Miro Mišljen, rođen 17. februara 1987. godine, jedan je od najpoznatijih i najekstravagantnijih slovenačkih dizajnera. Čitavo njegovo detinjstvo i mladost bili su posvećeni modi i umetnosti. Već sa 12 godina počinje da se bavi modom, kada je imao i svoju prvu reviju. Studirao je dizajin enterijera, a 2007. godine, sa svojih 20 godina, otvorio je svoj prvi butik i definitivno se posvetio modi. Počeo je da kreira za najpoznatije Slovence iz sveta estrade, mode, sporta i politike. Svaka njegova modna revija je nešto novo i šokantno. Ekscentrični i ekstravagantni dizajner pokušava da spoji modu sa umetnošću, i da u nju uplete što više sopstvenih osećanja i emocija prema životu. Njegova stalna inspiracija su ljubav i ljudi sa margine: konobarice sa previše mejkapa, prostitutke i prosjaci, sa kojima vrlo rado provodi svoje vreme. Za aktuelnu kolekciju, Miro je tražio inspiraciju u avangardnom razdoblju engleske istorije, krajem sedamdesetih godina prošlog veka, kada je moda bila odraz aktuelnog društvenog života. Mirova odeća je odraz eklektičke slike i dinamike današnjih vremena. Njegova odeća predstavlja novi vintage pristup, koji se igra brisanjem sezonskih trendova.
WANNABE MAGAZINE: Ćao Miro, kako si ovih dana?
MIRO MIŠLJEN: Ćao, pa mirno sam. Sada kada je revija za mnom mogu slobodno da kažem da sam miran.
Kako provodiš ove dane nakon revije? Da li su ti se slegli utisci ili si još uvek pod adrenalinom?
Kao sto već rekoh, osećam se dobro i utisci se kod mene brzo nakon revije slegnu, jer mi ovo nije prva revija. Već ih je bilo dosta do sada, tako da sam cool. Sada dolazi onaj manje zanimljiv deo, onaj manje kreativan deo: Gde i kako sada prodati kolekciju?
Ti si drugi put u Beogradu. Kako ti se čini sada?
Meni je grad Beograd fenomenalan! Prvi put kada sam bio u Beogradu, bio sam samo dva dana, i tada sam odlučio da ću ovde doći da živim neko vreme. Ovo je grad koji me jako fascinira i veoma mi prija.
Šta je to što je ostavilo tako veliki utisak na tebe da si odlučio da se preseliš u Beograd?
Dok sam bio u Indiji, poslednjih tri dana sam razmišljao da li da se preselim u Pariz ili Beograd. Ta misao mi nije izlazila iz glave. Moja velika prijateljica, koja je manekenka, mi je baš u tom trenutku rekla da se seli za Beograd, i tada sam prelomio i odlučio se za njega.
Kada si već pomenuo Indiju, šta si tamo radio i zbog čega si bio baš u Indiji?
Kada je došlo vreme da radim ovu novu kolekciju, pored toga što je sve bilo skoro urađeno, ja nisam bio skroz zadovoljan. Tada sam odlučio da mi je potreban odmor. Zatvorio sam svoju radnju koju imam u Ljubljani i odlučio da odem u Indiju. Rekao sam samom sebi da je bolje da uradim nešto iza čega ću stajati 100% nego da radim nešto čime nisam u potpunosti zadovoljan. Mene dosta inspirišu ljudi sa margine, a tamo ima dosta takvih.
Inspiracija za tvoju poslednju kolekciju “Plastika” bio je upravo Beograd. Šta je to što te je inspirisalo u Beogradu?
Ovu kolekciju sam radio nekih godinu i po dana, žensku i mušku, s tim što sam mušku kolekciju potpuno promenio kada sam došao u Beograd. U prvoj toj ideji bilo je dosta džinsa i odela. Onda sam to sve zamenio trenerkama. Dosta volim modu (ako se to može nazvati modom) devedesetih godina, te me je taj “trenerka stil” devedesetih dosta inspirisao u smislu da ga spajam sa kožnim jaknama.
Mnogi strani dizajneri su modu devedesetih iskoristili u svojim kolekcijama u XXI veku. Ono što mene zanima je šta je to konkretno što je tebe inspirisalo u Beogradu?
Konkretno – ljudi. Ja sam upravo te trenerke napravio za ljude koji žive veoma brzim načinom života i kod kojih je svaki minut jako bitan. Napravio sam trenerke u kojima možeš ići u teretanu, ali u kojima kasnije možeš otići i na večeru.
Tvoja ženska kolekcija je dosta ekstravagantna i sam stajling na reviji je za ovaj deo Balkana bio dosta drugačiji. Da li si strepeo od kritike?
Žena je u mojim kolekcijama dosta individualna, dosta različita od ostatka mase. Ne zamišljam ženu u farmerkama i taj neki look mi je veoma neprivlačan. Uvek na revijama gradim neki smeliji stajling. Kod mene na revijama žene uvek imaju neku neobičnu frizuru i šminku. Moram da kažem da svaki taj odevni predmet može da se iskoristi i u dnevnim kombinacijama. Naravno uz drugačiju frizuru, cipele i šminku. Naravno, ne svaki deo, ali nekih 80% kreacija se može nositi u bilo koje doba dana. Moje klijentice nose garderobu koju kreiram za njih preko dana, i jako lepo izgledaju, ali moje kreacije ne može nositi svako. Moraju imati tu individualnost u sebi.
Rekao si mi šta te je nagnalo da odeš u Indiju, a šta si radio tamo?
U Indiji sam bio dva meseca. Kao što sam ti rekao, pre dve godine sam napravio reviju u Sloveniji, koja je tada izazvala veliki bum. Bila je jako pompezna i njome sam srušio mnoge tabue. Nakon te revije su se svi pitali sta ću raditi sledeće. Ja sam već tada imao neke delove sledeće revije, ali u tom trenutku, kada sam hteo da je prikažem, osetio sam da to nije bilo to. Tada sam odlučio da sve napustim i odem u Indiju. Hteo sam da uradim reviju iza koje ću stajati 100%. Otišao sam i da se lično “pročistim” i nakupim energije. Verujem u karmu i Indija mi je ila dosta velika inspiracija. Kao što sam već rekao, volim da posmatram ljude sa margine, a tamo ima dosta toga.
Da li su te i u Beogradu inspirisale osobe sa margine?
Pa moram reći da, kada vidim Rome na Novom Beogradu, u onom delu gde žive, i uslove u kojima žive, sve to me malo podseti na Indiju. Taj deo mi je, eto, kao neki pečat Beograda. Sav taj luksuz oko njih, a oni žive u jednoj veoma siromašnoj sredini. Ti kontrasti su mi jako fascinantni i oni me dosta inspirišu. Volim kada napravim haljinu za koju me je inspirisala neka prostitutka, a tu haljinu na kraju obuče na primer predsednikova žena (smeh). Te stvari su mi jako zabavne.
Šta je ono što te zanima pored mode?
Pored mode tu je i sport. Dosta vodim računa o svom telu i volim da se posvetim sportu što više mogu. Uživam u trčanju i održavanju svog tela u teretani. Jako me zanimaju i pozorišna umetnost, kao i slikarstvo. Dok sam bio mali, mnogi moji drugari su imali postere raznih pevača, dok sam ja imao postere slika mnogih slikara. Još kao dete sam zavoleo boje upravo kroz sve te slikare i njihova dela. U svim mojim kolekcijama ima dosta boja. Boje predstavljaju moj život i volim da mi je sve veselo.
Šta zapravo znači naziv tvoje poslednje kolekcije, “Plastika”?
Naziv “Plastika” je nastao jer sam sve želeo da uklopim u taj pojam. Plastične odnose, plastične ljubavi, itd.
Želeo sam da skinem maske i pokažem da ne treba da se sramimo samih sebe. Želeo sam da pošaljem poruku svima da skinu maske, da se opuste i da uživaju u životu. Mislim da će tada svima biti mnogo lakše.
Koliko te ljubav inspiriše?
Meni su ljubav i ljubljenje najlepše stvari na svetu i one me dosta inspirišu. Moj trenutni ljubavni život je malo plastičan, i eto odakle zapravo taj naziv.
Možemo li reći da si i ovu reviju posvetio nekoj ljubavi koja je neostvarena ili …?
Ljubavi koja je počela iz plastike, doživela neke jače osećaje, ali ipak ostala nekako plastična.
Tvoji planovi za budućnost? Da li planiraš uopšte budućnost ili živiš od danas do sutra?
Ne volim mnogo da planiram i živim od trenutka do trenutka. Danas sam tu gde sam, a gde ću sledeće nedelje biti zaista ne znam. Ako iskrsne nešto meni zanimljivo ja ću ići i raditi to. Sada već radim novu kolekciju. Naravno, ovu sadašnju ću prvo izreklamirati što više mogu, ali već uveliko spremam i narednu. Nista neću reći o tome kada će ona izaći. Kada budem osetio pravi trenutak, ja ću je objaviti.
Fotografije: Aleš Bravničar
Miki Živković je PR menadžer i glavni stilista svih kataloga i revija kompanije Greyhound u Bangkoku. Njegov život su moda i putovanja, hobi mu je šoping, a bolest od koje pati – manična kupovina.
