odvajamo od užine”.
Ko su uzori bendu i kakvu muziku inače slušate?
Darian: Svi slušamo različitu muziku. Ja, na primer, mogu da slušam sve od housa do death core-a. Nemamo neki uzor, iako nas dosta porede sa Paramore-om . Jednostavno razvijamo muziku od tvrđe ka lakšoj, pa Sanja smisli neku melodiju, neko pevanje (smeh).
Aleksandra: Ja takođe svašta slušam, R’n’B, indi i pop-pankić. Bend nam je kao neki smoothie: ubaciš sve u blender i to smo mi.
Da možete da birate, sa kojom biste grupom ili muzičarem rado delili binu?
Incubus, While She Sleeps, Born of a Osiris i A Day To Remember. Predugo bismo mozgali kada bismo zajedno morali da se opredelimo za jednu osobu .
Malo da skrenemo sa muzike, da li biste nam rekli nešto o svom stilu?
Matija: Ogledalo mi je najbolji prijatelj!
Nikola: Svaki bend mora dobro da izgleda. Sad se muzika više gleda nego sluša. Kod nas se dogodilo da svi volimo i nosimo uske farmerke. To nam je imidž (smeh). Pa, kad se dobro osećamo u njima.
Aleksandra: Ako nemaju svoj imidž, ljudi uživo deluju jednostavno jadno.
Sleva nadesno: Darian, Aleksandra, Nikola, Matija
Pitanje za Aleksandru: kako je biti jedina devojka u bendu? I za Dariana, kako je biti najmlađi?
Aleksandra: Uvek sam imala više drugova nego drugarica i više sam volela sa njima da se družim. Kao mala igrala sam se rata sa njima i tukla se. U bendu je super jer me čuvaju.
Darian: Ja sam se uvek družio sa starijima, a i mentalno smo tu negde (smeh). Nema neke razlike.
Matija: A i on je dosta zreo. Primili smo ga u bend kao fana (smeh).
Nikola: Da, stalno nam je slao mejlove, smarao nas (smeh). Šalu na stranu, stvarno, kad smo ga primili, on je imao samo nedelju dana do nastupa na Egzitu i sve je naučio. Čudo od deteta. Inače, Darian je najmlađi i najbolji gitarista na sceni.
Šta biste poželeli sebi i svojim fanovima u 2012?
Uh, to će biti lista želja veća od intervjua. Sebi želimo jednog basistu i turneju i, naravno, strava nove pesme. Fanovima – da ih bude još više. Od ova tri (smeh). I da dođu na naš koncert u inostranstvo.
Majica kao poklon
U saradnji sa Lenorestate bendom čitaocima Wannabe Magazine-a poklanjamo majicu i produženi singl (EP) “Colors of Random Memories”. U komentarima ispod ovog teksta ostavite svoje ime, prezime i e-mail adresu. Dva najbrža odgovora će osvojiti ove nagrade. Prvi komentar dobija majicu, a drugi produženi singl.
Jelena Vorkapić živi život rokenrola, iako se prima na elektroniku i hip-hop. Mnogo voli Quentin Tarantina, domaću kafu i caffe latte, Lucky Strike, festivale, filmove, fotoaparate, da razmišlja britanskim akcentom, manekenke sa harizmom, geekove i vesele ljude.
