Zašto nikada ne treba da popijete kafu koja vam se ne sviđa (BLOG)

Da li sam nešto naučila iz svog tog kretenizma? Bogami jesam, ali ne pre nego što sam pokušala da popijem kafu s jogurtom. Dakle, barem što se kafe tiče, nikad više. Kad negde pristanem na kafu, ako mi se ne sviđa, izvinim se i kažem “ne mogu da popijem, ne sviđa mi se”, ili je samo ostavim nepopijenu, a ako neko primeti pa me pita zašto nisam popila, onda kažem da nisam mogla, jer mi se ne sviđa. A pošto je seks odmah tu do kafe, prilično sam naučila i da ne prihvatam seks koji mi ne prija. Mada tu je stvar zajebanija, pošto seksu uvek dajemo više šansi, kad nam se neko baš sviđa i ne možemo da prihvatimo da seks ne funkcioniše i da neće profunkcionisati. Ponekad proradi i postigne se nekakav sklad. Ali mlak je to seks. Baš kao i mlaka kafa, kad volite vruću da se puši, ili hladnu, sa kockama leda.

I tako, kažem vam ono što govorim i sebi – nikad ne pristaj na lošu kafu. To je kao kad pristaješ na loše ljubljenje, na izostanak orgazma, na mrvicu nečega onda kad ti treba celo kilo, na bednu zamenu umesto prave stvari, na oblačenje još jednog džempera, umesto loženja vatre, na dijetu, zato što ti je dečko rekao da bi mogla da skineš neko kilo. Samopoštovanje počinje od kafe i završava se u čokoladnoj torti, koju ti dečko kupi zato što je što toliko voliš, a on toliko voli tvoje debelo dupe, zato što je tvoje.