Prelepa, talentovana, rečita, direktna, bez dlake na jeziku. Rođena u Splitu, studirala na Fashion Institute of Tehnology u Njujorku, dizajnerka, model, blogerka, voditeljka i dugogodišnja devojka Stefana Kapičića. Sve to i mnogo više u samo jednoj devojci ! Predstavljamo vam Mirandu Viđak!
WANNABE MAGAZINE: Model, blogerka, voditeljka, ugostitelj, lepotica, pametnica, bezobraznica… Ko je Miranda Viđak ?
MIRANDA VIĐAK: Uh, ponekad ni ja nemam pojma. Imam tu tezu da je život prekratak da ne bismo probali sve za što imamo priliku u životu, a vrlo sam začuđena da se na našim prostorima svestranost ne cjeni, vec i često ismijava. U Americi je totalno druga priča i ljudi koji nisu svestrani se gledaju pomalo i neuspješnima, a oni koji uspjevaju da uspješno žongliraju sa više zanimanja ili projekata se drze kao ultimativnim talentima. Ja sam po struci sam zapravo modni dizajner i to je ono sto je moj primarni posao, manekenstvom se više ne bavim, voditeljski posao je bio jedan projekat koji sam odradila, blogger jesam već nekoliko godina, ugostitelj sigurno nisam, ali eto stalno me neko tako navuče da otvorimo ovaj ili onaj klub te da im osmislim koncept. Zadnji sam uradila Magacin, a sada radimo Lynch, jedan onako hollywoodski lounge koji će biti otvoren u maju u Beogradu. A ovo ostalo, pa ne znam, mozda sve po malo, ovisno o raspoloženju.
Da li veruješ u ljubav na prvi pogled?
Always. Ima nešto u tom prepoznavanju, a moji radari su toliki da nekog nekad vidim u novinama ili na televiziji i istog trenutka imam feeling da će mi ta osoba jednog dana sigurno biti prijatelj. I tako je i bilo…
Šta je devojku iz Splita odvelo u LA?
Djevojku iz Splita je odvelo u Njujork prvenstveno jer sam žarko željela studirati na Njujorškom Fashion Institute of Technology (FIT). Tek zadnje tri godine sam se nekako prebacila na LA zato jer je Los Anđeles zapravo meka izrade i prodaje tih nekakvih street rock t-shirts koje sam htjela raditi i sa kojima sam opsjednuta još od studiranja. Ali kao neko ko je zapravo odrastao i sazrio u Njujorku, poput pravih Newyorker-a volim da “mrzim” LA. Stalno se nešto bunim i stalno me nešto nervira, iako tamo sada živim.
Da li si već na studijama tekstilno-tehnološkog fakulteta u Zagrebu znala da ćeš imati svoju modnu kolekciju ?
Tada mi je samo bilo na pameti izlaziti i bančiti, jer sam imala strašno stroge roditelje koji su me maltene sve do fakulteta pustali vani do 23.30h. Nikada neću zaboraviti tu prokletu satnicu. Ali kada sam se prebacila na Fashion Institut u Njujorku, zrelija i iživljenija, tada sam već znala da ću uraditi kolekciju i prije završetka studija…
Reci nam nešto više o kolekciji MoodyTwin by Miranda Vidak?
MoodyTwin je T-shirt kolekcija koja mi je poput djeteta, nešto sto se dugo, dugo kuhalo u mojoj glavi i nešto što u sebi ima užasno puno moje osobnosti, počevši od samog imena koje je vrlo specifična interna priča, do cjele ideje koja se zasnivala na vrlo jednostavnom konceptu – što meni fali kada idem po radnjama, što bi željela kupiti ili nositi a ne mogu isto naći? Uvjek počinjem od sebe i onog što bi ja voljela, a ono što volim je da na sebi imam jednostavan komad odjeće, ali kojeg će svi primjetiti. Nešto simple, ali opet specifično. To su MoodyTwin t-shirts.
Kakvo je bilo iskustvo voditi Tv show Catwalk i šta si naučila u tom poslu?
Catwalk je bio svojevrsna prekretnica u mom životu, jer sam tada shvatila što zapravo ćelim raditi u ćivotu i što sve mogu. Na kasting me poslala moja tadašnja modna agencija, poslali su me kao kandidata koji bi se trebao takmičiti a koji ima nekakvu dizajnersku pozadinu. Kada sam došla tamo, završila svoj casting, krenula vani i vidjela sve te ljude koji bi sve uradili da su na kameri i koji pojma nemaju o modi, okrenula sam se i ponovo zakucala na vrata kastinga, ušla i rekla ”Izvinite, ja sam školovani modni dizajner, da li bih ja mogla uraditi kasting za člana žirija i voditelja?” Gledali su me u čudu par minuta i rekli – može. Odradila sam kasting, sama sebi napisala tekst i toliko sam bila sigurna u sebe prvi puta u životu da sam jednostavno znala da ću dobiti posao. I zvali su me odmah to popodne. Kada smo snimali u Sony studiju par dana kasnije, producenti su došli do mene i pitali me da li bi željela sama napisati svoj tekst, jer je onaj na kastingu bio odličan. Tada mi se upalila svojevrsna lampica i shvatila sam da je moj izgled koji su do tada svi gurali u prvi plan zapravo moja najnebitnija kvaliteta, a da su moji talenti zapravo puno bitniji, a i isplativiji.
Kada si i kako došla na ideju da započneš blog www.mirandavidak.com i da li je to tvoj prvi blog?
Sa Catwalkom je krenulo i pisanje, ljudi su poćeli cjeniti što ja imam za kazati, krenula sam istraživati i pisati članke o američkoj pop kulturi, ali nisam znala kako to naplatiti. Mjenjala sam imena blogova, izgled, tematiku, dugo se tražila, dok mi nije djevojka Stefanovog agenta koja je publicista po zanimanju rekla da sada i blogeri imaju agente i da li želim da me ona zastupa. To mi je sve bio smješno na početku, ali sam znala da neki američki blogeri zarađuju i po 40,000 i 20,000 dolara mjesečno, tako da mora biti nešto što mi nije jasno, i mora biti neko ko se time bavi. Do tada sam pokušavala odmaknuti svoje tekstove od svog izgleda i vizualnog identiteta, ali mi je ona savjetovala upravo suprotno – pokazati ljudima kako izgleda neko ko tako piše i graditi vlastiti brend, pisati na svom vebsajtu pod svojim punim imenom i prezimenom. I tako je nastao www.mirandavidak.com na kojem se nalaze svi moji tekstovi.
Da li radiš na nekim novim projektima?
Da, pišem nesto, ali o tom potom. Bit će više vijesti oko toga početkom ljeta, nadam se.
Da li voliš da kuvaš ili radije uživaš u restoranima?
I jedno i drugo. Volim kuhati, samo ako nije samo za mene, to mi je užasno depresivno, volim kuhati za ljude oko sebe. Ali ipak, restorane obožavam. Kada sam bila mala uvjek sam govorila da želim imati puno novca kako bi svaki dan jela u restoranima.
Šta je za tebe savršeno veče ?
Hrana. Sex. Hrana. Sex. Hrana. Sex.
Koji je tvoj omiljeni grad ?
Njujork. JFK je jedini aerodrom na koji sletim gdje se automatski osjećam kući. U Njujorku sam provela 12 godina života, svojih najbitnijih godina odrastanja i moja ljubav prem tom gradu se nikada ne mjenja. Prijatelji koje tamo imam su mi i dalje najbolji prijatelji iako se sada strašno rijetko viđamo, ali svaki put kada se čujemo je kao da se nikada nismo razdvojili.
Kako je živeti u L.A.-u ?
Većinom dosadno, obratno nego što ljudi misle. Hollywood je jedna vrlo zamorna i naporna sredina, sa ponekom malom svijetlom točkicom…
Gde pronalaziš motivaciju za svoj blog, modnu kolekciju, sve te projekte kojima se baviš ?
Svuda oko sebe, u ljudima, situacijama, bojama, razgovorima, časopisima, vijestima, odjeći, razmišljanjima… Inspiracija je svuda oko nas, samo treba biti skoncentriran na svijet oko sebe.
Šta imaš da poručiš čitaocima WannabeMagazine-a ?
Kupite MoodyTwin majice u Supermarketu iza 20. maja! (smeh)
Jovana Miljanović je, pre svega, veliki sanjar. Ispunjava je pisanje i blogovanje, zanimljiva joj je twitosfera i upoznavanje novih ljudi. Živi za putovanja, skijanja, modu, umetnost i uskusnu hranu. Omiljeni citat: “Per aspera ad astra”. Spremna na sve da ostvari svoje snove.
