Sabotiramo svaku svoju vezu
Možda nam muškarac uopšte nije potreban, u onom smislu deljenja dobra i zla, već istinski cenimo samo prijateljstvo, podršku i poštovanje koje nam je lakše da negujemo na distanci, čuvajući svoju slobodu i samoću.
Pošto ne možemo da uspostavimo takvu vezu, ne zato što je to nemoguće, nego zato što podležemo predrasudama, u svakoj vezi se osećamo sputano, neshvaćeno i neispunjeno. Usredsređujući pažnju na stvari koje nam smetaju i nerviraju nas, zaboravljamo da preispitamo sebe i otkrijemo zašto nam nešto smeta, nego prebacujemo partneru i suštinski sabotiramo vezu, ne shvatajući šta i zašto činimo.
Uvek imamo iste probleme u vezi
Svi ti naši tipovi su ili tunjavi, ili nasilnici, ili zatvoreni i kruti ili lepljivi smarači od kojih ne može da se diše, a uvek nezreli i osobe bez dovoljno integriteta – uvek imamo iste probleme. Nikako da nađemo nekog samostalnog, a toplog i posvećenog, hrabrog a nežnog i punog razumevanja, zaljubljenog a da zna šta hoće…
Možda te frustracije u svakoj vezi predstavljaju naše ogledalo u kome treba da sagledamo svoj odnos prema muškarcima. Ako mislimo da su svi oni nesposobni za život, razmaženi i sebični i nespremni da se prilagođavaju i da napreduju, takve ćemo i privlačiti u svoj život, da potvrde naše ego-tripove.
