Naš današnji sagovornik Miloš Mirosavić je mladi arhitekta iz Beograda čiji je rad u junu ove godine bio izložen u Guggenheim muzeju u Njujorku. Pročitajte nešto o tome, njegovom učešću u radionici na Massachusetts Institute of Technology u Bostonu, kao i o danima provedenim u Gradu koji nikada ne spava.
Unutrašnjost Guggenheim muzeja
WANNABE MAGAZINE: Kada sam ja bio mali, želeo sam da kada porastem igram u NBA ligi, što se ispostavilo kao jako budalasto. Interesuje me da li izlaganje tvog rada u Guggenheim-u u junu ove godine predstavlja ostvarenje tvojih dečačkih snova?
MILOŠ MIROSAVIĆ: Imati izložen rad u muzeju Guggenheim nesumnjivo laska. Uzbudljivo je na trenutak biti deo ove značajne institucije i arhitektonske ikone, koja je uzgred uživo mnogo manja nego što bi čovek pomislio. Međutim, to svakako nije deo mojih dečačkih snova. Mene je arhitektura zainteresovala tek pred kraj teenage perioda. Ono što bi se moglo opisati kao ostvarenje dečačkih snova iz tvog pitanja je osećaj da je sve moguće ili upravo “The sky’s the limit!”
Reci nam kako si dobio poziv za radionicu na MIT-u (Massachusetts Institute of Technology)? Koji je bio tvoj zadatak?
Radionica na MIT-u je bila deo konkursa Archiprix International 2011. Reč je o svetskom konkursu za najbolji diplomski rad u polju arhitekture, koji se svake dve godine održava na drugom kraju planete. Ovogodišnje okupljanje organizovano je na pomenutom univerzitetu, a ja sam svojim diplomskim radom “Koncertna dvorana Mitićeva rupa” predstavljao Srbiju i Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu.
Pogled na MIT
Zanimljivo je da me je projektovanje praznine u gustom gradskom jezgru Beograda i bavljenje identitetom odvelo na radionicu koja se bavila očuvanjem i redefinisanjem identiteta Menhetna u uslovima promene nivoa mora izazvanog globalnim zagrevanjem.
Kada je u pitanju zadatak radionice, najkraći odgovor bi glasio: definisati strategiju koja će Menhetnu omogućiti da i dalje bude poželjno mesto za život pripadnika kreativnog društva; učiniti ga ostrvom koje će kontinuirano privlačiti najpametnije i najtalentovanije pojedince iz čitavog sveta. Odnosno, kako od grada napraviti epicentar kapitala i fabriku ideja?
Upravo ovaj oblik delovanja u arhitekturi je ono što me ovih dana i profesionalno okupira. Iskoristiti sposobnost arhitekata da razumeju kontekst i definišu koncept u svrhu strateškog savetovanja. Mislim da je radionica bila odlična prilika za prikazivanje nekih novih pozicija arhitekata u savremenom društvu.
Unutrašnjost praznine – jedan od pogleda na Milošev diplomski rad
Da li se oseća posebnost u intelektualnom naboju jedne od najpriznatijih akademskih institucija u svetu?
Svakako. Svi koji hodaju ulicama grada u kome se nalaze Harvard i MIT su nesumnjivo the best and the brightest! Na jednom mestu nalaze se talenti iz svih krajeva sveta, ambicija nikome ne manjka, a raspoloživa infrastruktura je neverovatna. MIT je poput nepregledne laboratorije ili košnice u kojoj se stalno nešto dešava. Moguće je doći do svake informacije i ostvariti kontakt sa bilo kim. Kao da niko nije čuo za reč “nemoguće”.
“Moguće je doći do svake informacije i ostvariti kontakt sa bilo kim. Kao da niko nije čuo za reč 'nemoguće'”
Nakon Bostona, proveo si mesec dana u Njujorku. Je li istina da taj grad nikada ne spava? Kako se Njujorčani provode?
Njujork je pravo mesto za sve koji imaju između 20 i 40 godina, beskrajnu želju za uspehom i potrebu da budu u epicentru svih dešavanja. Šta misliš, koliko je takvima stalo do sna?
Provod u Njujorku podrazumeva hranu u nekom od mnogobrojnih odličnih restorana, popriličnu količinu alkohola, nekoliko vožnji taksijem, ime na bar tri spiska i konstantno aktivan iPhone u jednoj ruci. Šalim se, nije ovo jedini model za provod. Bilo šta da ti se radi, vrlo je verovetno da ćeš na samom Menhetnu naći bar još desetoro koji imaju iste planove za veče.
Krovovi Njujorka
Spominjao si mi privatne žurke na vrhovima zgrada. O čemu se zapravo radi? Kako si ih doživeo?
Leti vrućina u gradu zna da bude nesnosna, pa svaki dašak vetra dobro dođe. Upravo zato, ali i zbog malih stanova u koje je skoro nemoguće smestiti prijatelje, svi organizuju žurke po krovovima. To su sjajne prilike za druženje, upoznavanje i uživanje u zaista uzbudljivim pogledima na grad. Svi su jako neposredni i tokom jedne večeri lako završiš na tri-četiri krova sa poznanicima koje si upoznao na prvom krovu te večeri.
Većina privatnih žurki je BYOB ili “Bring Your Own Beer”, tako da domaćin treba da obezbedi samo izlaz na krov, dobru muziku i zanimljivu ekipu. A žurke čine ljudi, kao i u bilo kom drugom gradu, samo što društvo sa kojim si proveo veče skoro izvesno čine budući direktori investicionih banaka, muzički producenti koji će krojiti ukuse miliona i manekenke koje ćeš već sutra videti na naslovim stranama modnih časopisa.
Ovde se uživa u ukusima
U kojoj si hrani najviše uživao?
U Bronte Burgeru u restoranu Ruby’s. Mislim da je to najbolji hamburger koji sam do sada probao.
Neka od mesta koja su mi ostala u sećanju po odličnoj hrani i atmosferi su meksički restoran La Esquina, Gemma u East Village-u zbog sjajnih prženica i odličnog doručka, Kumma Inn u kome sam otkrio čari filipinske kuhinje i naravno kafe La Colombe u Sohou u kome ste, dok uživate u sjajnim kroasanima sa bademima i izvrsnoj kafi, okruženi ljudima koji kao da su sa “The Sartorialist”-a.
Hrana je u Njujorku veoma važna, a ponuda restorana toliko dobra da bi ga vredelo posetiti i samo zbog gastronomskog iskustva.
Za kraj, reci nam šta je na tebe ostavilo najveći utisak i šta to svako mora da poseti ili proba kada se zadesi na ulicama te “betonske džungle”?
Najveći utisak na mene ostavio je neverovatan broj zanimljivih ljudi iz svih krajeva sveta i spontanost u komunikaciji. Gradom vlada ubeđenje da je sve moguće. Mislim da je to važno osetiti, jer vam je sve ostalo ionako poznato iz filmova. (smeh)
Najveći utisak na Miloša ostavio je neverovatan broj zanimljivih ljudi iz celog sveta
Miloš Marković – Filmofil. Gastronom. Zaljubljenik u fotografiju, sneg i besmislene rasprave do kasno u noć. Nema strpljenja za glupost. Voli da se smeje. Obožava kada devojke primete da ima retko maslinastozelene oči. Neizlečivi romantik. U pokušaju da odraste.
