Stevan Sokolović, model agencije Fox, svakako se izdvaja među ostalima, što zbog neobične boje kose, što zbog izuzetno svetle puti i veoma izraženih kostiju lica. Šta on ima da kaže na sve to i ko su mu uzori što se tiče stila, govori nam nakon uspešnog FW-a na kojem je radio revije brendova Patrizia Pepe i IVANMAN.
"Iskreno mislim da je vreme da mi kosa vrati za sve ono što mi je činila u detinjstvu, što sam se osećao poput vanzemaljca i autsajdera u odnosu na svoju okolinu"
WANNABE MAGAZINE: Važi li i za tebe neka neverovatna priča kako si otkriven? Ili si jednostavno ušetao u modnu agenciju?
STEVAN SOKOLOVIĆ: Ne baš neverovatna, ali ćaskao sam u četiri noću na Skype-u sa jednom drugaricom koja je upisala studije u Beogradu i ona mi je odjednom, između našeg obostranog jadanja o raznim problemima, predložila da se oprobam u modelingu. Ja to tada još nisam ozbiljno shvatao, ali su me ubrzo neki ljudi zapazili, što je dalo dodatni signal toj drugarici da me pogura, i otišli smo do agencije. Bili su odmah zainteresovani…
Šta radiš pored modelinga i imaš li neke hobije kojima se baviš u slobodno vreme? Šta te zapravo ispunjava?
Pokušavam da se bavim studijama međunarodnog menadžmenta. Hobi… Muzika, film, košarka, Marvel-ovi junaci… I, naravno, zajedno sa trojicom najboljih ortaka igranje PES-a. Verovatno sam još mlad da odgovorim na to šta me ispunjava, ali rekao bih sve što je u vezi sa grupom The Killers, pogotovo album “Sam’s Town”, to uvek nosim sa sobom na neki način.
Ko je lakši za saradnju: fotografi ili dizajneri? Uživaš li više na revijama ili na snimanjima?
Mislim da još nisam dovoljno iskusan da bih rekao ko je lakši za saradnju. Oba posla imaju svoje prednosti, ali mislim da mi više leže snimanja, jer se tada traži lični pečat, dok je kod revija naravno jedina bitna stvar ono što nosiš i kako ćeš to prikazati što bolje. Ali mislim da mi je najbitnije za koga radim, nevezano da li je revija u pitanju ili nešto drugo.
Smatraš li da ti je posao manekena pomogao u otkrivanju sopstvenog stila i koliko se činjenica da si maneken odražava na tvoje samopouzdanje?
Otkrivanje sopstvenog stila, valjda je to stalan proces… Biću privilegovan da budem okružen stvarima koje će me impresionirati. Nadam se da ću neke od njih i nositi, tako da će mi to značiti. Što se tiče samopouzdanja, u mom slučaju je to čudna stvar, ja sam ga imao i pre bilo kakve pomisli na modeling i mislim da ću ga sasvim i zadržati. Čak i dok drugi nisu primećivali, uvek sam bio siguran u to da sam poseban, verovatno podsvesno i zbog kose… Verujem u svoj izgled, ali znam da to što sam model ništa ne menja što se tiče devojaka – ili bar toga još nisam svestan. Kod nekih devojaka ne postoji pista koja će vam pomoći, niti bih voleo da kod mene prevlada ta vrsta samopouzdanja.
"Najveći uticaj na mene ima Brendon Flauers. Veliki sam fan Marlona Branda, Montgomerija Klifta i Džejmsa Dina"
Tvoja specifična boja kose i tena traženi su u svetu modelinga i zaista su prava retkost. Može li boja kose ili neka specifična karakteristika u velikoj meri uticati na to da li će se klijent odlučiti baš za tebe?
Može, barem se nadam tome… Iskreno mislim da je vreme da mi kosa vrati za sve ono što mi je činila u detinjstvu, što sam se osećao poput vanzemaljca i autsajdera u odnosu na svoju okolinu. Mada pored svega imam problem, jer ljudi misle da se farbam, a i oni koji me ne pitaju uglavnom to misle. Srećom ima i onih direktnijih – postave pitanje, iako nekad ne veruju ni kad im kažem da se NE farbam. Pri tom je riđa kosa nekim delom i deo tog modernog fenomena vampirizma u pop kulturi, pa onda misle da tim farbanjem dopunjujem celu tu priču. Ja, eto, niti sam gledao ijedan takav film ni seriju, niti stvarno znam išta o tome… Ali ako mi ti komentari “Gle, Edvard!” pomognu nekako na nekom kastingu, moram da budem barem zahvalan. Pored svega, verujem da bih bio odličan model i da mi je kosa npr. smeđa, ali sam srećan što imam ovu boju kao dodatni adut.
Imaš li favorite među stranim dizajnerima ili recimo uzore što se tiče stila?
Od dizajnera Hedi Sliman, Kris Van Assche, Ann Demeulemeester… Nisam modni bloger, niti fanatik. Naravno da sam imao uzore sto se tiče stila – svi ih imaju – samo je problem što veliki broj ljudi misli da priznanjem da ih imaš nisi originalan. Svi su pod različitom kombinacijom uticaja i to je normalno. Najveći uticaj na mene ima Brendon Flauers (Brandon Flowers). Veliki sam fan Marlona Branda (Marlon Brando), Montgomerija Klifta (Montgomery Clifta) i Džejmsa Dina (James Dean). Neki Bouvijevi (David Bowie) periodi mi se sviđaju i cenim Džejmsa Frenka (James Franca) i Pola Simonona (Paul Simonon).
A što se tiče tvog ličnog stila, kako bi ga opisao?
Postoje stvari koje su mi zaista veoma drage i koje volim da nosim. Mislim da bez skinny pantalona ne bih mogao, najsigurnije se osećam u njima. Na primer, košulju sa prslukom ili nekom masnom kravatom volim da nosim i kad odem na popodnevni čaj, dok neretko za posebne trenutke nosim jednu veoma dragu običnu crnu majicu i jednobojne pantalone, naravno skinny. Ranije sam znao dosta da eksperimentišem, ali sam u poslednje vreme shvatio da je dovoljno obući jeans, belu majicu i iznošene cipele da bih plenio prostorijom punom ljudi. Naravno, obožavam cipele i plašim se da ću isuviše novca izdvajati za njih.
Učestvovao si na ovogodišnjem Fashion Week-u i imao si priliku da poneseš kreacije različitih dizajnera. Imaš li favorite među našim i stranim dizajnerima?
Igrom slučaja sam radio upravo revije Patrizia Pepe i IVANMAN-a čije su mi se kreacije možda najviše svidele. Oduševljen sam bio i kreacijama C’N’C Costume National i umalo da ponesem jednu od njih. Od domaćih su mi se dopale one Bate Spasojevića.
Gde vidiš sebe u budućnosti? Predvidi svoj život za desetak godina?
Ako ne na nekom kastingu ili aerodromu, onda barem na odmoru od toga. Ne mogu da predvidim gde ću biti za desetak godina, ali se nadam da ću učiniti neke stvari koje sada želim i da ću u međuvremenu još bolje shvatiti čemu težim.
"Igrom slučaja sam radio upravo revije Patrizia Pepe i IVANMAN-a čije su mi se kreacije najviše svidele"
Poruka za one koji bi da se oprobaju u modelingu i čitaoce Wannabe Magazine-a?
Svako ko ima jaku želju i veru da radi neka proba, ali treba da zna da nije sve tako lako, bajno i sjajno. Mislim da je ovaj posao kao i svaki drugi. Pozdrav svim čitaocima, možda nećete osetiti listanje papira pod prstima, ali je ovaj web magazin zaista sjajan!
Anđela Najdanović voli da voli. Život. Modu. Amelijin Pariz. Kerin Njujork. Pozorište. Vogue. Beograd. I to u proleće. Uz miris jorgovana. Obožava kada je njen iPod shuffle iznenadi glasom Louis-a Armstrong-a dok se šeta beogradskim asfaltom. U podne. I uživa u sladoledu. Sa ukusom maline. Sour&Sweet. “J’aime bien les couchers de soleil. Allons voir un coucher de soleil…
