Mlada glumica Ljuma Penov vas uvodi u svet svoje profesije. Upoznajte ovu talentovanu umetnicu!
WANNABE MAGAZINE: Gluma i Ljuma Penov. Kako je počela vaša priča?
LJUMA: Ta priča je počela davno, jer se u meni rano javila ta želja. Od ranih dana sam išla u pozorišta, gledala sve moguće filmove i ta strast je neprimetno u meni rasla. Pre upisa na Akademiju bavila sam se solo pevanjem, imala nekoliko koncerata u Beogradu. Bavila sam se aktivno plesom, svirala klavir i gitaru, završila srednju muzičku skolu, a potom upisala Akademiju scenskih umjetnosti u Sarajevu, gde sam jedno vreme studirala, a zatim završila i diplomirala na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Prvu ulogu sam dobila na trećoj godini Akademije u Srpskom narodnom pozorištu, a potom i druge uloge u beogradskim pozorištima i na filmu.
Podjednako voli i film i pozorište
Daske koje život znače ili filmsko platno? Gde biste više voleli da pridobijete simpatije reditelja i publike?
I pozorište i film volim podjednako, i raduje me i zanosi svaka nova uloga i u pozorištu i na filmu. Iako je, naravno, drugačije, kao i sam rad, mene nosi ta uloga i rad na njoj samoj. Pristupam svakom novom projektu sa velikim osmehom.
Ne mogu da kažem gde bih veće simpatije volela da dobijem, zato što je to ipak stvar ukusa i mirisa. Kada radim neku ulogu stvarno ne mislim na simpatije, radim na njoj da je što bolje iznesem. Mislim da niko ni ne bi toliko trebalo da se bavi simpatijama, one ili dolaze ili ne dolaze same. Na nama je da iznesemo pred publiku iskrenost i vernost.
Koliko je teško napraviti prve “glumačke korake” i koja karakterna crta izdvaja profesionalca od amatera u pohodu na glumački tron?
Prve glumačke korake nije lako napraviti i kad ih napravite mislim da opet niste sigurni da li ste ih zapravo napravili. Svaki projekat je, po mom mišljenju, jedan glumački korak. Profesinalni glumci od amatera se mnogo razlikuju po načinu rada, svesnosti, po svemu. Mi, ipak, učimo za to, puno vremena i odricanja su potrebni za studije. Pitanje je samo koliko je neko uspeo da upije, savlada samog sebe, upozna, jer na Akademiji nije sve u učenju, već i u radu na sebi u svakom smislu, pa i u samom pristupu glumi. Ali ipak sa druge strane u celom regionu imali smo i imamo divne glumce, moje starije kolege, koji nikad nisu završili studije, ali su uspeli svojim talentom i radom vrlo lako da sve nadomeste. Njih je malo, koji su odlični glumci bez obzira na sve i njihov put je bio još teži, i svakako su vrlo značajni i vredni svakog poštovanja.
Sa snimanja filma "Crna Zorica"
Koliko je rola u filmu “Crna Zorica” uticala na vašu karijeru? Šta vam je donela saradnja sa najistaknutijim imenima domaće filmske scene?
Lik Zorice je uticao mnogo na mene, kao i ostale uloge koje sam igrala. Ostavila je trag na i u meni i kroz to će kao i svaka uloga do sad uticati na moj budući rad. Nosim puno iskustava, saznanja sa snimanja, kao i rada sa vrsnim umetnicima, divnim umetnicima i ljudima sa kojima sam prelepo sarađivala u ljudskoj, pre svega, i partnerskoj nesebičnoj, predanoj i kreativnoj igri.
Koliko odricanja je bilo potrebno da biste lik Zorice izneli u najboljem svetlu?
Bilo je dosta toga što je trebalo da izađe na videlo, a što se do sad nije tražilo od mene i ne traži se toliko od glumaca, jer je ovo bila potpuno drugačija uloga za film uopšte. U pitanju je bajkovit film, pa i sam lik Zorice iralno realan u bajci. Bilo je lepo uneti puno raznolikosti i raznih boja, emocija unutar nje same, jer je u pitanju bajka. Takođe je bilo i dosta fizičkih zahteva koje je tražio lik. Bila sam spremna na sve, prepustila sam se sa svih strana tom liku da me vodi, kao i ja nju. Zato i ne mislim da sam se odricala nečega, uživala sam u svakom novom danu i ništa mi nije bilo teško. Ali svaka uloga, koliko god da je teška ili zahtevna, za mene pričinjava radost i nikad nisam osetila da se odričem nečega zbog bilo koje uloge. Potreban je samo veliki, široki osmeh, rad i radost trenutka.
Nakon projekata na domaćem terenu imate li planove i za inostranstvo? Dokle seže vaša glumačka ambicija?
Naravno, imam razne planove. Radila sam već nekoliko inostranih projekata, na moju sreću. I čim mi se ukaže prilika ponovo ću se brzo spakovati i odleteti. Volim svoju državu i rad u njoj neizmerno, ali mislim da treba biti otvoren za sve, jer je lepo osetiti uvek i nešto drugo, negde drugde.
Najbolje od Ljume tek dolazi
Kao i svaku profesiju i glumu neretko karakterišu brojna odricanja, porazi i neizvesnosti. Kako vi pobeđujete teška vremena i vraćate se ljubavi prema glumi?
Potrebno je puno i odricanja i živaca, jer je vreme, nažalost, takvo i nama mladim glumcima nije ni malo lako. Verujem da će se to jednom, možda, promeniti i kocke složiti. Ne znam ni sama kako se vraćam uvek i držim te ljubavi. Gluma mi uvek vrati veru u sve šta god se dešavalo. Ni sama ne znam ponekad kako i odakle ta opsesivna ljubav.
Gde vas publika trenutno može gledati?
Publika me može trenutno gledati u predstavama u pozorištima u Beogradu, u predstavama koje su mi na repertoaru. Pripremam i neke nove projekte koji su u ranoj fazi još.
Možete li nešto poručiti mladim ljudima koje želje vode ka mestu na koje su vas talenat i upornost nasukali?
Mogu im poručiti da budu radoznali, uporni, hrabri, da veruju u sebe i budu svoji sa velikim iskrenim i vernim osmehom na licu i u sebi.
Kristina Živanović – “Ovo sazvežđe je za nju – provincija”. Doza kofeina za dobro jutro joj ne dozvoljava da uguši ambicije i snove, jer svaki dan je novi početak i ukazana prilika da život modifikuje u prijatan ambijent dostojan najvrednijeg detalja – osmeha. Student kragujevačkog Univerziteta, novinarka portala Ritam Grada.
