Ne morate da sledite nikakva uputstva za oporavak
Svi misle da biste se bolje osećali kad biste se doterali i malo izašli u narod, zabavili se, skrenuli misli i imali neki sadržaj van svoja četiri zida. Možete u sebi da proneđete snagu da im učinite po volji i da pokušate, a onda ćete otkriti da je to bio besmislen napor i da ste svo vreme samo glumili, potiskujući svoje stvarno stanje i osećanja. Ne morate to da radite. Ostanite kod kuće, gledajte filmove od kojih pola ne vidite, jer plačete, sklupčajte se poput ranjene životinje i uzdišite, osetite napor ustajanja i odlaska u kupatilo i pobedu kad vam pođe za rukom da se istuširate, operete kosu i usisate stan, a da ni jednom ne pomislite kako uzalud radite to što radite. Isključite telefone, ne morate nikome da se javljate i sto puta odgovarate na ista pitanja. Upozorite svoje prijatelje da ćete to učiniti, da vam ne bi dolazili na vrata u brizi da li ste živi. Oni imaju najbolje namere, ali teško im je da shvate da treba da vas ostave na miru i da vam svojom brigom ne pomažu.
Zapustili ste se, pa šta?!
I to je iskustvo. Nikada niste dozvolili sebi da vam se vidi podrastak, da niste depilirani i da nosite jedno isto nekoliko dana. U našoj kulturi, kad se žali, nosi se crnina i prekrivaju se ogledala. To izgleda kao šašav običaj, ali i kad patite iz razloga slomljenog srca, osećate se isto tako – obavijeni crnilom i bez želje da se pogledate u ogledalo i poduhvatite bojenja. Kao što imate pravo da žalite iz sve snage, imate pravo i da patite baš tako – kao da žalite za umrlim. To što svi vide kako ste bledi, bezvoljni i skrhani i ne žele to da gledaju, tiče se njih, a ne vas. Patnja nije društveno prihvatljiva, zato se najbolje sprovodi u samoći i zato treba jasno (a ako treba i grubo) svima da stavite do znanja da vam se penju na glavu i da ometaju vaš prirodni proces samoisceljenja, koji uključuje doticanje dna, a možda i boravak na dnu, neko vreme. Dok ne osetite kako vam fali da dišete punim plućima i ne poželite da otkrijete da li ste još uvek sposobni za to. Patnja je vreme u kome shvatate da treba da živite bez nečega bez čega vam se baš i ne živi, ali da ipak dugujete sebi da pokušate da skontate kako se to radi. Najpre tako što ćete potpuno prigrliti patnju.
Zapratite svoj omiljeni magazin na Youtubeu, Instagramu, Facebooku, Twitteru i pridružite nam se na Viber Public Chatu.
Izvori fotografija: www.petapixel.com, www.pinterest.com
Aleksina Đorđević
