Za našu najpoznatiju kreatorku Vericu Rakočević modna scena u Srbiji se samo promenila na gore. Biti kreator u Srbiju za Vericu to predstavlja najbolji način da se izađe iz anonimnosti. Ipak, kvalitet i jedinstvenost opstaju, a dokaz za to je karijera na kojoj mogu mnogi da joj pozavide.
WANNABE MAGAZINE: U jednom intervjuu ste rekli da u Srbiji nema mode dok kreatori kupuju materijale na kilo i da niko pa čak ni domaće modne kuće ne poštuju pravila modnog biznisa. Kako vidite trenutnu situaciju na našoj modnoj sceni? Da li se nešto menja na bolje?
VERICA: Srbija je rasadnik talenata bez realnih mogućnosti. Kao što znate, u uspešnom poslu talenat je 10%, ostalo sposobnost i dobro uređen sistem u kome sposoban čovek može da funkcioniše. Stvari se ne nazivaju pravim imenom, suština se gubi u apsurdu i pojavama koje devalviraju svaki pokušaj da se nešto ispravno realizuje.
Koliko se srpska modna scena promenila za ovih 30 godina vašeg rada?
Promenila se samo na gore. U vremenima kada sam ja počinjala, morali ste godinama da učite i da dokazujete koliko znate i koliko ste sposobni. Danas, proizvodnja takoreći ne postoji, velike modne kuće poput Jugoexporta, Sirogojna, Kluza, Beka, ili su otišle u ruke onih kojima je trebalo da negde operu svoj novac, ili su pretvorene u ruševine na čijim će temeljima nići nešto što sigurno neće poboljšati Srpsku privredu. Aca Joksimović, Mirjana Marić, Dobrila Smiljanić bili su kreatori koji su proslavili modu ovog prostora. Devalviran sistem vrednosti, koliko staje na put mladim, talentovanim dizajnerima, toliko uzdiže nevrednosti.
"Srbija je rasadnik talenata bez realnih mogućnosti"
Šta mislite o postojećim nedeljama mode u Beogradu? Da li zadovoljavaju potrebe kreatora u komercijalnom smislu?
Apsurd da u zemlji gde ništa ne funkcioniše postoje dve nedelje mode, govori o tome koliko je ovde sve smešno. Jedina, po mom mišljenju oficijelna Fashion Week, godinama pokušava da ova manifestacija dobije status relevantne. Međutim, jedino se u Srbiji revije na fashion weeku održavaju uveče. Jedino ovde svako ko misli da može da se bavi modom, a može da plati, bude gost na ovoj manifestaciji. Kriterijumi u svetu su strogi i konkretni. Godinama sam govorila da to može da bude dobar komercijalni nastup i za kreatore i za organizatore sa drugim konceptom i strožijim kriterijumima.
Budući da je bavljenje modom u vidu “kreiranja” ili stilizovanja” sve češća pojava, da li to znači da je Srbija inspirativna i isplativa za bavljenje modnim biznisom ili se “bavljenje modom” koristi više kao pokriće za nešto drugo?
Biti kreator u Srbiji, i biti slavan, to je izgleda najbolji vid zabave i najlakši način da se izađe iz anonimnosti. Iz tog razloga ja već godinama radim kolekcije sa sadržajnim temama i složenim inspiracijama. Uživam, istražujem, učim i nekako živim. Period kada sam duboko patila što se ništa ne menja nabolje je prevaziđen, i sada, posle svih ovih godina u kojima nisam pristajala na kompromise, ja sam srećna u svom mikro svetu u koji polako ulaze kvalitetni ljudi, puni entuzijazma, spremni da idemo napred. Svakako mislim da najbolji pokazatelj da li je ova situacija u redu jeste trajanje. A nus pojave, poput ovih koje ste naveli, imaju vrlo kratak rok trajanja. Proći će. Biće bolje.
Trideset godina karijere je vrlo zavidan segment postojanja za jedan brend i jednog kreatora. Pored uspeha i uspona, tu je bilo sigurno i padova. Šta je ono što vas je uvek inspirisalo i vraćalo ovom poslu?
Ja se nikada nisam pokajala što sam išla putem kojim se ređe ide. Ljubav prema poslu kojim se bavim, terala me je da uvek idem korak napred. Izborila sam se snagom svog karaktera za privilegiju, da se ne dodvoravam masovnom ukusu. Padovi su me inspirisali da dam novu dimenziju mom stvaralaštvu, uspesi opominjali da imam još mnogo da učim i da kada pomislite da sve znate, da ste najbolji, tog trenutka padate, bez mogućnosti da se ponovo podignete. Moje inspiracije su uvek bile prožete željom da dosegnem i proniknem u one dimenzije koje se nekako ne dodiruju sa modom. A ja sam ih istražujući, pretvarala u modne priče. Velike žene poput Isidore Dankan, Fride Kalo, Čučuk Stane, Koko, Lu i njihove biografije, sve je to tražilo mnogo istraživanja i pronalaženje načina kako da likove i odnose transformišem kroz formu i kolorit. Beskrajno me raduju ti istraživački momenti u kojima se toliko zaigram da mi posao liči na bajku.
Kriterijumi u svetu su strogi i konkretni.
Da li vas i dalje raduje kada i posle toliko godina rada svoju kreaciju vidite na nepoznatoj devojci?
Uvek me raduje kada vidim da neka žena, devojka ume da pročita sadržaj moje haljine.
Internet, street style, modni blogovi doneli su nove načine promocije modnih brendova. Kako gledate na to i da li vam smeta sva ta demokratizacija mode koju nosi novo doba?
Svako vreme nosi svoje breme. Smatram da današnje vreme, brzog života i brzih promena, zahteva takav vid promocije. Ali, zadovoljstvo kada vidim da je moje haljine nosila mama, pa ćerka pa unuka, govori mi da postoji i nešto vanvremensko, kome nije potreban ni bloger, ni diktati kojima nas obasipaju na sve strane. Must-have… pa ne moram, ako znam šta hoću.
Da li možete da izdvojite kolekciju koja vam je bila najvažnija i ključna za razvoj vaše karijere?
Najvažniji je, svakako, nastup na Nedelji visoke mode u Rimu. Dođete iz zemlje koja je samo mesec dana pre toga bila bombardovana, sa kolekcijom koju Fashion TV prikaže 72 puta u celosti, a nacionalni dnevnik RAI vam da u udarnom dnevniku u 20h prostor, “La Republika” vam da naslovnu stranu, a u “Milano Financa” dobijete celu desnu stranu u koloru. I to vam da toliko samopouzdanja kojim narednih 14 godina koračate pevajući.
11. maja proslavićete 30 godina umetničkog rada i tim povodom biće predstavljena kolekcija inspirisana čudesnim cvetom Ramonda Serbica. Zašto vas je baš ovaj cvet inspirisao?
Cvet Feniks, ubijete ga i on ponovo oživi. Znate koliko su puta mene ubili? I ne da sam živa, nego snažnija nego ikada. Ta identifikacija mi je dala snažan inspirativni input, privukla ljude poput dr Dušana Jovovića, Veljka Kuzmančevića, Dejana Karaklajića, umetnike koji su učinili da ovaj modni događaj bude nešto što do sada organizacijski nismo videli na ovim prostorima… a i šire. Kolekcija je stvar ukusa, i podleže sudu javnosti, ali ono što je meni važno to je da je zaokružena cela priča. Urađen je nakit od poludragog kamenja, cipele, tašne. Materijali su dosta ručno dorađivani. Raritet je grudnjak sa 250 karata Ametista. Kolekcija inspiracijski prati sve četiri faze cveta. Rađanje, branje, mirovanje i ponovno rađanje. Takođe moram da naglasim, da je ciljna grupa bila dok sam radila kolekciju, maturantkinje. U maju počinju mature i ja sam ovu kolekciju namenila devojkama koje su romantične u vreme kada to treba da budu. Nadam se da će naći put do onih devojaka koje to žele.
Čitateljke Wannabe Stars-a veliki su modni fanovi. Šta biste im savetovali i poručili?
Nikada ne dozvolite da haljina ide ispred vas.
Nina Fićović je pomislila da je potrebna, možda čak i neophodna. U svakom slučaju, usudila se da vam menja život svojim delima. Nasmejana do oblaka, ponekad i zapanjena svojom kreativnošću i maštom, svoje snove je skoro sve odsanjala i sada je vreme da ih podeli sa vama.
