Hormoni nam stalno variraju i prilično upravljaju našim životom – od njih nam zavisi koliko ćemo se osećati energično i živo, oni nam dižu i spuštaju libido, popravljaju i kvare raspoloženje, a ponekad, u posebno teškom PMS-u potpuno preuzimaju kontrolu i pretvaraju nas u klupko ogoljenih nerava – i to otečeno i bolno klupko. Nije isto svakog meseca, ali svaka od nas poznaje svoj raspon – od najboljih do najgorih momenata u zavisnosti od toga da li se bliže plodni dani, ili se bliži menstruacija.
Vrhunac seksualne gladi obično osećamo za vreme plodnih dana, što je razumljivo i prirodno i seks je tada često posebno žestok, jer se osećamo posebno razuzdano i podatno – što nije uvek povezano sa jačinom orgazama. Naprosto, ponekad hoćemo da izdivljamo, a to “ponekad” obično pada u vreme plodnih dana. Postoji još jedan faktor uključen u osećaj koji podstiče divljanje, a ublažava prepuštanje, a to je rizik, odnosno, strah od trudnoće.
Koju god kontracepciju da korisimo, uvek postoji ta svest da ništa nije sto posto sigurno, a da sto posto najviše rizikujemo baš u vreme plodnih dana i da se ovako osećamo baš zbog plodnih dana – hormonski imperativ zahteva od nas da poželimo dobrodošlicu spermatozoidima i pružimo joj sve uslove da oplodi našu jajnu ćeliju, a mi se opiremo tom imperativu. Jasno nam je da ne želimo da budemo trudne, ali naše telo stvara potrebne uslove i dovodi nas u rizik.
