”Pietrasanta di sera, una notte d’estate. La cattedrale bianca si staglia sul giallarancio delle luci, giri a destra, la stradina è illuminata dalle candele. Un battistero, un antiquario.”

Ovako počnije tekst posvećn radu Paola Milanija u knjizi ”The Whispered Directory of Craftsmanship: A Contemporary Guide to the Italian Hand Making Ability” koji u navedenom paragrafu opisuje Pietrasantu, grad u Italiji u kome se nalazi prodavnica i atelje ovog dizajnera. Ova knjiga, koju je objavila modna kuća Fendi, uređena je kao imenik dok su pomenuti dizajneri raspoređeni po abecedi. Njena sama suština ukazuje poštovanje italijanskoj kulturi, baštini i umetnosti i odnosi se na vrednosti koje karakterišu dizajn, sklad i stil ove zemlje. Odabrani su umetnici koji su i dan danas uspeli da očuvaju ove kvalitete. Paolo Milani za sebe kaže da je pre svega krojač i zanatlija, da inspiraciju pronalazi u jednostavnim i ruralnim materijalima i da je osnova uspeha njegov odabir pravog vremena i trenutka da započne svoju karijeru. Završio je školu za umetnost i modu “Bianciotto” u Torinu. Ovaj institut više ne postoji ali je Milaniju svakako pružio mnoge mogućnosti za dalji napredak i ostvarenje u njegovoj struci.

pastedGraphic Wannabe intervju: Paolo Milani

WANNABE MAGAZINE: Koliko se dugo bavite ovim poslom i od kada postoji vaš atelje u Pietrasanti?

PAOLO MILANI: Već 18 godina dizajniram i šijem odeću. Celu ideju sam započeo sa svojim prijateljem ali već 13 godina radim samostalno. Prvo sam dobio posao u prodavnici u gradu Forte Dei Marmi koji se nalazi nedaleko od Pietrasante ali sam ubrzo nakon toga dobio priliku da otvorim svoju radnju u gradu koji me je zaista oduševio. Pitrasanta je tada bio mnogo drugačiji grad i posećivao ga je mali broj turista dok su u njemu živeli pretežno umetnici. Ovde pak najčešće možete sresti vajare koji su na ovom mestu pronašli isto što i ja – mir, inspiraciju i energiju.

U Pietrasanti se danas održavaju mnoge izložbe skulptura umetnika iz celog sveta koji tu ujedno imaju i svoje ateljee. Koliko oni obraćaju pažnju na svoje odevne kombinacije i da li su neki od njih zahtevne mušterije?

Svi se oni trude da budu pristojno i elegantno obučeni ali mene uvek najviše oduševi to što uvek žele da izgledaju drugačije. Volim kada radim sa individualnim, specifičnim i jedinstvenim osobama. Ja sam krojač i za svakog pojedinca šijem drugačije odelo. Ostvario sam i jedno divno prijateljstvo sa ženom poznatog vajara iz Kolumbije Fernanda Botera. Ona je prva osoba koja je dobro procenila moj rad, uvidela prave vrednosti mojih kreacija i talenat. To je dosta uticalo na moje samopouzdanje i na moj ego zato što sam tada još uvek bio početnik u svemu ovome, a kao i svakom mladom čoveku, potrebno mi je bilo priznanje i prihvatanje od neke zrelije i uticajnije osobe.

Sta tvoj rad čini unikatnim i gde pronalazis inspiraciju i ideale?

Kao što sam već naveo, ja sam krojač, a sebe rado svrstavam i u zanatlije. Inspiraciju pronalazim svuda, a posebno u ruralnim i jednostavnim materijalima. Kada sečem materijal, on mi sam ukazuje na dalju obradu i oblik koji zelim da sačinim od njega. Ne volim sofisticirane materijale, iako i par takvih možete pronaći u mom ateljeu. Mateijal koji bih izdvojio je bourette.

mary 2479 Wannabe intervju: Paolo Milani

Sa kojom umetnošću biste uporedili modu?

Sa slikarstvom. Volim da usklađujem i kombinujem sve one nijanse koje samo podsećaju na univerzalne boje. Takve nečiste boje me inspirišu i daju lični pečat. Takođe, volim sve umetnosti u kojima ne postoje značajne i učestale prepravke. Svaku haljinu koju sam morao da prepravljam više od tri puta i bespotrebno dotičem i cepam, nikada nisam uspeo da učinim značajno boljom i prikladnijom. Odeća koja je sama po sebi savršena to i pokazuje nakon što se isproba prvi put. Svaki dalji trud koji uložim u prepravku samih nedostataka je isplativ ali nikada ne može dovesti do idealne forme.

Za koji tip žene kreiras i da li postoji neki deo ženske figure koji voliš da naglasiš ili pokriješ?

U mom ateljeu možete pronaći dosta kreacija koje su prikladne za jednu ženu od 60 godina. Mladi ljudi u Italiji su svi isti, imaju iste torbe i gotovo identičan način na koji ih nose. Ja kreiram za ženu koja nije uniformisana. Volim kada ona na sebi nema ništa osim haljine i cipela, jako me iritiraju svi ti grudnjaci, džepovi i rajfešlusi. Mislim da je to isuviše bespotrebnog posla za jednog kreatora i volim sve što je jednostavno i efektno u isto vreme. Ono što diktiraju neki od novijih trendova je prikladno samo za karneval a ja taj događaj ne povezujem sa dobrim ukusom kada je reč o odevanju. Na ženi prvo primetim članak i ručni zglob. Uvek kada dizajniram i šijem, trudim se da moje kreacije ne pokrivaju ove delove tela. Jako su seksipilni.

Rad kog dizajnera biste izdvojili kao unikatan, vredan i neprevaziđen?

Sviđaju mi se Valentinove kreacije. Armani Couture kolekcije su genijalne i neprevaziđene i mislim da napraviti nešto bolje i uglednije od toga nije moguće. Takođe, sviđaju mi se modeli Alexander-a McQueen-a ali mislim da to više nikada neće biti isti kvalitet i kroj nakon njegove smrti iako su se kreatori jako potrudili da u tome i uspeju.

P1000015 Wannabe intervju: Paolo Milani

Kako biste savetovali mlade dizajnere koji i dalje sanjaju da rade sa prestižnim modnim kućama i uglednim ličnostima?

Zaista ne znam da li postoji nešto konkretno što bih im ovako u par rečenica poručio kao neku vrstu smernice za uspeh. Ja u životu generalno ništa ne radim zato što se bavim poslom koji volim. Šivenje je jedan veoma instinktivan posao. Mislim da čovek koji svoj posao doživljava kao obavezu i teret nikada ne može da postane poznat i uspešan. Ljudi koji su se probili u svetu mode su pre svega oni koji su istakli svoju ličnost i i svoj stil.

Koja je tvoja porukama čitaocima Wannabe Magazina?

Moja poruka čitaocima vašeg magazina je da uvek teže ka jednom unikatnom stilu koji su sami izgradili. Srećom, ja lično nemam priliku da radim sa osobama koji se striktno drže trendova i koje slepo prate modu. Umetnost je nositi ono što osećate da baš tog dana treba da obučete. Ta vrsta hrabrosti je tako šarmantna!


Marija Gavrilović je devojka koja živi za skijanje, maštanje, slan miris mora i šoping. Nikada joj nije dosadno. Inspiraciju pronalazi svuda, a kreativnu energiju usmerava ka svima koji umeju da je prepoznaju. Voli penušava vina, vatru u kaminu, noć, sneg, bambuse, talase i jake mirise.

Comments