Dragi naši, predstavljemo vam Restorancu, prvi food critic sajt u Srbiji, a ispred nje govori Svetlana Preradović, idejni tvorac i urednik sajta!
Ukoliko imate brojne nedoumice po pitanju ovog sajta, ali i ne znate koji restoran u Beogradu je najbolji, oni će vam dati prave savete. Veoma su ambiciozan sajt, a takođe i vode računa o kvalitetu, pa polako i sigurno koračaju napred.
Za sve vas koji ste hedonisti u duši i kojima će ovaj sajt, verujemo, biti omiljeni, sledi intervju sa Svetlanom.
WANNABE MAGAZINE: Restoranca je prvi food critic sajt u Srbiji. Možete li nam reći kako je nastao?
SVETLANA: Hedonizam je kriv za sve. Ekipa koja je napravila Restorancu voli sve u čemu može da se, nakon napornog rada, uživa. Od muzike i knjiga, do dobre hrane i pića. A pre svega cenimo trud onih ljudi koji u kreaciju tih lepih stvari ulažu svoju energiju, rade svoj posao sa strašću i ne odustaju od kvaliteta. Restorancu smo osmislili i napravili sa ciljem da motivišemo šefove kuhinja i vlasnike restorana, i drugih mesta gde se nude hrana i piće, da se takmiče u kvalitetu i maštovitosti i to tako što ćemo mi ponuditi kvalitetnu, a to znači kompetentnu kritiku onoga što oni nude i dati na značaju najboljima.
Za sve one koji još uvek nisu upućeni, pojasnite šta to znači.
Da budem maksimalno konkretna – u Beogradu i Srbiji otvara se sve više restorana, kioska brze hrane, pekara, palačinkarnica… Ponuda je sve veća i raznovrsnija. Ali, u velikoj ponudi često se izgubi istinski kvalitet, pa vam se dešava da u tri renomirana italijanska restorana kada naručite karbonare dobijete tri potpuno različita jela, sa jajetom ili bez, sa šunkom ili slaninom, sa slatkom ili kiselom pavlakom… A ne bi smelo da bude tako, karbonare su karbonare, mogu da se razlikuju samo dobre i loše. Ljudi podležu inerciji, odlaze na mesta koja su “čuvena” iz raznoraznih razloga, a dobra hrana, koja inspiriše na druženje i uživanje, trebalo bi da bude osnovni razlog zbog kog idemo u neki restoran, zar ne? Restoranca je tu da to istraži i o tome obavesti.
Kako čovek postaje dobar kritičar hrane?
Sledeći internacionalne, pre svega američke primere, kurseve, škole… Šalu na stranu, u Americi je ova profesija izuzetno raširena i popularna. Kritičari hrane od restorana i šefova kuhinja prave zvezde. Kod nas, osim par food blogera koji su na dobrom putu i mnogo onih koji nisu, ne postoje kritičari hrane. Mi se nadamo da će upravo Restoranca doprineti da se to promeni. Kompetentnost je prvi i najvažniji kriterijum da bi neko postao kritičar hrane. Nije dovoljno da volite hranu ili da umete da je spremate, štaviše uopšte nije važno da li umete da je spremate, važno je koliko poznajete kulinarstvo, koliko ste jela probali i koliko umete da razdvojite ono što je “prava hrana” od “ovo mi se sviđa ili ne sviđa”. Kritičarski par Restorance trenutno čine novinarka – poznavalac kulinarstva i kuvar sa internacionalnim iskustvom. Uskoro će im se pridružiti svetski putnik zaljubljenik u kulinarstvo.
Na koje stvari, pored hrane, takođe obraćate pažnju?
Na sve što stvara kompletan ugođaj. Važna nam je i usluga, i to ne samo u smislu ljubaznosti i brzine, već i obučenost konobara da vam približi ponudu sa menija. Važan je i ambijent. Posebno u smislu usaglašenosti izbora hrane i enterijera, jer je nedopustivo da u grčkom ambijentu, recimo, nudite mahom italijanske specijalitete, a na meniju držite jednu musaku! Pored toga naravno važni su i čistoća, maštovitost, originalnost, razni drugi detalji…
Da li vam je u planu da posećujete restorane i van granica Srbije?
Planovi su nam prilično ambiciozni, ali nigde ne žurimo. Želimo pre svega da radimo na kvalitetu sadržaja, a tek onda na kvantitetu. Ali, ponuda te vrste da sajt dobije regionalnu pokrivenost već je bilo i radujemo se momentu kada ćemo početi i o tome da razmišljamo.
Pošto ste tek na početku, u kom smeru će se sajt razvijati i koji su planovi za budućnost?
U izvesnom smislu već sam odgovorila na ovo pitanje. Pored već rečenog, radićemo na širenju mreže kvalitetnih saradnika i jačanju interaktivnosti sajta, jer verujemo da čitaoci mogu mnogo da doprinesu ciljevima koje smo postavili.
Fotografije: Braca Nadeždić