“Ne mogu da verujem da ovoliko kasni!”, nervozno bi fijuknula na francuskom gospođa prodornog parfema na vrtoglavim potpeticama sa Chanel torbom, misleći na autobus koji je trebalo da bude na stanici pre dva minuta. Tako je izgledao moj prvi susret sa pravom Ženevljankom na autobuskoj stanici. Pitala sam se šta bi ova gospođa učinila kad bi morala da čeka sa mnom u Beogradu legendarnu osamdesetdvojku koja ide na svakih 15 minuta, a kasni još toliko. Kada je napokon, posle čitavih pet minuta, stigao željeni autobus, gospođa je nervozno odmah upisala tablice autobusa u svoj iPhone i memorisala ga da bi mogla žalbom da se obrati nadležnima.
Posle nedelju dana sam se navikla na redovnost njihovog javnog prevoza, pa sam često i sama reagovala isto kao pomenuta dama. Nije teško naviknuti se na lepo i sređeno, kakva je cela Ženeva, i uopšte, Švajcarska.
Zastava Švajcarske je, pored zastave Vatikana, jedina državna zastava kvadratnog oblika na svetu.
Iako sam pretpostavljala da je osećaj za lepo moguće primetiti na svakom koraku Ženeve, nisam mislila da će se toliko odražavati i na stil i odevanje stanovnika ovog velelepnog grada. Prvih dana sam bila fascinirana gospodom u teget odelima krojenim po meri koji galantno okreću pedale na svojim biciklima noseći ispred sebe, u korpi, svoje aktentašne, braneći se od neumornog septembarskog sunca Ray Ban Wayfarer naočarima. Jurili su neverovatnom brzinom i, mimoilazeći se, podsećali na nekakav gradski pčelinjak. Gde god da se nalazite u ovom gradu, pogled će vam sigurno kad-tad završiti na savršenom buketu cveća koji visi sa obližnje bandere ili na trotoaru. Gde god je postojalo pogodno mesto za zelenilo, u Ženevi ga ima.
I stariji i mlađi Ženevljani odišu stilom.
Veoma visok standard života Švajcaraca odmah sa sobom povlači i konzumiranje vrhunskih odevnih marki koje većina ipak ne može sebi da priušti. Ovde se one mogu primetiti svuda. Samim tim je šoping u ovom gradu diskutabilna stvar, imajući u vidu da su prodavnice velikih modnih kuća daleko posećenije nego Zara ili Mango (koji je ubitačno mali). Aldo ne postoji, Accessorize je nedavno nestao. Paralelno sa ulicom u kojoj se mogu naći stvari malo prijatnijih cena nalazi se ulica u kojoj gazduju velike robne marke, i koje su uvek prepune ljudi. Ne bih pogrešila kada bih rekla da Ženevljani robuju markama, ali bih se osećala loše, jer oni to zaista dobro nose i lako im je oprostiti. Sve u svemu, neobjašnjiva je čar samo na tren zastati i posmatrati ljude kako marširaju jednom od glavnih ulica, slušati francuski, nemački, španski, engleski… kako se prelivaju i stapaju sa pogledom na gejzir sa Ženevskog (Lemanskog) jezera.
Ženevsko jezero je, posle Blatnog jezera (Mađarska), najveće jezero u srednjoj Evropi.
Nisam mogla da odolim – u svakom momentu bih fotografisala slučajne prolaznike koji su mi ostali upečatljivi ili po svom stilu, pokretima, govoru ili jednostavno po nečemu što se ne da opisati… jer oni su ti koji predstavljaju Ženevu i ti koji nose njenu vrednost. Provirite u moju kolekciju fotografija iz ovog grada i bar pokušajte da ga doživite onako kako sam i ja.
Tekst i fotografije: Jelena Todić obožava modu, smeh, Beograd, crnu čokoladu, kafu Doppio Marrakesh, svoje divne drugarice, a pre svega da slika i da bude slikana. Smatra Audrey Hepburn neprevaziđenom ikonom stila. Njen moto: “Nothing is impossible, word itself says I’m possible.” (A. Hepburn)
