Mladi fotograf Nemanja Novaković u dosadašnjoj karijeri sarađivao je sa mnogim poznatim imenima – Ivana Selakov, Aleksandra Radović, Beauty Queens, Gitarsi, Seka Aleksić… Danas vama predstavlja svet koji najčešće posmatra kroz objektiv foto-aparata.
Koliko dugo se baviš fotografijom i šta je uticalo na otkrivanje i kasnije razvijanje tvog talenta?
Karijera fotografa je počela kao logičan sled stvari na dugogodišnje bavljenje web dizajnom, 3D modelingom, photoshop-om, vizuelnim identitetom generalno. U jednom periodu sam shvatio da mi je posao bio previše monoton, zahtevao je mnogo rada na računaru i malo slobodnog vremena. Odlučio sam se da sledim svoje snove. Investirao sam u svoj prvi aparat i krenuo u novu avanturu. Istraživanjem na webu velikih fotografa koji su obeležili i zabeležili istoriju naučio sam mnogo.
Moj fotografski stil je upečatljiv i za vrlo kratko vreme sam od svog imena izgradio brend i postavio svoj umetnički pečat koji razvijam i kroz “Art Fusion Project”. Bavim se, pre svega: fashion fotografijom, komercijalnom, industrijskom, ali i umetničkom fotografijom – jer je to nešto što radim za sebe. Takođe, fotografija – kao osnovni deo moje karijere – uslovila je dalji rad na video produkciji, image consultingu, brandingu.
Imao sam sreće da moj talenat bude prepoznat od strane velikih zvezda Srbije, koje su me angažovale za produkciju njihovih spotova kao i CD covera. Fotografisao sam mnoge poznate ličnosti sa naše estradne scene, kao što su: Seka Aleksić, Ivana Selakov, Lejla Hot, Marina Tadić, Marina Visković, Milica Majstorović, Ana Milenković, Sara Jovanović, Darija Stanojević, Ljupka Stević, Gitarsi, Beauty Queens…
Ženski pogled pod velom Nemanjine fotografije
Šta je “Art Fusion Project”? Predstavi ga našim čitaocima.
Rediteljka Sanja Beštić je u Beograd donela nešto sasvim novo. “Art Fusion Project” je nastao kao potreba da se pomogne mladim i perspektivnim umetnicima da se što bolje ispromovišu, pozicioniraju na tržištu, da se za njih čuje i da se njihova umetnička dela vide. Mnogi umetnici su introvertni i ne znaju da se bave sopstvenim PR-om. Ovaj projekat pomaže pojedincu da ispromoviše svoj rad u jednom konceptualnom izlaganju, koje Sanja režira. Posle uspešnog predstavljanja grada Njujorka prošle godine, kao svoju drugu inspiraciju izabrala je Moskvu, jedan od najvećih kulturnih i istorijskih centara Evrope. U vizuelnoj carskoj bajci, konceptualnom izlaganju, inspirisanom modernom Rusijom, učestvovalo je preko 30 mladih umetnika Srbije koji su raznovrsnim izrazima dočarali svet, atmosferu i šarm Rusije kroz razdoblja.
Ovaj projekat podržavaju svojim učešćem i prisustvom: Turistička organizacija Beograda, Privredna komora Beograda, Kancelarija za dijasporu, Ruska ambasada, kao i mnogi drugi koji veruju da je kultura i istorija jednog naroda važna spona između umetnika drugih naroda, kako na političko-ekonomskom nivou, tako i na turističkom. Mi na ovaj način promovišemo i najbolje od Srbije, jer je akcenat na mladim kolegama koji će nas predstavljati svojim delima i u svetu. Ja sam imao sreće da u “Art Fusion” tim uđem od samog početka i da u kreativnom stvaranju učestvujem na različitim nivoima, što me je kao umetnika ohrabrilo da probijam svoje limite i postignem još veće ciljeve.
Umetnost kroz Nemanjin objektiv
Moja prva izložba fotografija u okviru “Art Fusion Project”-a bila je inspirisana ruskim klasicima i likovima koji su obeležili svetsku literaturu. Da dočaram zamišljeno pomogli su mi glumci: Sonja Kolačarić, Aleksandar Radojičić, kao i Ivan Zekić. Naravno, u kreativnom smislu, da bih se još bolje izrazio, pomogao mi je moj tim: Milena Čvorović – koja radi stajling, Sava Ilić – modni frizer, kao i Tijana Avramović – šminker.
Šta je bilo presudno da Moskva i ruski klasici budu tema drugog po redu “Art Fusion Project”-a?
Mislim da su Srbija i Moskva po mnogo čemu bliske i da je Sanja Beštić zbog saradnje sa bratskom zemljom na više nivoa odlučila da radi baš Moskvu. Pre svega, toliko je inspirativno. A koliko je meni poznato, FDU koji je Sanja pohađala zasniva se na stanislavskom sistemu metode za glumu i režiju, tako da nije čudno što je baš u pitanju Rusija, koja je i evropski centar kulture, pozamašne istorije, literature, kao i umetnosti generalno.
Ispred tvog objektiva našla se jedna od pobednica “Beosonga” Sara Jovanović. Kakva je bila saradnja sa njom? I kakve su tvoje prognoze za plasman Srbije u Malmeu na takmičenju “Eurosong”?
Sara Jovanović je neko ko je definitivno osvežio muzičku scenu Srbije i neko ko ima “ono nešto” ili “x factor”. Naša saradnja je bila odlična, jer je Sara pre svega, iako je na početku svoje karijere, veliki profesionalac. Ima fantastičnu moć transformacije i neverovatnu harizmu. Imali smo dugo snimanje, na koje smo moj tim i ja navikli, ali sam bio iznenađen kako ona sve to dobro podnosi, iako je u tom momentu naporno radila na pripremi pesme i koreografije za “Beoviziju”. Verujem da će naše tri devojke biti prepoznate kao mlade i perspektivne nade Srbije, one koje zaista i glasom i stasom imaju šta da ponude Evropi, pa i svetu.
Žene kao inspiracija
Kako bi opisao svoj modni stil?
Moj stil oblačenja je oformljen jednim delom i zbog uticaja modnog sveta u kome se nalazim, a drugim delom zbog lične estetike. Pretpostavljam da je i moja karijera fotografa određena pre svega smislom za estetiku. Moje oko hvata sve što je “lepo”, a “lepo” je individualno. U svemu tražim estetski momenat, pa tako i u sopstvenom stilu. On je mešavina neke njujorške eklektike i italijanske klasike i svedenosti… Svakako se oblačim u odnosu na priliku, a moda mi je bitan faktor – jer mislim da mnogo govori o ličnosti.
Šta po tvom mišljenju razlikuje dobrog fotografa od prosečnog?
Mislim da je pre svega bitno da li se neko pronašao kao fotograf ili ne, tj. da li je pronašao svoj jedinstveni stil, toliko da kada klijent ili bilo koja osoba koja pogleda te fotografije prepozna čije su. Taj jedinstveni stil dolazi iz duše i oslikava senzibilitet osobe koja fotografiše. Sve dok do toga ne dođe, dok fotograf luta i ne može da se usredsredi na estetiku koja je njemu i njegovom senzibilitetu najbitnija, ne može da pređe tu granicu prosečnog fotografa. Ne možete da budete dobri u fotografisanju svega. Treba se odlučiti za fotografisanje samo onogo što ste vi. To je jedna od ključnih stavki ka dostizanju cilja.
Takođe je važno da kao fotograf stalno radite na sebi, svom stilu i tehnikama. Čovek dok je živ uči i razvija se. Tako se i ja vodim rečenicom: “The day I stop learning is the day I die”.
Fotografije koje pričaju hiljadu i jednu priču
Šta smatraš dosadašnjim najvećim uspehom?
Uspeh, generalno, može biti više stvari: zdravlje, karijera, porodica, finansije. Uspeh je za mene kada mogu da živim život na svoj način, da radim ono što volim, sa ljudima koje volim, cenim i poštujem. Gledam da živim moralno i da iz dana u dan razvijam sopstvene veštine, da svaki posao radim sa zanosom, u svakoj nevolji pronađem seme uspeha i da svake večeri zaspim zadovoljan, jer sam ispunio sopstvena očekivanja.
Imaš li nekog uzora čiji te rad inspiriše i navodi da konstantno napreduješ na polju fotografije?
Ne bih mogao da izdvojim samo jednog uzora, inspiraciju nalazim u sitnicama i svakodnevnim momentima. Volim da posmatram svet oko sebe. Svaki novi dan je nova inspiracija. Obožavam da putujem i upoznajem nove ljude, vidim nova mesta, gledam nove filmove, isprobam nova jela, nove boje i mirise. Daleko najveća inspiracija mi je žena. Svaka na svoj način; drugačija i prelepa, i tu lepotu pokušavam da uhvatim i zabeležim na svojim fotografijama.
Postoji li neka poznata ličnost sa kojom bi rado sarađivao i želeo da se nađe ispred tvog objektiva?
Sa domaće scene bih rado fotografisao Žarka Lauševića – ako bih za to imao prilike, nekoliko političara za koje smatram da su vrlo scenični, kao i pevačice Severinu i Cecu. Sa inostrane scene Šarliz Teron (Charlize Theron) i Moniku Beluči (Monica Bellucci) – kao dve trenutno najlepše žene na svetu.
Kristina Živanović – “Ovo sazvežđe je za nju – provincija”. Doza kofeina za dobro jutro joj ne dozvoljava da uguši ambicije i snove, jer svaki dan je novi početak i ukazana prilika da život modifikuje u prijatan ambijent dostojan najvrednijeg detalja – osmeha. Student kragujevačkog Univerziteta, novinarka portala Ritam Grada.
