Evo nekih modela – pesnik, čije su pesme nevešte i nezanimljive. Strastveni romantik, koji nikako ne može da pronađe pravu ljubav. Veliki preduzimač grandioznih projekata, koje nikada ne ostvaruje… Ako vam već nije palo na pamet u kom modelu biste mogli da prepoznate sebe, sigurno ste se setili nekoga iz svoje najbliže okoline ko se uklapa, ko nešto strasno želi, dok istovremeno sam sebe sabotira u tome, vrlo efikasno. Ah, možda sete sada prepoznali sebe. Pa, evo zašto to radite.
Izbegavanje prisustva
Teško je biti prisutan u trenutku, jer to znači da treba da budu prisutni i uključeni i kad je trenutak grozan, težak i nepodnošljiv. Ako ste prisutni zbog dobrih stvari, morate biti prisutni i zbog loših, ne možete se teleportovati i izbeći intenzitet neprijatnih i bolnih momenata. Ukoliko postoji nešto od čega bežite, sa čim ne želite da se suočite, onda imate problem prisustva, odnosno, sabotirate sebe izbegavanjem prisustva, jer tako izbegavate suočavanje sa neprijatnim i bolnim osećanjima i uvidima.
Plašite se da stignete do kraja puta
Stvoreni ste da se razvijate, da evoluirate. Emocionalno, mentalno, fizički, duhovno. Dizajnirani ste da se menjate, a krajnji otpor tim promenama je strah od krajnjih ciljeva. Jer kad nešto završite, kad stignete, to je kao da je sve gotovo. Postizanje cilja je isto što i smrt. I zato sebi ne dozvoljavate da stignete na kraj puta i ostvarite ciljeve. Lakše je biti sve vreme na putu, ali na bezbednoj udaljenosti od postignuća.
Plašite se gubitka identiteta
Vaš život je borba i vi postajete vaša borba, poistovećujete se sa bolom, naporom, povredama. Vezujete se za ono što mrzite. Uslovljavate se nesrećom i ona vas zarobljava. Teško je izvući se iz nje. Jer ako prestanete da se opirete i borite, da zadobijate rane i ponosno pokazujete ožiljke, ko ćete onda biti? Ko ste, ako nemate bitke u kojima možete biti povređeni (sigurno ćete biti povređeni)? Kako da budete srećni, kad je to tako bezlično i dosadno? I tako održavate stanje želje i potrebe, bez dostignuća.
