Zajedno smo već sto godina
Da li to znači da ako smo uložili 5, 10, 15 godina u vezu u kojoj smo nezadovoljni i nesrećni, treba da ulažemo i naradnih sto godina u nezadovoljstvo i nesreću? Iz nekog razloga, nama samima ovo deluje kao najubedljiviji razlog. Umesto da kažemo sebi “e sad je dosta”, mi govorimo “pa neću valjda da bacim niz reku tolike godine”. Ne, nego ćemo baciti još dvostruko toliko godina, onda će to sigurno imati još veći značaj i dodatnu težinu. Negde sam nekad čula da se na kraju računa samo koliko si izdržao u vezi (misleći na onaj kraj kad odeš Bogu na istinu), ali možda mojih 5 godina vredi kao nečijih 20 i možda sam izdržala duplo duže nego što sam mogla. E? Kako vam se čini ta matematika? Pa, ako svakako idem Bogu na istinu, mogu i da živim sa svojom istinom.
I on će jednom da odraste
Istina, neki muškarci odrastu otprilike u vreme kad seda kosa počne da im se povlači sa čela, ali da li ćete vi dotle sačuvati živce i zdravlje? Kad god stavljamo ulog na promenu koju će muškarac jednom da doživi i prihvati, to neće biti promena na bolje. Jer, on vrlo lako može pravo iz puberteta da uđe u senilnost i onda dojučerašnji kočoperni petlić odjednom postane džangrizavi deda. A za to vreme ćete se i sami toliko promeniti da će vam više biti svejedno kako i koliko se on promenio. Preterana količina trpljenja pretvori se u otupelost u kojoj se okrećemo sebi na veoma pogrešne načine. Obično razvijemo neku bolest, da bismo imali izgovor da brinemo o sebi. Izgovori su nezdravi. Izgovorite to glasno i nemojte čekati da se vaš muškarac promeni. Menjajte muškarca.
