Ognjen Stambolović je maturant Šeste beogradske gimnazije i autor Facebook stranice “Beograđani”, po ugledu na stranicu “Humans of New York”, koju je pokrenuo 2010. godine Brendon Stenton (Brandon Stanton). A ovo je Ognjenova priča.
WANNABE MAGAZINE: Kada se i kako javilo tvoje interesovanje za fotografiju?
OGNJEN: Za fotografiju sam se ozbiljnije zainteresovao u Istraživačkoj stanici Petnica. Mnogi polaznici različitih naučnih seminara su se pored istraživanja rado bavili i fotografijom. Upravo ti polaznici su mi otkrili prve fotografske “cake”. U to vreme sam imao najobičniji digitalni foto-aparat, vrlo skromnih mogućnosti, takozvani “idiot”.
Kako bih mogao i sam da eksperimentišem sa fotografijom, s vremena na vreme bih od nekih prijatelja pozajmljivao neki bolji foto-aparat.
Sve to je dovelo do toga da i ja sam postanem vlasnik malo kvalitetnijeg poluprofesionalnog foto-aparata.
Ne volim kada me ljudi popreko gledaju samo zato što drugačije izgledam.
Zbog čega si se odlučio da pokreneš stranicu “Beograđani”?
Nekoliko faktora se poklopilo i dovelo do pokretanja stranice “Beograđani”. Još kao klinac, odlazeći u muzičku školu autobusom, često se dešavalo da stojeći na stanici i čekajući autobus pored mene prođe mnogo ljudi. Kada god bi mi se pogled susreo sa nekim od prolaznika, razmišljao bih o tome šta su sve te oči videle. Kako sam postajao stariji, počeo sam da shvatam koliko se iza svakog pogleda “krije” mnogo zanimljivih priča. Kada sam to povezao sa fotografisanjem, shvatio sam da deo tih priča ostaje zabeležen na samoj fotografiji.
Nakon što sam sasvim slučajno video stranicu “Humans of New York”, pomislio sam da bih možda nešto slično mogao da uradim za Beograd i Beograđane.
Koliko je vremena potrebno za njeno uređivanje?
Kada sam počeo sa uređivanjem stranice bilo mi je potrebno mnogo manje vremena nego što mi je potrebno sada. Koncept čitave stranice je da sa svim ljudima koje fotografišem obavim kraći razgovor na pozitivne teme. Kako ti razgovori kod ljudi obično izazovu lepe reakcije, nakon toga ih fotografišem i trudim se da te pozitivne emocije ostanu zabeležene na fotografiji. Samo fotografisanje i objavljivanje tih fotografija i kratkih priča mi sada oduzma gotovo sve slobodno vreme koje uklapam sa školskim obavezama.
Možda ne delujem tako, ali jako volim gotovo sve vrste sporta.
Fotografisao si mnoge sugrađane, da li je neko na tebe ostavio poseban utisak i zbog čega?
Gotovo svi sugrađani koje sam fotografisao su me fascinirali na svoj način. Na nekima od njih se vide tragovi i brige i umora i teškog života, a kako iskreno verujem da u svakom čoveku, uprkos trenutnom raspoloženju, postoji neko lepo sećanje i nešto što ih čini srećnim kada o tome govore i razmišljaju, pokušam da kroz tu kratku priču dođem do tih emocija.
Imam utisak da se rastanem sa malo srećnijim čovekom nego što je bio u trenutku našeg susreta, a i ja odlazim bogatiji za jednu priču.
Da li su sugrađani radi da sarađuju? Da li brzo pristaju na fotografisanje?
Kako živimo u vremenu agresivne ulične prodaje, problem mi je da prolaznicima u prvih par sekundi komunikacije objasnim da ne pokušavam ništa da im prodam. Najveći broj ljudi to uspe da razume i posle mog objašnjenja šta radim dominantno ljudi prihvate da ih fotografišem i pokažu pozitivan stav prema ideji.
Večiti aktivista. Student sociologije. Budi promena koju želiš da vidiš u društvu.
Kako bi u jednoj rečenici opisao sve ljude koje si fotografisao?
Kako me kod ljudi najviše fasciniraju oči, rekao bih da naši Beograđani imaju ponekad malo zamišljen, ali dominantno bistar i odlučan pogled. Inače, smatram da su Beograđani vrlo lepi i ljudi sa stilom.
A šta kaže porodica, prijatelji…?
Odmah nakon pokretanja stranice i prvih objavljenih fotografija, sestre, roditelji i prijatelji bili su oduševljeni čitavim konceptom i realizacijom. Pored podrške u vidu komplimenata i razumevanja, mnogo mi znače i sve dobronamerne sugestije o kojima razmišljam i trudim se da sve one koje su primenjive iskoristim.
Da li je potreban bilo kakav komentar?
Ako bismo te mi sreli na ulicama Beograda i poželeli da te fotografišemo, šta bi nam poručio?
Postoji tako mnogo sitnih stvari koje mogu učiniti život velikim, samo je potrebno na njih obratiti pažnju.
Tvoja poruka za sve Beograđane.
Iako čitav svoj život hodam ulicama ovog grada, nisam ni bio svestan, dok se nisam latio ovog posla, koliko lepih i zanimljivih duša hoda ovim gradom. Preporučujem svim sugrađanima da i oni malo “bace” pogled oko sebe i vide da pored njih prolaze ljudi, a ne da se kreću kroz “gužvu”.
Jovana Katić Dajte joj pero i hartiju i stvoriće vam modernu bajku. Ulepšaće vam dan neobičnim pričama o večnim modnim klasicima. Veruje da se snovi ostvaruju onda kada ih postanemo dostojni.
