Više od ilustracije
Milan Zejak je završio Visoku strukovnu tekstilnu školu za dizajn, tehnologiju i menadžment u Beogradu, odsek dizajn tekstila i odeće. Prvi put se predstavio 2007. godine na 11. Fashion Selectionu u saradnji sa Marijom Trkuljom. Od februara 2008. radi kao dizajner za Belgrade Workshop i saradnik sajta Blog à Porter.
WANNABE MAGAZINE: Moda na Vaš način je odraz klasike i umetnosti. Kada ste otkrili svoju ljubav prema dizajnu i modi?
MILAN ZEJAK: Svi u porodici smo dobri crtači, i roditelji i obe sestre, tako da sam oduvek sa olovkom u ruci u hrpi papira, ali sam ja kao najmlađi, pa samim tim i najrazmaženiji i/ili najnerealniji, odbijao svaku ideju o bavljenju poslom koji nije u vezi sa umetnošću. Detinjstvo mi je isto tako obeležila opsesija lepim ženama – glumicama, pevačicama i crtanim likovima, od prozračnih plavuša à la Grace Kelly do vamp žena kakva je Džesika Zec – pa tako i njihovom kosom i odećom. Naravno, preplitanje tih strasti je bilo neizbežno, samo se tokom godina provlačilo pitanje da li ću biti strip-crtač ili dizajner odeće; tokom srednjoškolskog perioda, strip je nekako pao u drugi plan.
Kada biste odlučili da spojite strip i modu, kakav bi naziv nosio taj projekat?
Verovatno bih osmislio ženski lik koji bi bio nosilac čitave modno-stripovske priče, tako da nije isključeno da bi baš njeno ime bilo u nazivu projekta, ali je pitanje preteško da bih mogao da dam odgovor bez studioznog pristupa zadatku.
Gde crpite inspiraciju za svoje kreacije?
Inspirativni su pokreti, crteži, drugarice, prolaznici, rad kolega, način na koji se ponaša tkanina, ali možda najviše ljudsko telo.
Klasika na delu
Čiji dizajnerski rad posebno cenite i zbog čega?
Zanimljiva konstrukcija odeće je ono što najviše cenim.Volim dizajnere koji se igraju krojem, a ne zaboravljaju koja je osnovna namena onoga što stvaraju. Što se svetske scene tiče, iz sezone u sezonu otkrivam odlične kolekcije novih ili dizajnera čiji mi je rad promakao, ali recimo da je najbolji primer za to Antonio Berardi, dok bih od domaćih kolega izdvojio Jovanu Marković, Borisa Ćalića, Dejanu Momčilović i Anu Šekularac, kao i dizajnerku cipela Lidiju Jovanović.
Naravno, Prada je van svake konkurencije.
Prepoznatljivi potezi
Opišite nam kako izgleda put realizacije jedne ideje – od crteža do gotove kreacije.
Posle nekoliko meseci škrabanja po papirićima i rokovniku, ako uspem da dozvolim sebi taj luksuz (na sreću, uglavnom mi to pođe za rukom), prelazim na crtanje, kako ih ja zovem, lepih skica, da bi sve bilo krunisano izradom tehničkih crteža na računaru, čime svaki komad dobija konačni izgled – bar u dve dimenzije. Nakon toga sledi mučni proces traženja odgovarajućih materijala, što je, zahvaljujući krajnje neozbiljnim uvoznicima, težak zadatak, tokom čijeg rešavanja moraš napraviti silne kompromise. Kada ih napraviš (eventualno odustaneš od prvobitne i uradiš potpuno novu kolekciju koja je u skladu sa siromašnom ponudom tkanina), sve odlazi u radionicu gde modelar/konstruktor izradi kroj, šije se prototip, eventualno se rade ispravke, i kada završen odevni predmet izađe iz nje – zaboraviš na sve što te je tokom procesa realizacije tištilo.
Iz jesenje kolekcije
Šta bi svaka dama od stila morala da ima u svom garderoberu?
Štofani sako, belu košulju, farmerice, ne nužno moderne ili skupe, ali kroja odgovarajućeg građi, klasičnu haljinu koja se, uz pomoć detalja i cipela, lako iz dnevno-poslovne transformiše u koktel varijantu i… te čarobne cipele.
Kako biste definisali modnu scenu u Srbiji?
Modna scena je neozbiljna ako ne postoji tržište, a tržište u Srbiji jedva da postoji. Sve je to već ko zna koliko puta ponovljena priča: modne manifestacije nemaju drugu funkciju osim promotivne, nema prodavnica i robnih kuća koje bi naručivale kolekcije, a i kada bi se pojavile, dizajneri ne bi mogli da odgovore na porudžbine, jer dobavljači materijala uglavnom uvoze restlove, a i proizvodne cene su im previsoke. S druge strane, čak i kada ne uzmem u obzir ljude koji se ovim poslom bave iz čisto egzibicionističkih razloga, imam utisak da nikada nije bilo više dizajnera. I oni pokušavaju, trude se, rade, ne odustaju… I ne samo u Beogradu. To je pohvalno. Dakle, kombinacija loših uslova i entuzijazma – to su osnovna obeležja srpske modne scene.
Vaše modne ilustracije pričaju neverovatne priče o modi. Ako bismo vas zamolili da ilustrujete nešto specijalno za naš modni i lifestyle magazin šta bi to bilo?
Nekoliko stylish Wannabe (ne obrnuto) devojčica i… jednog dečaka.
Autor je likovnih rešenja za majice izrađene u okviru Fashion For The Cure Serbia manifestacije i Campari promotivne kampanje 2009.
Kakvi su vam planovi za budućnost?
Belgrade Workshop, firma za koju radim četiri godine, se ubrzano razvija, pa je uz osnovnu (Belgrade Workshop) liniju u planu i nova, jednostavnija linija, tako da ovih dana radim na dve kolekcije paralelno. Pored toga, razmatramo mogućnosti izvoza ili otvaranja prodajnog mesta van Srbije, tako da mogu reći da su nam planovi veliki, ali polako. Što se ilustracije tiče, već neko vreme imam potrebu da se uhvatim u koštac sa nešto većim formatom od uobičajenog; tematiku sam odabrao, samo je pitanje da li ću imati vremena da sve izvedem. Nadam se da ću uspeti u tome tokom prve polovine godine, pa onda ne bi bilo loše sve i negde prikazati.
Jovana Katić – Dajte joj pero i hartiju i stvoriće vam modernu bajku. Ulepšaće vam dan neobičnim pričama o večnim modnim klasicima i venčanjima. Svoju kreativnost ispisuje na stranicama svog bloga Juliet’s Pen.
