Iako je ovaj projekat urađen u standardnom, svima prepoznatljivom Vudi Alen stilu (Woody Allen), daleko je od od kvaliteta njegovih klasika. Ovaj projekat nas od samog starta upozorava, kroz citat Šekspira: “Priča ispričana od strane idiota, puna besa i galame, na kraju ne označava ništa!” da neće biti u njemu konkretne poente, ali smatram da to nije dovoljno dobar izgovor za ovako ofrlje napisanu i rasejanu priču.
Ono što jeste kvalitetno u ovom filmu jeste ta klasična Vudi Alen realizacija, sa brzim tempom, starijom muzikom, čudnim i “brbljivim” dijalozima, i sve to lepo pokriveno naracijom, ali što zbilja biva tragično jeste to što projekat bukvalno nigde ne vodi. Mi ovde imamo mnoštvo likova, mnoštvo parova koji su svi vrlo samoživi i umišljeni, tragajući za nekom fiktivnom idilom, koja je na nivou isčekivanja deteta od sedam godina. Priča na prvu ruku deluje kao komedija, ili neka vrsta drame o krizi u brakovima i romantičnim razočarenjima, ali na kraju ne biva niti smešno, niti dramatično, već samo jednostavno lebdi u toj svojoj neodređenosti.
Najveći problem ovog filma je definitivno to što nema nikakvu određenu svrhu – da budem precizniji, nikakav konkretni zajednički cilj, niti poentu koja bi opravdala umešanost toliko mnogo likova, i svrhu toliko mnogo konflikta. Motivi likova su standardni kao u svim Alenovim filmovima: nesigurnost, neuroza, strah od starenja, kriza srednjih godina, stariji muškarci vijaju mlade devojke. Iako ovako deluju kao konkretno formulisani likovi, fali taj neki udarni momenat koji će ih povezati u jednu uzročno-posledičnu smislenu celinu, a umesto ovoga dobismo nekolicinu osrednje interesantnih likova, koji postoje negde neodređeno jedni oko drugih. Vidi se jasno da je Alenova ideja bila da stvori film o stvarnom životu i stvarnim ljudima, bez početka i bez kraja, ali nažalost realizacija mu nije ispratila ideju, dajući nam nepovezan i nepotreban film.
Posebno navoditi imena iz glumačke ekipe bi stvarno bilo suludo, pošto je kasting sačinjen od veoma poznatih imena. Samo ću navesti da se niko nije niti nešto posebno istakao, niti obrukao – možda uloge deluju malo isforsirane, ali ništa što bi uticalo na generalni sud filma. Ovo je jedna rasejana priča, koja doduše počinje interesantno ali nikako ne uspeva da stvori neku poentu, samim time ubrzo film postaje i dosadan. Smatram da je ovo jedan od lošijih Alenovih filmova, pravo razočarenje.
Ocena: 5/10
Goran Mirković je filmofil koji podjednako uživa i u ekstremno zanimljivim, i u ekstremno neinteresantnim filmovima, kao i verni pratilac skoro pa svih sitcom-a. Još kao bezbradi klinac obećao je sebi da će se ili on baviti filmom ili film baviti njime. Redovno svoje čitaoce obaveštava o tome “Kakav je film”.
