Sanja Crnjanski jednim pokretom ruke stvara poeziju. Istražuje živu i neživu prirodu. Očarana je predelima i trudi se da ih oživi. Stvara likovni putopis i prenosi emotivne vrednosti i doživljaje. Ona je likovna umetnica i živi u svetu bogatom bojama i inspirisanom umetnošću. Svoja osećanja izražava laganim pokretima ruke po platnu. Njena dela možete videti na sajtu.
WANNABE MAGAZINE: Kako su izgledali tvoji počeci?
SANJA CRNJANSKI: Naravno, još kao klinka znala sam da želim da postanem slikar. Mama mi je sa posla donosila restlove rol-papira za štampanje, a ja sam, uglavnom ležeći ispod trpezarijskog stola, satima crtala i pevala na izmišljenom jeziku… To je bio odličan početak, crtanje bez granica…
Da li si do sada imala neke izložbe i kakva su tvoja iskustva?
Do sada sam izlagala slike na više kolektivnih izložbi. Moja prva samostalna izložba bila je u septembru 2012. godine u Galeriji Kolarac. Međutim, svakako najdraže izložbe za mene su završne godišnje izložbe koje Fakultet likovih umetnosti organizuje za svoje studente. To su izložbe na kojima svaki student ima priliku da predstavi svoj rad, ali postoji veliki osećaj zajedništva i ogromne podrške koju studenti pružaju jedni drugima.
Koje umetnike najviše poštuješ i zbog čega?
Poštujem one umetnike koji su dosledni sebi, koji istražuju i stvaraju u oblastima koje ih istinski zanimaju. Samo u delima koja nastaju na takav način može da se oseti prava energija.
Koji je tvoj omiljeni slikarski pravac?
Postimpresionizam, biomorfna apstrakcija, fantazija i fovizam.
Da li misliš da ćeš se u budućnosti baviti nekim drugim vidom umetnosti?
Ja jednostavno volim da crtam. Čak i da žmurim i imam olovku u ruci, to mi je sasvim dovoljno. Razlog zbog kog volim slikarstvo jeste što ti ono zapravo omogućava da se baviš čime god poželiš: možeš da pričaš priču, možeš da prikazuješ kadrove slično kao u filmu, možeš opušteno da “projektuješ”, a da pritom ne vodiš računa o mehanici, konstrukcijama, realnosti… Moguće je da ću se u budućnosti baviti i nekim drugim vidovima umetnosti, nikad ne znaš šta život nosi… Ali ću uvek u duši biti slikar.
Kako vidiš sebe za deset godina?
Danas se nalazim praktično na početku svoje umetničke karijere. Za mene je period koji predstoji prvenstveno prilika da mnogo radim i da pokušam da pratim i usavršavam ovu umetničku nit koju sam počela da pletem… Nestrpljiva sam kad pomislim koliko zanimljivih stvari ću imati prilike da uradim! Ponovo, kao da sam ispod trpezarijskog stola i crtam po jednoj beskrajnoj rolni papira… Nadam se da će i za deset godina u mojim radovima moći da se prepozna velika ljubav prema onome što radim.
Jelisaveta Popov je studentkinja Fakulteta političkih nauka. Obožava da putuje. Želela bi da zna sve jezike sveta, a najviše voli francuski jezik. Ne moze da zamisli nijedan dan bez humora, muzike i voljenih osoba.