Deviza jakih žena, koje imaju iskustva sa slabim muškarcima glasi “ako ne možeš da mi pomogneš, skloni se i ne smetaj” a u praksi znači da kad žena zaključi da joj partner koji joj ni u čemu ne olakšava život, a dodatno ga komplikuje, uopšte nije potreban, ona se sama skloni, da joj on više ne bi smetao. Vođena uvidom da bi joj dobrodošao neko ko joj olakšava život, jaka žena shvata da joj treba isto tako jak muškarac i shvata zašto je upala u zamku slabosti. Takođe shvata da će i nadalje privlačiti slabiće i da će opet biti u iskušenju da upadne u zamku, kad se mnogo umori od toga da je sama sebi oslonac u svemu i kad pomisli da je možda dovoljno da ima nekog pored sebe, samo da bi se ponovo osećala kao žena, da je neko želi i da je nekom potrebna. Kad je uhvati takvo raspoloženje, jaka žena zna da je nagazila na zamku i da je pitanje trenutka kada će se neki slabić (možda gori od svih prethodnih) pojaviti sa potrebom da joj se popne na leđa i poveri joj teret svog postojanja. Ona se tada preispituje – da li je njoj zaista potreban balast slabosti, da je drži uzemljenom, zauzetom i aktivnom, da joj pruži mogućnost da upotrebi svoju snagu i hrabrost punim kapacitetom.
