Vraćajući se jednog dana sa folklora sav umoran i kako on kaže – ne baš divnog izgleda, ako je to uopšte moguće, na ulici ga je zaustavio nemački fotograf Boris Kralj. Čuli smo mnoge priče kako su pojedini top modeli pronađeni u McDonalds-u, metrou, na aerodromu i ova priča nije ništa drugačija, ali je istinita i dolazi iz Beograda. Nikola je rođeni Beograđanin i za manje od dve i po godine, koliko se bavi manekenstvom postao je jedan od top 5 najtraženijih muških modela na svetu. Kako izgleda njegov život, kako se zabavlja i gde vidi sebe pročitajte u intervjuu koji je ekskluzivno dao za Wannabe Magazine.
WANNABEMAGAZINE: Ćao Nikola kako si ovih dana?
NIKOLA JOVANOVIĆ: Ćao Miki, super se osećam, iako radim jako puno i dolazim kući preumoran.
Kako provodiš proleće u Njujorku?
Poslovi se gomilaju, a kao i u Beogradu i ovde čim zima prođe ja sam u majicama kratkih rukava i “glumim leto”, iako pirka tajfun u lepom mi Njujorku. A vidim Miodraže da i ti imaš moj “sindrom” leto je, čim se sneg otopi. Sve u svemu daj da završimo mi ovaj intervju, pa da šaramo ulicama, dok još ima sunca.
Kada i zašto si odlučio da se baviš manekenstvom?
Kada sam shvatio da nemam nijedan drugi talenat, ni zanat. Šalu na stranu, nije bilo tu odluke, sve se nekako brzo izdešavalo. Skautovali su me na leto, već u septembru su me poslali u Pariz. Tada nisam ni pomišljao da će to moći da se razvije u nešto toliko važno u mom životu, moju profesiju i zvanje.
Kako je krenula tvoja karijera manekena?
Hm … Davno je to bilo, čitam pitanje i promaja mi šiba u glavi dobrih pet minuta dok se setim kako je sve počelo. Sećam se da sam pre svega uradio reviju Tijane Pavlov u Beogradu, kad su me ona i fotograf Zoran Trifunović angažovali i prepoznali u meni potencijal, dok je ostalo srpsko tržište i dalje guralo “masne bodibildere” od po tridesetak godina. Ali dobro, imaju ljudi svoj istančan ukus, neka ih. Nakon nekog vremena zapazio me je nemački fotograf, Jugosloven u duši, Boris Kralj, uslikao za svoju egzibiciju o Beogradu, i uradio sve što je trebalo za moj dobar početak. Da nije bilo njega, ne bi bilo ničega od moje karijere. Ubrzo sam otišao u Pariz na neodređeno, Milano, NYC i evo me još uvek tu.
Da li ti je neko u tome i pomogao?
Naravno. Pored mog skauta, pomogla mi je porodica u svakom mogućem smislu, agenti i klijenti koji su imali hrabrosti da novom licu daju šansu, da im pokaže šta ume.
Koji je bio tvoj prvi posao u inostranstvu?
Ekskluziva za Gianfranco Ferre.
Koliko je bilo teško da dođes do mesta gde si sada?
Pa bilo je, nije da nije. U suštini problem svega je bio što sam ja čim sam krenuo da radim, odmah isplanirao i zamislio šta ja sve treba da radim, postavio neke lude ciljeve, a ni na pameti derištu nije bilo da te stvari zavise od modnih magova, sponzora, brendova, fotografa, itd. S takvim ludim mozgom naravno da sam svaki dan sebe mučio istim pitanjem: “A kad ću ja više?” i trudio se da svaki posao bude što bolje odrađen od prošlog. I jednog dana sva sreća dobio sam e-mail od mog agenta kako sam potvrđen za tu sada već čuvenu Gucci kampanju. Od tada, sve je laganica.
Šta misliš da te izdvaja od ostalih manekena?
Eh sad, pa kako ovo? Kapiram da smo svi tu i tamo varijacija na istu temu, a lažem realno. Da, mislim da sam lepši, zgodniji i talentovaniji od svih! Ali opet, svi ti nesrećni dečaci to misle. A ja se izdvajam zato što sam priznao. Eto! Savet novima: okrutan je svet u koji ulazite, svakodnevno će vam nalaziti mane i terati vas da radite na sebi. Ukoliko ne volite sebe ili niste dovoljno karakterno jaki da izdržite pritisak, ovaj posao nije za vas.
Da li si u teškim trenucima pomišljao da odustaneš i da se vratiš kući?
Nikad nisam ostajao u komfor zoni, ni pre modelinga. Uvek idem uporno i tvrdoglavo ka cilju.
Koji je najveći kompromis koji si morao da napraviš da bi uspeo u svetu modelinga i da li si nekada imao “nepristojnu ponudu”?
Ne bih mogao da ocenim koji je najveći zaista. Ne bih da plašim ljude sa svim radikalnim poduhvatima i avanturama koje sam morao da proživim, čega sam sve morao da se odreknem, zažmurim i zaboravim. A te nepristojne ponude su urbani srpski mit. Kao i svaka priča i ova ima svoju izobličenu verziju.
Koliko ti podrška porodice znači?
Verujem da mi znači dosta, morao bih da je izgubim da bih shvatio koliko mi fali. To se naravno nikada neće desiti. Hvala mama, tata, dado.
Kako si se osećao kada si saznao da si baš ti lice koje će se naći u reklamnoj kampanji za Gucci i šta je prvo što si pomislio kada si sebe ugledao na bilbordima?
Bio sam u fazonu (da ne psujem sad, evo fine verzije): “Napokon! Brate, više! ‘Fala … !” itd. Bio sam jako srećan, jako, jako srećan, i dalje me drži taj osećaj, a prošlo je dve godine. San mi se ostvario. Sad imam novi, još luđi i nerealniji. Kada sam video bilbord prvo što sam pomislio bilo je: “Koliko bi mama sad bila ponosna.”
Da li ti prija popularnost koju sada imaš?
Ne mislim da sam popularan.
Da li bi ti smetalo da te previše “srede” u Photoshop-u kao što se to u poslednje vreme često događa, pa manekeni i manekenke bivaju izobličeni do neprepoznatljivosti?
E greška! Photoshop-a je tu ponajmanje, sve je u svetlu ljudi, verujte mi! A to za neprepoznatljivost, sve je to delo veštih šminkera i frizera. Pričamo o par kreatora koji su po tome i znani, poput divnog John Galliano-a, McQueen-a, itd. Ne mislim da se to dešava često, tako da ako im je volja da me u par revija, editorijala izmene do beskraja, neka. Doprinos umetnosti se poštuje.
Zbog čega su u modnoj industriji taboo tema: gay lobi, prostitucija, droga, anoreksija i bulimija?
Taboo tema? Naprotiv. Zna se tačno ko je na koji način uspeo, ko se koliko drogira, ko šta radi u slobodno vreme, i ko koliko jede odnosno sažvaće pa pljune.
U poslednje vreme se poteže pitanje rasizma u modnoj industriji. Kakav je tvoj stav? Smatraš li da je rasizam pristuan?
Nisam prava osoba za ovo pitanje, nisam toliko upućen, jer mi ne pada na pamet arhaična pojava poput rasizma. Davno je trebalo da izumre zajedno sa svim ostalim predrasudama, e sad što se i dalje nađe po koja budala da se koprca i stvara minimalne neprijatnosti, ne preostaje nam ništa drugo sem da je sažaljevamo.
Koliko vodiš računa o svom telu? Vežbe, dijeta? I da li uživaš u slatkišima i brzoj hrani?
Do skoro sam održavao formu i kondiciju povremenim trčanjem sa prijateljima, a sada sam se već malo uozbiljio i posvetio teretani i sportu. Dijeta? Da. Žderi sine Nikola, dok ti se ne smuči. Spremam se za leto, pa mi ne bi skodilo malo u obimu.
Kako bi opisao svoj stil oblačenja?
Fino sa primesama ekscentričnosti.
Koje dizajnere privatno nosiš i da li pratiš modne trendove?
Sve ih volim. Od svakog brenda, sa svake pijace ima da se izabere po nešto zanimljivo što može lepo da se uklopi u koncept i sa stilom iznese. Što se tiče modnih trendova, jedino da sam gluv i slep pa da ostanem neinformisan i neupućen. Na štetu svih pevaljki što šiju kod “svoje Goce krojačice” oskrnavljenu verziju nekog look-a bajatog tri sezone, sve znam, nažalost. I onda oni samozvani srpski stilisti komentarišu kao “WOW”. Moja sestra Nevena i ja im se mnogo smejemo.
Često možemo čuti da su žene u Srbiji opterećene modom. Šta misliš o njihovom stilu? Da li su uniformisane?
Žene u Srbiji, žive u zemlji čiji standard ne može da isprati modu. Tako da pola priče pada u vodu kada ste svesni da prosečna plata u npr. Beogradu nije dovoljna za normalan život, a ne par Prada cipela. To kad ode na stranu, ostaje necivilizovano okruženje majmuna koje bi ismevalo interesantno i unikatno odevenu curu, a balavilo na neku “devojku iz separea” sa pola metra leopard skaja čisto da se bar malo pokrije. Izobličeno društvo ne dozvoljava im da do kraja zablistaju u svom umeću i viziji, a talentovanih, sofisticiranih i maštovitih devojaka ima mnogo. Fale im samo atmosfera i prilika. Bravo za njih i doprinos koji prave.
Imaš li neki savet mladim manekenima koji su na početku?
Da se ne plaše ni sebe, ni drugih.
Koji su tvoji planovi za budućnost i u kojim kampanjama ćemo te uskoro gledati?
Milion planova, samo nešto smišljam, pa ćemo videti šta će se od svega ostvariti. Rano je za priču. A nemojte to da me pitate, ne smem da pričam, a tako bih rado sad sve izblebetao! Biće dosta finih kampanja u narednom periodu, da ne bude da ništa nisam rekao. I ne, neće me izobličiti Photoshop-om do neprepoznatljivosti.
I za kraj imaš li poruku za naše čitaoce?
Izabrali ste pravi online magazin da se edukujete i zabavljate! Nadam se da ste uživali u ovih petnaestak minuta (brzočitači tri minuta). Veliki pozdrav od Nikole, borite se za svoju slobodu i snove. Pa-pa. Odjava!
Miki Živković je magistrirao shoping, od skoro je i “žena” fudbalera, a životni san mu je da ima mnogo, mnogo LV torbi i da je stalno na TV-u. Ima dvoje dece koje viđa samo ispred kamera i novinara (za slikanje).
