Mnogi osnovnu školu pamte po stripovima koje su krili iza školskih knjiga kada naiđe mama da proveri kako napreduje savlađivanje skupova, a naš današnji sagovornik, Aleksandar Spasojević, nastavio je da oživljava svoje detinjstvo uz pomoć ilustracije.
WANNABE MAGAZINE: Kada si zakoračio u svet stripa? Kako si otkrio i zavoleo taj način izražavanja?
Bio sam klinac kada sam se upoznao sa svetom stripova. Sećam se onih reklama za stripove “Divlja magija” i “Faktor 4”. Uvek sam voleo da crtam, ali sam tek sa 16 godina počeo da crtam stripove. Najpre sam nacrtao neke manje kako bih malo uvežbao taj način crtanja. Nakon toga sam u januaru 2013. godine počeo da radim na “ozbiljnijem” stripu zvanom “Čuvar”. Ono što najviše volim oko crtanja, ne samo stripova već i običnog crteža, jeste to što mogu da izrazim putem toga neke svoje emocije. Nekad mi je lakše da nacrtam sta osećam nego da kažem.
Imaš li omiljenog strip junaka i postoji li neka epizoda koja ti je naročito draga?
Imam tri: Deadpool, Spawn i naravno Batman.
Sam si učio da crtaš. Kako je tekao taj proces? Koji deo je predstavljao najveći izazov i da li si uspeo da ga savladaš?
U početku sam crtao dinosauruse, onda sam u osnovnoj školi pratio emisiju koja se zove “Svet crtanja Brusa Blica”. Što sam bivao stariji, bio sam odlučniji da stvorim neki svoj stil crtanja. Naravno, izazov mi je uvek bio senčenje. Nikad nisam senčio crteže. Jednom sam probao i nije baš ispalo kako treba, ali uvek ima vremena da se nauči.
Nekad mi je lakše da nacrtam sta osećam nego da kažem
Za sada ujedno radiš na crtežima i scenariju. Šta te više privlači?
Naravno da me privlači više crtanje, ali i priča je isto važna. Nikad nisam bio neki ekspert za pisanje scenarija, ali trudim se koliko mogu da priča ispadne dobra.
Koliko je teško vizuelno izraziti neku ideju kroz ilustraciju?
Zavisi. Nekad je lako, nekad nije, a nekad je toliko frustrirajuće da taj crtež ne diram dva dana.
Voleo bih da ljudi vide moje likove iz stripa i pročitaju njihove priče
Postoji li neki domaći ili strani autor na koga se ugledaš, ili čiji ti je rad naročito drag?
Ima jedan autor na koga se ugledam, a to je Tod Mekfarlan (Todd McFarlane), kreator stripa “Spawn”. Mnogo mi se sviđa njegov stil crtanja.
Strip čije si nam delove predstavio, a ujedno i njegov junak, nosi naziv “Čuvar”. Koji je bio motiv za takav naslov i možeš li nas detaljnije uputiti u samu radnju?
U glavi sam imao jednu scenu u kojoj Aleksa (Čuvar) drži u naručju djevojku koja je njegova stara ljubav i kaže: “Ja ću biti tvoj čuvar”. Za sada je “Čuvar” ime stripa dok ne smislim neko bolje ime. Radnja se održava u gradu Rasograd. Naš junak je vraćen iz mrtvih od strane lika koji se zove Raz. Pre nego što ga je vratio u svet živih, dobio je poseban poklon od njega. Taj poklon je parazitska masa koja mu daje specijalne moći. Naravno, Raz ima razlog zašto je to uradio, ali zada je to misterija.
Ja ću biti tvoj čuvar
Stanje strip industrije kod nas nije najbolje i ponekad je zadovoljstvo glavna nadoknada, ali maštaš li o tome da svoje delo jednom vidiš objavljeno?
Naravno da nekad maštam o tome, ali imajući u obzir da je danas naša zemlja u velikoj ekonomskoj krizi, teško je naći izdavača koji bi podržao i finansirao moj strip. Ipak, nada nikad ne umire.
Koji je tvoj sledeći korak? Planiraš li da razvijaš svoj talenat u okviru neke škole stripa, možda da se i profesionalno posvetiš devetoj umetnosti, ili ćeš se zadržati u granicama hobija?
Iskreno, nisam siguran. Moj način crtanja još nije na nivou jednog profesionalnog crtača stripova, ali voleo bih da ljudi vide moje likove iz stripa i pročitaju njihove priče. Za sada crtanje stripova ostaje hobi, ali nikad se ne zna.
Vesna Marić ima pregršt razloga da veruje da je u prošlom životu bila mačka: kotrljavo R, dečiju radoznalost, sindrom “noćno ludilo”, sposobnost da se uvek dočeka na noge, obaveznu dnevnu dremku, pa čak i kandže. Zato se uvek nasmeje kada je neko nazove kučkom. I, kao što je rekla Colette: “Ne postoje obične mačke”.
