Muzičar Vladimir (Vlada) Divljan rođen je 10. maja 1958. godine u Beogradu. Krajem sedamdesetih godina bio je član džez-rok grupa Merlin i Zvuk Ulice, a od 1980. do 1984. godine bio je predvodnik vokalno-instrumentalnog sastava “Idoli”. Od 1985. godine krenuo je sa samostalnom karijerom, u okviru koje je nastavio sa pop-rok formom uporedo se baveći filmskom muzikom. Od avgusta 1991. do septembra 1997. godine živeo je u Australiji (Sidnej), nakon čega se vratio u Beograd. Od juna 1999. godine sa porodicom živi i radi u Beču. Neposredan je u razgovoru, voli da putuje i druži sa muzičarima na turnejama po Srbiji.
WANNABE MAGAZINE: Ko su danas idoli u srpskom društvu?
VLADA DIVLJAN: Nisam siguran koje bi grupe danas mogle da budu idoli za mlade naraštaje. Kada sam sa svojim drugarima “pravio” muziku pre otprilike trideset godina, nama su idoli bili Stonsi. Mada, u današnje vreme sve se promenilo. Ispade da su idoli političari, iako na muzičkoj sceni ima sjanih mladića koji dobro muziciraju, kao što su članovi grupe “Nežni Dalibor”. U javnosti se uglavnom “vrte” političari i druge estradene zvezde, koji, nažalost, imaju svoje brojne poklonike.
Idoli su zvanično nastali 1. marta 1980. godine kada su održali prvu probu, a u grupi su se našli drugovi iz osnovne škole: Vlada Divljan, Zdenko Kolar, Boža Jovanović i Divljanovi prijatelji iz gimnazije Srđan Šaper i Nebojša Krstić.
Šta danas rade bivši članovi nekadašnje kultne grupe “Idoli”?
Nisam odavno video Srđana Šapera i Nebojšu Krstića. Njih dvojica su bili članovi grupe, a sada se bave politikom. To je današnje vreme, za razliku od vremena “Idola” kada smo ismejavali političare, voleli progresivnu muziku i, naravno, Cepeline, Stonse i Bitlse.
U vreme osamdesetih, za vašu grupu bio je aktuelan novi talas u muzici – “new wave”. Šta je značio za tadašnje generacije?
Novi talas u muzici je, zaista bio novi. I to se odmah “videlo” u pesmi “Maljčiki”. Prvu verziju smo snimili kod Enca Lesića, a nalazi se na albumu “Paket aranžman” i onda je pesmu kod Pere Lukovića čuo Goran Bregović kada se i ponudio da nam producira prvi singl. Idolima je to odgovaralo jer je Bregović tada bio najveća zvezda i bilo šta da je radio o tome se pričalo na sva usta. Tako je Brega “zakačio” i naš novi talas.
Pesme “Maljčiki” i “Retko te viđam sa devojkama” bile su zabranjene na Radiju i Televiziji Beograd posle Titove smrti. Zašto?
Pesma je nastala u godini kada je umro Tito i to nije bilo toliko bitno, jer se Tito sigurno ne bi bavio nama, ali je nekim ljudima u tadašnjoj jugoslovenskoj televiziji smetao tekst. Pesme su na neki svojstven način bile parodija na socijalistički sistem, tako da su bile zabranjene. Postavlja se pitanje da li je trenutak za još jednu takvu pesmu? Ipak mislim da bi to neko mlađi trebalo da uradi.
Posle razilaženja članova grupe Idoli, pokrenuo je solo karijeru, a 1991. odselio se u Australiju.
Kako je bilo živeti u Sidneju i razumeti kapitalizam na kraju sveta?
Moram da priznam da me je “drmala” nostalgija za našom zemljom. Kada sam sa porodicom otišao u Sidnej zavoleo sam tu metropolu na prvu loptu. Međutim, imao sam osećaj da sam na kraju sveta, jer nije bilo isto živeti u nekoj evropskoj zemlji i živeti u Australiji. Radio sam u muzičkoj produkciji, ali u jednom nesrećnom momentu sam čak “zaglavio” u alkoholnoj industriji. Kapitalizam je surov i za sedam godina, koliko sam proveo u Sidneju, pamtim samo one trenutke koji su me činili srećnim. Valjda je to normalno.
Samo jedan od gradova u kojima ste nastupali po Srbiji bio je Vranje. Otkud tamo, kada je ovo mesto poznato po trubačima?
Iznenadio sam se pozivu tamošnjeg lokalnog ministra za kulturu Zorana Najdića, odnosno njegovog menadžera koji je organizovao vrsne rok muzičare za tradicionalnu manifestaciju “Stari dani” koja se po treći put organizuje u ovom gradu. Pored mene i grupe sa kojom sviram, nastupali su i Masimo Savić, Kemal Monteno, Vlatko Stefanofski, Biljana Krstić, Marko Nastić… Nisu izostali ni trubači pošto je manifestacija trajala nedelju dana. Publika je bila prava, videlo se da uživaju… Malobrojna, ali verna publika.
Vranjski koncert je trajao dva sata. Neprekidno ste dobijali ovacije od curica koji, u vreme, kada ste vi svirali, nisu ni bile rođene. Šta se promenilo kod “nekih novih klinaca”?
Ne bih rekao da se nešto promenilo. Iako nisu bili rođeni, oseća se dobar vibe kada ste na stejdžu i gedate ih kako pevaju pesme stare i po trideset godina. Ponosan sam što su mnoge generacije rasle uz nekadašnji urbani zvuk koji i dan-danas živi.
Kada očekujemo novi album?
Najverovatnije do kraja godine, pošto sam se uželeo novih pesama!
Biljana Dimčić je diplomirani politikolog za novinarstvo i komunikologiju. Naučila je mnogo toga na Fakultetu politickih nauka i isti bi upisala ponovo. Odnosi s javnošću su joj strast. Veruje da politika i moda imaju nešto zajedničko. Fakultet informacionih tehnologija, gde je radila kao PR menadžer, ostao u lepom sećanju. Internet je mnogo stvari, ali i revolucionarna pojava modernog doba. Ne voli površnost, misteriozna u svojoj suštini, prema njenom mišljenju – stil je sve.
